- Poruka
- 388.205
Klimt je rođen 1862. godine u pregrađu Beča. Njegov otac Ernst bio je čuveni juvelir i umetnički graver, a majka Ana je u detinjstvu maštala da postane pevačica,
ali je ipak umesto škole izabrala udaju.
Klimt je živeo dok je još postojalo Austougarsko carstvo. Njegovo stvaralaštvo se razvijalo u posebnoj, neponovljivoj atmosferi Beča, koji je bio jedna od tadašnjih prestonica evropske kulture. Klimt odbacuje sva ograničenja, kanone i tradiciju akademske umetnosti, na pristaje na kompromis s konzervativcima i 1897. godine stvara Secesiju – društvo slobodnih umetnika, predstavnika nove moderne umetnosti.
Godine 1902. Klimt je naslikao „Portret Emili Flege“.
Ko je bila ta žena? I zašto je toliko značajna za Klimta?
Emili je bila vlasnica modnog salona, nezavisna, nepredvidljiva i ponekad veoma oštra u iskazivanju mišljenja. Zarađivala je za život svojim radom, a ta činjenica je izazivala poštovanje i divljenje. Šila je odeću za bogate žene, ali je i sama sa zadovljstvom nosila haljine koje je pravila po nacrtima Klimta. Sam Klimt je ovako govorio o njoj: „Ona je čisto savršenstvo. Upravo njoj odgovara epitet – zanosna!“
Istoričar Kristijan Nebehaj se prisećao: „Ljudi koji su bili bliski s Klimtom znali su da je ona spremna da mu posveti svoj život ukoliko on to poželi, ali on joj nikada nije predložio brak. Možete samo da pretpostavite šta je Emili morala da prođe, ako se ima u vidu kako se društvo odnosilo prema „slobodnoj ljubavi“ koja nije potvrđena bračnom vezom. Emili je morala da se zadovolji ulogom muze, osvojene genijalnošću majstora.“
Klimtova ljubav prema Emili Flege trajala je celog njegovog života – voleo je tu ženu do poslednjeg daha. Kada se u februaru 1918. godine
nalazio na samrtnom odru, u bunilu je ponavljao: „Emili! Ona mora doći!“
Te 1918. godine Klimt umire od posledica moždanog udara.
Izvor: časopis Veliki slikari život delo i uticaji – Eaglemoss collections -Ana Cakić
ali je ipak umesto škole izabrala udaju.
Klimt je živeo dok je još postojalo Austougarsko carstvo. Njegovo stvaralaštvo se razvijalo u posebnoj, neponovljivoj atmosferi Beča, koji je bio jedna od tadašnjih prestonica evropske kulture. Klimt odbacuje sva ograničenja, kanone i tradiciju akademske umetnosti, na pristaje na kompromis s konzervativcima i 1897. godine stvara Secesiju – društvo slobodnih umetnika, predstavnika nove moderne umetnosti.
Godine 1902. Klimt je naslikao „Portret Emili Flege“.
Ko je bila ta žena? I zašto je toliko značajna za Klimta?
Emili je bila vlasnica modnog salona, nezavisna, nepredvidljiva i ponekad veoma oštra u iskazivanju mišljenja. Zarađivala je za život svojim radom, a ta činjenica je izazivala poštovanje i divljenje. Šila je odeću za bogate žene, ali je i sama sa zadovljstvom nosila haljine koje je pravila po nacrtima Klimta. Sam Klimt je ovako govorio o njoj: „Ona je čisto savršenstvo. Upravo njoj odgovara epitet – zanosna!“
Istoričar Kristijan Nebehaj se prisećao: „Ljudi koji su bili bliski s Klimtom znali su da je ona spremna da mu posveti svoj život ukoliko on to poželi, ali on joj nikada nije predložio brak. Možete samo da pretpostavite šta je Emili morala da prođe, ako se ima u vidu kako se društvo odnosilo prema „slobodnoj ljubavi“ koja nije potvrđena bračnom vezom. Emili je morala da se zadovolji ulogom muze, osvojene genijalnošću majstora.“
Klimtova ljubav prema Emili Flege trajala je celog njegovog života – voleo je tu ženu do poslednjeg daha. Kada se u februaru 1918. godine
nalazio na samrtnom odru, u bunilu je ponavljao: „Emili! Ona mora doći!“
Te 1918. godine Klimt umire od posledica moždanog udara.
Izvor: časopis Veliki slikari život delo i uticaji – Eaglemoss collections -Ana Cakić
