Trenutno mi se po glavi motaju stihovi ''Bilo je to u jednoj zemilji seljaka na brdovitom Balkanu, umrla je mucenickom smrcu ceta djaka u jednom danu.'' Zasto? Pojma nemam.
Verovatno zato sto mi je lakse da mislim o glupostima nego o onome sto treba da naucim. Tezak je zivot nas genija, niko nas ne razume. Ne razumemo ni mi sami sebe.
Mozgam nekada o smislu zivota... U stvari, ne nekada nego stalno. Kazu ''Zivot je lep!'' Slazem se sa konstatacijom, samo mi nije jasno kada ce kod mene taj lep deo poceti. Mozda on i traje, a ja sam toliko zaokupljena kukanjem nad tuznom sudbinom svojom da ga ne primecujem.
Vec 5 godina mi konstantno ide slilaznom putanjom, nekada se stvarno zapitam koliko jos moze da pada. Dodje mi da pocnem da trcim kao Forest Gamp i da se nikada ne okrenem. Mozda bih na taj nacin ostavila sve ono lose iza sebe. Mada ne verujem, nikada nisam bila osoba koja bezi od problema.
Deo problema je to sto sam uvek bila drugacija i sto se ne uklapam medju mediokritete. Na cudne poglede i ogovaranja sam oguglala i ne doticu me. Zasto je isticanje u Srbiji automatski lose? Ceo svoj zivot zivim izdvojena, imam mali krug ljudi sa kojima se razumem, ali ni oni me ne shvataju u potpunosti.
Zasto je biti drugaciji lose?
Ova moja prica bas i nema mnogo smisla, samo sam pisala svoje misli. Ne verujem da ce iko razumeti sustinu, ali sta sad... Navikla sam na nerazumevanje.
Verovatno zato sto mi je lakse da mislim o glupostima nego o onome sto treba da naucim. Tezak je zivot nas genija, niko nas ne razume. Ne razumemo ni mi sami sebe.
Mozgam nekada o smislu zivota... U stvari, ne nekada nego stalno. Kazu ''Zivot je lep!'' Slazem se sa konstatacijom, samo mi nije jasno kada ce kod mene taj lep deo poceti. Mozda on i traje, a ja sam toliko zaokupljena kukanjem nad tuznom sudbinom svojom da ga ne primecujem.
Vec 5 godina mi konstantno ide slilaznom putanjom, nekada se stvarno zapitam koliko jos moze da pada. Dodje mi da pocnem da trcim kao Forest Gamp i da se nikada ne okrenem. Mozda bih na taj nacin ostavila sve ono lose iza sebe. Mada ne verujem, nikada nisam bila osoba koja bezi od problema.
Deo problema je to sto sam uvek bila drugacija i sto se ne uklapam medju mediokritete. Na cudne poglede i ogovaranja sam oguglala i ne doticu me. Zasto je isticanje u Srbiji automatski lose? Ceo svoj zivot zivim izdvojena, imam mali krug ljudi sa kojima se razumem, ali ni oni me ne shvataju u potpunosti.
Zasto je biti drugaciji lose?
Ova moja prica bas i nema mnogo smisla, samo sam pisala svoje misli. Ne verujem da ce iko razumeti sustinu, ali sta sad... Navikla sam na nerazumevanje.