guest 135511
Buduća legenda
- Poruka
- 39.924
Donji video prikazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
Како то мислиш да патуљак замењује човекова хтења?
Мислила сам да ли их сматрате нуминозним бићима која имају своје реално постојање у иматеријалном свету идеја
Mjok...To su realna bića u mom realnom svetu...Dođ da vidiš ša mi tu rade-zečije jebalište...Како то мислиш да патуљак замењује човекова хтења?
Мислила сам да ли их сматрате нуминозним бићима која имају своје реално постојање у иматеријалном свету идеја
Mjok...To su realna bića u mom realnom svetu...Dođ da vidiš ša mi tu rade-zečije jebalište...![]()
Па сад, не морају нужно правити добра дела која човек не може, могу бити и прилично безазлени.
- - - - - - - - - -
Не знам зашто се спрдаш са нуминозним бићима. Срам те било.
Па сад, не морају нужно правити добра дела која човек не може, могу бити и прилично безазлени.
[
мислим о свету идеја у Платоновом смислу.
Шта мислите о аутономним, тј независним психичким ентитетима, тј. ентитетима духа
Као што су на пример, разна створења, сирене, патуљци, једнорози, итд који припадају свету идеја
Коме се тема не допада или му саблажњава здрав разум, не знам шта да му кажем
мислим о свету идеја у Платоновом смислу.
Platonova koncepcija je suštinski pogrešna jer po njemu ideja postoji kao trascendentni entitet i objektivizuje se u realnosti..Pri čemu uopšte ne analizira negativne pojmove (ideja savršenog ubistva), apstraktne pojmove, metapojmove (ideja ideje?) i na kraju apsolutno imaginarne pojmove (jednorog)...Jednorog ne može uopšte ni biti u svetu ideja jer Platonov svet ideja zapravo predstavlja paralelu sve ovozemaljske pozitive u savršenom smislu...Optimistički jadno i cenim da je to kapirao, al odbrambeni mehanizam...Ko što je činjenica da je fejlovo pisanje tragedija dovela do toga da mimezu odnosno mimetičku umetnost smatra inferiornim konceptom i proteruje je iz svoje "idealne države"...
To ne znaci da ja sledim Platona, naprotiv, vec samo mi se cini da tema, bar uvod, malo ima veze sa Platonovim svetom ideja, kao i sa filozofijom. Osim ako se mitologija ne svrstava u filozofsku disciplinu ?![]()
Valja razlikovati izraze ideja i forma...
Ideja je po Platonu osnova praslike,a forme oblici iz te praslike...
Kant je od njegovih formi i ideja napravio kategorije i ideje smestio u apriorne
sudove, Hegel u istorijski razvoj razuma,Lajbnic ih atomizirao i nazvao monadama,Šopenhauer negacijom volje,
Niče voljom za moć itd...Blagi užas od polupanaca zapadne filozofije...
De pročitaj koju Platonovu knjigu...U istorijama filozofije se rezličito tumači...Ideje su praslike,a forme osmišljavamo od njih-to je Platonovo! I znao je da su forme reči,(atributi uglavnom)Уопште ниси у праву, и постајеш више непристојан са својим упорним гомилањем речи једних до других само да би нешто написао. Идеје јесу форме јесу праслике.
Платонова метафизика дели свет на два посебна аспекта: свет „форми“ и перцептивни свет који видимо око себе. Сматрао је да су перцептивни свет, и ствари у њему, несавршене копије форми или идеја. Ове форме су непромењиве и савршене, и можемо их појмити само коришћењем интелекта или разумевања (на пример производи ума који не укључују чулну перцепцију или имагинацију).
Идеје нису негација воље већ степени објективације воље; идеје нису воља за моћ, Ничеова воља за моћ је животна сила, Бергсонов елан витал који тежи да се пробије кроз материју; Монада је супстанција света, исто што и метафизичка воља; а Хегелов историјски развој разума је ништа друго до констатовање космичке драме освешћивања човечанства, алхемичарскм језиком Aurora Consurgens и потпуно је ирелевантно за ову тему.
Не знам којом магијом их стрпа све у један кош.
Идеја или форма, у Платоновом смислу, је савршена и вечна форма свих ствари, а реалност коју опажаш око себе су само сенке вечних идеја, јер су прошле кроз филтере перцепције. Није свет идеја никава паралела овога света, настала из људске туге и свести о несавршенству, већ је овај свет сенка света идеја. Сви ми имамо у својој интуицији ту савршену форму ствари, на основу тога и знамо да је нешто несавршено, или одступа од савршеног; када појмиш нешто за шта би могао рећи да је несавршено или ружно, запитај се - у односу на шта је несавршено или ружно? У односу на савршену форму, идеал те ствари који препознајеш у себи. Без обзира да ли се радило о цвету, птици или твом сопственом телу. Ретко шта на овом свету успева да отелотвори тај идеал у потпуности.
.Форме свих ствари, какво убиство, нема се ту шта анализирати осим мотива који је човека нагнао на такво нешто, мотив у том смислу може бити општи и вечан, деловање одређеног архетипа.
Што се тиче једнорога, итд, не видим проблем да идеја сваког бића постоји, и да самим тим ова бића имају своје реално, иматеријално постојање у горенаведеном свету. Али ок, капирам да је многима непојмљиво изједначити иматеријално са реалним, пошто мисле да је материјални свет који виде око себе реалан, иако он пролази и мења се, увек постајући, никад није (у смислу бити), и то је - неком уврнутом логиком - реалан свет
Одакле митологија црпи своју грађу? Из људске имагинације? Ок, а људска имагинација?
Идеја или форма, у Платоновом смислу, је савршена и вечна форма свих ствари, а реалност коју опажаш око себе су само сенке вечних идеја, јер су прошле кроз филтере перцепције. Није свет идеја никава паралела овога света, настала из људске туге и свести о несавршенству, већ је овај свет сенка света идеја. Сви ми имамо у својој интуицији ту савршену форму ствари, на основу тога и знамо да је нешто несавршено, или одступа од савршеног; када појмиш нешто за шта би могао рећи да је несавршено или ружно, запитај се - у односу на шта је несавршено или ружно? У односу на савршену форму, идеал те ствари који препознајеш у себи. Без обзира да ли се радило о цвету, птици или твом сопственом телу. Ретко шта на овом свету успева да отелотвори тај идеал у потпуности.
Форме свих ствари, какво убиство, нема се ту шта анализирати осим мотива који је човека нагнао на такво нешто, мотив у том смислу може бити општи и вечан, деловање одређеног архетипа.
Што се тиче једнорога, итд, не видим проблем да идеја сваког бића постоји, и да самим тим ова бића имају своје реално, иматеријално постојање у горенаведеном свету. Али ок, капирам да је многима непојмљиво изједначити иматеријално са реалним, пошто мисле да је материјални свет који виде око себе реалан, иако он пролази и мења се, увек постајући, никад није (у смислу бити), и то је - неком уврнутом логиком - реалан свет.
Одакле митологија црпи своју грађу? Из људске имагинације? Ок, а људска имагинација?
Kad kažeš reč cvet šta zamišljam?Па управо да бих избегла да ми спочитаваш да нисам довољно читала Платона, ја сам узела лепо и цитирала дефиницију Платонове метафизике. И шта, то што се идеје различито тумаче у историји филозофије (која би нешто као требало да буде релевантна) то значи да је постојање Идеја дискутабилно? Идеја са великим И, тек сада разумевам колико је то важно. Идеја као вечних и непроменљивих праформи свих ствари, а не идеја као неких фикс идеја неког лудака који се купа у кади и узвиче еурека! Капираш?
Ја те само питам, када кажеш рецимо цвет, да ли замишљаш један цвет конкретно, рецимо гладиолу коју имаш на тареси, или замишљаш цвет уопште, цвет по себи? Ти сад, наравно, ради контрирања, можеш рећи да замишљаш кадифу из локалне цвећаре, али и сам знаш да није тачно, хтео ти то или не хтео, у свести ти лебди слика цвета уопште.
И сад ми опет помињеш квантну физику, не разумејући да она полако долази до оних закључака до којих је филозофија већ дошла. Њена теорија: Посматрач колабира таласну функцију (талас "претвара" у честицу) - посматрањем! илити: посматрач посматрањем ствар по себи претвара у појаву! та - да! Као да од целе јабуке исечеш једно парче и мислиш да је то парче јабука.
Којом год терминологијом, методом се користио, кад - тад се мора доћи до истога. Теслино нулто поље, теозофски Акашки записи, Кастењедина прикривена реалност, уједињено поље из истоимене теорије, алхемичарски Unus Mundus, Платонов свет идеја, све је то иста ствар