Mučan osećaj.
Griža savesti....
To je onaj nemir u duši.
Da smo nekad,negde bili loši.
To je onaj račun za nepravdu,
koju smo počinili,i kada je pokleknuo čovek u nama.
Griža....
Lepo smislio narod - da grize,grize,grize....
I priseti.
Kod nekog narednog izazova.
Kako potiskujete grižu savesti ?
Muči li vas često ?
Za početak retko dobra tema.
Mislim da me čak i previše često muči,ali ne zbog nekog lošeg dela,više zbog nekih iskazanih reči u žaru svađe ili puke nesmotrenosti.Posle mi se vraća u svesti čitav taj događaj,pa onda mašta počinje da dočarava, često u mom slučaju preuveličava, duševnu bol koju je ta reč mogla izazvati kod drugog, e pa onda sve to svoju konačnu formu dobija u zajebanom i teškom osećanju sažaljenja.
Kako potiskujem?
Pa ako je u pitanju bila neka manja povreda,onda san izbriše gorak ukus.
Drugi metod,koji sam već spomenu na jednoj temi,je pisanj dnevnika.Ljudi često misle da je pisanje dnevnika glupost,ali iz iskustva tvrdim da je mnogo dobra stvar i to ne samo kad je u pitanju savest nego i mnogo šire;bitno je da dok pišeš nastojiš da budeš što iskreniji,jer stvara,bar u mom slučaju,neko rasterećenje.Nakon određene vremenske distance kada sve to čitaš,imaš...Jednostavno ne mogu da opišem taj osećaj.
Izvinjenje je neko pomenuo i sa tim bih se takođe složio,mada mi to teško pada ne zbog sujete ili nečeg sličnog već ne znam,neprijatno se osećam.
Citiraću jedan odlomak iz knjige "Krik beznađa" Emil Sioran str.6.:
„Ima doživljaja i opsesija sa kojima se ne može živeti. Nije li onda spas u njihovom
ispovedanju?Strašno iskustvo i grozna opsesija smrti- sačuvani u svesti- postaju
rušilački. Govoreći o smrti spasao si nešto u sebi, ali je istovremeno umrlo nešto od tvog bića,
jer opredmećeni sadržaji gube aktuelnost u svesti.
Lirizam je pokušaj rasipanja subjektivnosti, zato što ukazuje na tinjanje života u pojedincu koji ne može biti savladan, već neprestano zahteva izraz. Biti liričan znači ne moći ostati zatvoren u sebi.“
PS
Izvinjavam se zbog podužeg odgovora,obično kritikujem druge zbog toga,ali kao što sam na početku kazao, retko dobra tema.
Али када извагам и проценим, донесем одлуку иза ње чврсто стојим и ту нема гриже савести. Код исхитрених одлука могу да погрешим наравно, човек сам од крви и меса онда сам спреман и да се извиним.
