Gugl razvija AI koja popunjava nedostajuće reči u rimskim natpisima

[Nina]

Razumevanje drevnih tekstova može biti muka za naučnike, ali novi alat veštačke inteligencije kompanije Google DeepMind ima za cilj da olakša taj proces. Nazvan „Eneja” po mitskom trojanskom junaku, program procenjuje gde i kada su natpisi napravljeni i daje predloge koje reči nedostaju.

Istoričari koji su program podvrgli brzim testovima rekli su da je transformisao njihov rad pomažući im da identifikuju slične natpise onima koje su proučavali, što je ključni korak za postavljanje tekstova u kontekst, i predlaganje reči za popunjavanje neizbežnih praznina u istrošenim i oštećenim artefaktima.

„'Eneja' pomaže istoričarima da tumače, dopisuju i restauriraju fragmentarne latinske tekstove“

Natpisi su među najvažnijim zapisima o životu u antičkom svetu. Najsloženiji mogu prekrivati zidove spomenika, ali mnogi drugi imaju oblik carskih dekreta, političkih grafita, ljubavnih pesama, poslovnih zapisa, epitafa na grobnicama i spisa o svakodnevnom životu. Naučnici procenjuju da se svake godine pronađe oko 1.500 novih natpisa.

Program je obučen na ogromnoj bazi podataka od skoro 200.000 poznatih natpisa, što iznosi 16 miliona znakova.

 

[Nina]

 

[Nina]

„Eneja“ uzima tekst, a u nekim slučajevima i slike, iz natpisa koji se proučava i oslanja se na svoje mehanično učenje kako bi napravio listu povezanih natpisa od 7. veka pre nove ere do 8. veka pre nove ere. Umesto da samo traži slične reči, veštačka inteligencija identifikuje i povezuje natpise kroz dublje istorijske veze.

Nakon što je obučena na bogatoj kolekciji natpisa, veštačka inteligencija može da dodeli studijske tekstove jednoj od 62 rimske provincije i proceni kada je napisan, sa marginom greške od 13 godina. Takođe pruža potencijalne reči za popunjavanje eventualnih praznina, mada je ovo testirano samo na poznatim natpisima gde je tekst blokiran.

U probnom radu, istraživači su pustili „Eneju“ ogroman natpis uklesan u spomenike širom Rimskog carstva. Samohvalno delo "Res Gestae Divi Augusti“ opisuje životna dostignuća prvog rimskog cara, Avgusta. „Eneja“ je predložio dva potencijalna datuma za delo, ili prvu deceniju pre nove ere ili između 10. i 20. godine nove ere. Ovo ograničavanje odražava debatu među naučnicima koji se raspravljaju o istim datumima.

U drugom testu, „Eneja“ je analizirao natpise na zavetnom oltaru iz Mogontijakuma, sada Majnca u Nemačkoj, i otkrio kroz suptilne jezičke sličnosti kako je na njega uticao stariji zavetni oltar u regionu. „To su bili zadivljujući trenuci za nas“, ističe Someršildova. Detalji su objavljeni u časopisu Nature, a „Eneja“ je dostupan istraživačima onlajn.