groblje

Ima neki spanski horor kanal na satelitu, pa kad nemaju sta pametnije, pustaju dokumentarne nocne snimke sa njihovih groblja, i tako sat-dva.
Dole samo pise mjesto i ime groblja i vrijeme snimanja, a na spomenicima ladno Pedro, Diego i ekipa...
 
Meni od detinjstva bilo gadno ono zdranje po grobljima, pa jos kad nabodu cigar u zemlju il` je stave da gori na spomeniku….sta znam, valjda covek voleo da pusi pa da povuce jos koji dim!!! …pa se redovno desi i da neki gorke suze liju a niz brke curi mas`, krcka kozurica od prasenceta, pa se I zapeva, krene od kuku lele a zavrsi….u kafani
ma, sto da ne, nek` se jede al kad ostave to na grobu pa krene da truli I smrdi, pa glodari, macke, psi krenu po groblju da razvlace gibaje I sta znam sta, ma odvratno……..
hriscanski obicaj je bio da se za pokoj duse preminulog nahrani sirotinja ili da nekakva milostinja, eto, kao neko dobro delo s kojim se on ispraca ….
Ima tu svega, kitcherica spomenika, “mauzoleja” sa sve spavacom sobom I tv-om, a tek plasticni venci…..isto ko nekad, kad su se neki davni pokojnici saranjivali sa konjem, ratnom opremom pa I poslugom, hihi….nemam strah od goblja, mene ona smiruju, e, jedino je zez na selu, tamo imaju obicaj da se ne drze bas propisa o sahranjivanju na seoskom groblju vec vole po raznim jendecima: di je deda voleo da sedi, di je sreo babu prvi put, onda na posebnim uzvisenjima da ga svi vide, e a u jednom selu videh da da je grob naspram ulaznih vrata, pa, jedno par metara, taman kad ustanes da pozelis najmilijem dobro jutro I porazgovaras se….malo uz kaficu……
 
Mnogo je pristojnije da se sahrana obavi na miru, mozda popiti zestinu i koji sok a posle otici kuci preminulog i u prisustvu porodice provesti koji sat, eventualno rucati. Sto se tice spomenika, nikakav kic, supermermer i biste. Cak ni sliku ne bih dozvolio da mi stave ( ne daj Boze ), samo jednostavan kameni ili betonski krst.
 
King 7:
Mnogo je pristojnije da se sahrana obavi na miru, mozda popiti zestinu i koji sok a posle otici kuci preminulog i u prisustvu porodice provesti koji sat, eventualno rucati. Sto se tice spomenika, nikakav kic, supermermer i biste. Cak ni sliku ne bih dozvolio da mi stave ( ne daj Boze ), samo jednostavan kameni ili betonski krst.
Kliknite za proširenje...

Tacno tako, a mozda, kad bi se uvelo malo i reda sa tim spomenicima, mada, tesko da bi to bilo izvodljivo, kad ni kuce ne mogu da se tipiziraju nego se budzi kojesta kako bi tek sa spomenikom?!!!
 
tweety70:
Tacno tako, a mozda, kad bi se uvelo malo i reda sa tim spomenicima, mada, tesko da bi to bilo izvodljivo, kad ni kuce ne mogu da se tipiziraju nego se budzi kojesta kako bi tek sa spomenikom?!!!
Kliknite za proširenje...
Nazalost, haos koji postoji u arhitekturi skoro je identican haosu koji vlada i na grobljima. Osim tipizacije koja nam nedostaje a koja je pojam pojmova urbanog zivljenja prisutna je i prenatrpanost na grobljima tako da imamo sada groblja velicina manjih varosica. Vecina nas je bila svedok guzve koja nastane na zadusnice, hiljada ljudi koji iznose ice i pice, djubre, kese i obavezne cigane.
 
A sta reci npr. o tome da su se na pojedinim grobljima pokojnici uglavljivali zauzimajuci deo staze ili pak, na sred nje??!!! Jedini nacin da se drugoj grobnici pridje je, u tom slucaju ili stati na postojecu koja je na putu ili je preskociti, ili balansirati nekud okolo, po ivici. Tako da mi je onda I namena ograda (oko grobova na nekim grobljima) u prvo vreme sasvim besmislena postala potpuno razumljiva. A sto se tice kica, mislim da je I vladika niski svom narodu izricito napomenuo da svestenstvo nece sluziti opela I parastose tamo gde se bude insistiralo na krkanluku, plasticnim vencima I svakoj preteranosti koja ama bas nikakve veze nema sa hriscanskim poimanjem ispracaja upokojenog. Da li se u tome istrajava ne znam, ali neko iz Nisa ili okoline mogao bi nam javiti :)
 
''Ај, на гробљу, на голему, та увек смо ми на њему!''

''Гробље ј' земља ком се ходи,
гробље ј' вода ком се броди,
гробље - врти и градине,
гробље - брда и долине...

Свака ј' стопа гроб до гроба!''

Волим гробља, смирује ме шетња по њима....

Мада ме нервира што стално ловим правописне и стилске грешке у натписима.....
 
he he, a ja najvise volem one spomenike sa kilometarskim potpisom familije koja podize spomenik,
Pera i Zika s tetkama, tecama, strinama, ujnama....unicima.....
 
Groblje me ne plasi-mirno je!Ima kod nas jedna prica o lokalnom groblju-naime prije rata groblje je zauzimalo danasnji prostor na kojem se nalazi vazna cesta.Eh,to groblje je presjeceno zbog te ceste i kosti tih ljudi su preneseni negdje drugo,tako da sada ima samo pola groblja-i sada na toj cesti se uvijek desavaju saobracajne nesrece(konstatovano je da se najvise nesreca desilo upravo na toj cesti)!!!!!!! :shock: :-(
 
Kako vas nije sramota da se segacite sa takvim stvarima kao sto su grobovi? Ocigledno, i na vasu srecu niste tamo ostavili nekog jako bliskog pa da vam taj grob predstavlja svetinju? Da jeste, nikada ne biste pisali takve gluposti. Duvati na groblju? U nedostatku inspirativnijeg okruzenja?
Strasno...
 
AntunTun:
sad se neshto misim...

bila je tema o saranama...a groblja?
kako se osetjate na groblju?...da li ste sami ishli na groblje?...da li ste ishli sami na groblje ali ne na grob nekog vama poznatog?...

moja baba je sahranjena na malom seoskom groblju...svo je obraslo travom i vrzinom...prastari spomenici...spomenici iz prvog rata...drugog...istorija zemlje na groblju

gradsko je mnogo drugachije...tu su luxuzni spomenici sa pozlatom...grobnice od belog il crvenog mermera sa bistama od bronze...ogromni spomenici sa raznim gravurama...da budemo razlichiti i kad umremo...da se zna ko je imao novca za zhivota...da se zna gospoda...elita...a opet tako je sve mirno...jasno se vidi da razlike nema da su svi zemlja...aleja velikana to je mesto gde zhelimo biti...i ako zapnesh mozhda se i dogodi da te sahrane pored nekog bitnog...zashto?...
Kliknite za proširenje...
ne volem groblja..... meni mrtvaci, iskreno, ne smetaju nesto puno. Treba se plasiti zivog coveka, ne mrtvaka.... Ne osecam nista posebno. Uglavnom idem na groblje jednom u 3 meseca sa babom i dedom na grob moje tetke(koja je preminula sa dvaez jednu godinu-ona je jedini mrtvi bliski rodjak koga imam)....malo je tuzno tu.....sklonim se sto dalje od groba da nebi videla babu da place.....ali boze moj....ljudi umiru odlaze....nema ih vise....ok je ako hoces da ih se secas i taaako.....ali nije lepo da sebe unistavas time sto svaki put oplakujes i rana je ponovo ziva....Mome drugu iz odeljenja je cjale umro ove godine....svi smo isli na sahranu.... mi iz razreda nosili smo venceve i to. Bilo je tuzno sve, onako zalosno, melahonicno, kad pogledas tog mog druga, nekako se malo zamislis kome je red da umre, a kome ne....ima li tu nekog pravila....il se to igra na eci peci pec.... U svakom slucaju ne volem groblja u opste. Ne zbog mrtvaka....ni zbog te skoro bolesne melahoniije.....vec sto svaki put kad dodjem na grob moje tetke dodje tu neko cigance ili neka pijanica da prosi. Pomalo me razbesni to sto znam da kad moja baba ostavi kafu i vodu na grobu da ce to neki ciga uzeti da se razbudi.....moja baba to zna....al ona sve jedno to ostavlja....mrzim to sto prose na takvom mestu...kvari dozivljaj....uhvate te nespremnog.....ti dodjes tu da posetis grob nekog svog, da mu promenis cvece, zapalis svecu, doneses kafu i sl, i dodje ti tu neki garavi pa prosi, moljaka, nece se odmaknuti dok mu nesto nedas....mrzim to.....brrr......
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top