(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
GUGUTKA
Volela bih da sam ptica
Ali mala, ne velika
Kao što sam mala žena
Eto, može gugutkica.
Pa da mogu da poletim
Da zavučem svoje telo
Svuda gde bi oko vrelo
Pogledalo znatiželjno.
Kad bih bila ptica mala
Pa da mogu da poletim
I na dlan ti.... eto, sletim
I u ruku cela stanem
Pa da dušom malo danem.
Da poletim domu svome
Da na granu ruže stanem
Snagu od nje da udanem.
Da smeh meni dušu hrani
Da mi budu lepši dani
Pa da tako duše site
Ugnjezdim se ja na dlanu.
Da na dlanu velikome
Sav me umor odmah prodje
Da u miru ruke tvoje
San usnijem na oblaku.
Da mi ruka tvoja topla
San navuče kao halju
Osmeh da me uspava
Ljubav da me prekriva.
Paperjastim mirom mekim
Da ogrnem dušu ptice
Samo malo da predahnem
Ja u telu gugutkice.
PS Dobro veće lepi blogerski svete 
.....prelepa noć, isti osećaj čežnje i želje za mirnom snagom snage, podseti me na ovu pesmu davno napisanu.....i na svašta još 
..još malo ..........
.....prelepa noć, isti osećaj čežnje i želje za mirnom snagom snage, podseti me na ovu pesmu davno napisanu.....i na svašta još ..još malo ..........
.........iiiiiiiiii 
