Григорије Јефимович Распућин

Ale djubre:
prezadovoljan...:)

i posle je naisla neka kuga,kolera
pa je car pokusao da svercuje svoju zenu na Svetu Goru..kako je to bilo??ispricaj..Vi gospodjo to sigurno znate.. ;) :D
ja sam to ucio davno..pa zaboravio..ozbiljno :|

E, pošto to nema veze sa Raspućinom, samo ću u dve,tri rečenice. A,ako te zanima više, potraži u starim temama, Dosta se pisalo o tome.

- Ne, taj talas kuge je bio ranije, 1348.g. Dušan je celu porodicu, sa sve caricom Jelenom, sklonio na Svetu Goru dok je bolest harala. Tadašnji iguman je znao za njeno prisustvo na zabranjenom mestu. Zbog toga što je pomogao da se njena carska pozadina skloni od te opake boljke, kasnije je proglašen za patrijarha, Savu IV.
 
RASPUĆIN - MIT 20. VEKA
Smrt u reci


RASPUĆINOVO spektakularno ubistvo je možda najvažniji deo mita o Raspućinu. Starac je već preživeo jedan atentat, od ruke svoje nekadašnje fanatične obožavateljke, preživeo je sve svoje izgrede i intrige najiskusnijih dvorjana, koji su mu radili o glavi. Činilo se da ništa ne može da oslobodi Rusiju ove pošasti.
Zaveru su sklopili grof Feliks Jusufov, potomak mongolskog kana Jusufa i najbogatiji čovek u Rusiji, oženjen Irinom, nećakom cara Nikolaja, veliki knez Dimitrije Romanov, carev rođak i Vladimir Mitrofanovič Puriškevič, član Dume.
Grof Feliks je, preko svoje poznanice i odane starčeve sledbenice, Marije Golovine, ugovorio sastanak sa Raspućinom. Jusufov je nagovarao Raspućina da pristane da leči veliku kneginju Irinu. Obećao mu je vino i igru, koju je Raspućin strasno voleo, i on je pristao. Po njega je, 16. decembra 1916. godine, došao vojni auto i odvezao ga u palatu Jusufovih.
ODVELI su ga u polupodrumsku prostoriju, koja je zbog debelih zidova imala odličnu zvučnu izolaciju i koja je, za ovu priliku, bila opremljena kao najotmeniji salon. Legenda kaže da su Raspućinu posluženi vino i kolači, u kojima se nalazio kalijumcijanid. Raspućin je pojeo otrov, ali on na njega nije delovao. Najverovatnije je da čovek, koji je nabavio otrov, nije hteo da „uzme greh na dušu“ i da je Jusufovu, umesto otrova, dao neki neškodljivi prašak.
Shvativši da otrov ne deluje, grof Jusufov je pucao i Raspućin je pao na kožu belog medveda, pogođen revolverskim hicem. Kada se Jusufov nagnuo nad Raspućinov leš, starac ga je uhvatio za vrat i počeo da ga guši. Feliks Jusufov nije bio dobar strelac, pri tom, bio je veoma nervozan, tako da je Raspućina samo ranio. Užasnuti Jusufov je pustio ranjenog Raspućina da istrči u dvorište. Kod same kapije, oborili su ga revolverskim hicima, ali kada su ga umotavali u zavesu, da ga utovare u automobil, Raspućin je još uvek bio živ. Bacili su smrtno ranjenog Raspućina u reku.
LEŠ Grigorija Jefimoviča Raspućina isplivao je kod Krestovskog mosta, 18. decembra. Tajno je sahranjen, u prisustvu carske porodice, u kapeli carskog dvora. Godinu dana kasnije, revolucionari su iz kripte ispod oltara kapele, izvadili pocinkovani sanduk sa Raspućinovim telom, pored njega održali miting, potom ga polili benzinom i spalili.
Carica je tražila smrtnu kaznu za ubice, ali Nikolaj je nije poslušao i kaznio ih je progonstvom. Za razliku od članova porodice Romanovih, koji su pobijeni 1918. godine, Feliks Jusufov je u Parizu napisao memoare i dočekao duboku starost.
Raspućinovo proročanstvo se ispunilo i carska porodica je nemilosrdno ubijena u podrumu Ipatijevske kuće, 16. jula 1918. godine.
Raspućin je bio samo jedan od simptoma teške bolesti ruskog društva, ali to ne umanjuje njegovu odgovornost pred istorijom, za svu štetu koju mu je naneo.
 
Istrazitelj Ricard Kalan uz pomoc Ilije Gavrilova (mladog inspektora Ruske policije) koji je na zahtev nekih istoricara zatrazio da rekostruise zaveru i ubistvo zloglasenog prevaranta Raspucina, navodi da se "cinjenice o ubistvu Raspucina ne poklapaju"!!!!

Prema memoarima grofa Feliksa Jusufova i Vladimira Mitrofanovica Puriskevica nalaze se kontradiktornosti o ubistvu u palati Jusufovih, u kojima svako nastoji da zastiti sebe, iako su oba zaverenika ispalila metak u Raspucina.
Medjutim nalazi i dokazi tvrde da je ispaljen i treci metak u glavu Raspucina, i koji je ispalio Osvald Rejnard (kao podrska i zaledje), posle amaterskog pokusaja - profesionalni ubica tajne britanske obavestajne sluzbe, tadasnje SIS.
Podaci koji stoje u arhivi danasnje britanske obavestajne sluzbe, navodi se da je Raspucinovo ime u dosijeima glasilo "Zla Sila". I da je izvestaj Osvalda Rejnarda iz Moskve posle ubistva Raspucina prenesen recima : "Cilj je ostvaren. Svi se raduju smrti Zle sile!"

Koliko je ovome verovati ?!!?
 
Da li je on stvarno njoj izlečio sina ili je to samo neka slučajnost ?
Da li je stvarno posedovao neke moći, da se bavio hipnozom to je možda i realno ali ostala njegova čuda su malo verovatna.
I kakva je to sekta kojoj je pripadao,možda je on bio predani vernik te svoje religije pa je samo širio uticaj te religije.
Kako je reagovala crkva i njeni velikodostojnici ?
Čuo sam negde i da je Caru Nikolaju iz daljine govorio kako i gde da rasporedi vojsku na frontu i u bitkama da li da napadne i kad i upravo to su bili najveći pokolji i gubitci ruske vojske.
 
To je bila Klistovska sekta, u Pokrovskom kod Toboljska. Jeste, cuda su se desavala, ali pretpostavlja se da je on nosio ikonu Simeona Verhoturskog ispod rukava, koja je imala isceljiteljske moci. Jer carevicevo krvarenje je stalo, cak i kada posalje telegram 'Mali nece umreti'.

I on je trenirao kako reci, izdrzljivost u surovim klimatiskim uslovima Sibira, i sasvim je mouce da je imao neke moci. Jer, svi imamo talenat.

Raspucinov broj telefona je bio 64646. :D

Crkva je reagovala burno, a da ne pominjem Dumu. Monasi Teofan i Iliodor s se borili protiv muzika, ali zahvaljujuci uticaju prema Carici, njegovi protivnici su uvek bili eliminisani, poslati na ropstvo, na Krim, itd. 1911,umalo je dobio batina na saboru Svetog Sinoda. I bio je anateminsan. Do 1914, bio je cist. A onda postaje razvratan.

Da, carica je slala telegrame muzu, cesto nadahnutim Raspucinom mislima, gde i kako da rasporedi vojsku...'Nas prijatelj misli....itd.
 
Све лажи које су овде изнесене потичу од комунистичких, јудеомасонских или извора блиских кнезовима који су били заинтересовани да се оцрни Григорије Распућин. Наравно, њихова главна мета је била Царска породица и зато је, у најмању руку, са становишта озбиљне историографије, некоректно узимати њихова сведочења као поуздана.
Само један пример: Ана Вирубова о којој је тадашња штампа писала разне вулгарности о њеној наводној вези са Распућином, је после рушења цара пристала да је прегледа медицинска комисија, која је утврдила да је девствена.
 
Istrazitelj Ricard Kalan uz pomoc Ilije Gavrilova (mladog inspektora Ruske policije) koji je na zahtev nekih istoricara zatrazio da rekostruise zaveru i ubistvo zloglasenog prevaranta Raspucina, navodi da se "cinjenice o ubistvu Raspucina ne poklapaju"!!!!

Prema memoarima grofa Feliksa Jusufova i Vladimira Mitrofanovica Puriskevica nalaze se kontradiktornosti o ubistvu u palati Jusufovih, u kojima svako nastoji da zastiti sebe, iako su oba zaverenika ispalila metak u Raspucina.
Medjutim nalazi i dokazi tvrde da je ispaljen i treci metak u glavu Raspucina, i koji je ispalio Osvald Rejnard (kao podrska i zaledje), posle amaterskog pokusaja - profesionalni ubica tajne britanske obavestajne sluzbe, tadasnje SIS.
Podaci koji stoje u arhivi danasnje britanske obavestajne sluzbe, navodi se da je Raspucinovo ime u dosijeima glasilo "Zla Sila". I da je izvestaj Osvalda Rejnarda iz Moskve posle ubistva Raspucina prenesen recima : "Cilj je ostvaren. Svi se raduju smrti Zle sile!"

Koliko je ovome verovati ?!!?
Па по фотографијама које су сачињене са обдукције, виде се три устрелне ране на телу Распућина и то различити калибри пиштољских зрна, што је и приказано у док. филму о ликвидацији Распућина.
Нико није ни покушао да демантује чињенице које се износе у том документарцу, тако да се слободно може рећи да су наводи који се у њему износе најближи истини.
 
Sjajana tema.
Ima nešto čudno u tom Raspućinu.
On predstavlja i simbol iskvarenosti ruskog društva koje je podsećalo na biblijsku Sodomu i Gomoru

Не, управо монструозне клевете на рачун Распућина и њихово олако прихватање од стране већег дела аристократије, представља симбол искварености.
Дуго је разрађивана тактика како уништити Царску Русију и дискредитовати углед самог цара. Распућин је био оличење ватрене и молитвене руске душе, неустрашив и одважан. Ишао је за Христом јуначки!
 
Samo da naznačim šta se, prema teoriji da iza Raspućinovog ubistva stoje Britanci, smatra za motiv ubistva. Naime, Raspućin je navodno nagovarao cara da okonča rat što Britancima iz razumljivih razloga nije odgovaralo.

Zanimljivo je i učenje sekte klista čije mističke tehnike je Raspućin koristio. Besomučno su bludničili jer su smatrali da samo kroz spoznaju najmračnijih dubina greha se može postići očišćenje.
 
Samo da naznačim šta se, prema teoriji da iza Raspućinovog ubistva stoje Britanci, smatra za motiv ubistva. Naime, Raspućin je navodno nagovarao cara da okonča rat što Britancima iz razumljivih razloga nije odgovaralo.

Zanimljivo je i učenje sekte klista čije mističke tehnike je Raspućin koristio. Besomučno su bludničili jer su smatrali da samo kroz spoznaju najmračnijih dubina greha se može postići očišćenje.

Raspucin jeste koristio metode hlista ili je time samo ubedjivao druge da bi prikrio svoj pravi poriv. Metod se sastojao u sledecem: Kada bi mu se javila koja gospodja on je najpre krenuo sa tzv.metodom sablaznjavanja tako sto je tokom razgovora dodirivao sagovornicu,razgovor je bio,naravno, o svetim stvarima. Zatim joj je rekao da posti sedam dana i da dodje kod njega da joj on izbaci ''demona pozude',zna se kako. Inace nije "lecio''
samo zene vec i poneke muskarce. Postoje indicije da je bio u takvom odnosu i sa svojim ubicom Feliksom Juspovim.
 
Зашто је МИ-6 убила Распућина?

18.01.2017.
Милена Цмиљанић

„Док сам ја жив, живеће и династија Романов“, говорио је пре једног столећа старац Григориј Распућин. Доиста, само нешто више од два месеца након његовог убиства 30. децембра 1916. године, десила се Фебруарска револуција, цар се одрекао престола, нешто касније цела царска породица је побијена, а земљом је завладао хаос.

Григориј Распућин је био родом из просте сељачке породице из Сибира. За време својих путовања у младости упознао се са многим монасима и свештенством, укључујући представнике Петроградске духовне академије. Распућин је као мистериозни исцелитељ привукао пажњу и самог Николаја Другог. Временом, Распућин је развио велики утицај на императорску породицу захваљујући способности да лечи царевића Алексеја, који је боловао од хемофилије.

Чим је Распућин почео да се појављује на царском двору, против њега је покренут прави „информативни рат“. Одмах су га оптужили да поставља и смењује министре, усмерава спољну и унутрашњу политику, а крајем 1916. године сматрало се да је он крив за све неуспешне кадровске одлуке које су доводиле до пораза Русије у рату.

Међутим, савремени историчари све више су склони мишљењу да је Распућинов утицај на руску политику преувеличан. Иако је Распућин имао утицаја на царицу, јер је она у њему видела спасиоца свог сина, цар Николај је био прилично равнодушан. Он га је ценио јер је лечио царевића, али га није видео као политичког саветника. Чак је наложио тајној полицији да га прати.

Велика кнегиња Олга Александрова, сестра Николаја Другог, у својим мемоарима се сећа: „Нико други него Ники је временом забранио Распућину да се појављује у дворцу. Управо он је послао ’старца‘ у Сибир, и то не једном“. Народ се повео за „пропагандом“ и Распућин је за већину постао симбол грешника.

Убиство

Дуго се одржала теорија да су заверу против Григорија Распућина организовали тзв. руске патриоте: кнез Феликс Јусупов, Пуришкевич и велики кнез Дмитриј Павлович. Међутим, последњих година појавиле су се информације које бацају сасвим другачије светло на догађаје од пре једног века.

У јеку рата 1916. године, сарадник британске обавештајне службе у Петрограду мајор Кадберт Торнхил саопштио је шефу МИ-6 Камингу гласине које круже руском престоницом да царица Александра преговара о сепаратном миру са Немачком и о улози Распућина у томе, као немачког агента. То је забринуло Каминга, јер би излазак Русије из рата означио пребацивање 70 немачких дивизија са источног фронта на западни, што би неизбежно решило исход рата у корист Немачке. Шеф британске обавештајне службе затражио је да се на све могуће начине спречи овакав сценарио, и ако је потребно — елиминише Распућин.

У Петроград је послат капетан Освалд Рајнер са задатком да од Распућина извуче информације о преговорима и уклони га као опасног агента немачког утицаја. У завери су учествовали Кнез Јусупов, члан Државне думе Владимир Пуришкевич и велики кнез Дмириј Павлович.

Јусупов је припадао једној од најбогатијих руских породица, имао је раскошан дворац у Санкт Петербургу и био ожењен царевом рођаком. Он је био друг Освалда Рајнера са Оксфордског универзитета, а према неким гласинама — и више од друга. Могуће је да је док се налазио на школовању у Британији био врбован од стране МИ-6. Помиње се чак да је био у интимним односима и са великим кнезом Дмитријем Романовим. Управо због хомосексуалности, његова мајка Зинаида Јусупова се обратила Распућину за помоћ. Могуће је да је повод Распућинове посете дворцу Јусупова била још једна у низу сеанси лечења.

Кнез Јусупов је 29. децембра 1916. године по задатку Рајнера позвао у своју кућу Григорија Распућина. Тамо га је прво мучио, у намери да од њега извуче „тајни план“ сепаратног мира Русије са Немачком. Непостигавши жељени резултат, Јусупов и Пуришкевич пуцају у Распућина, док је последњи, смртоносни хитац, испалио Британац Освалд Рејнер.

Међу учесницима у завери се помиње и извесни Стивен Алеј, још један близак пријатељ Јусупова из универзитетских дана. У Британији је објављено писмо Алеја официру британске обавештајне службе Џону Скејлу од 24. децембра 1916. године (недељу дана након Распућиновог убиства) у којем се наводи: „…Није све пошло по плану, али наш циљ је достигнут… Рајнер замеће траг и, несумњиво, повезаће се са вама ради инструкција“.

Осим верзије да су Енглези дејствовали искључиво како се не би дозволило закључивање сепаратног мира Русије са Немачком, постоји и друга. Велика Британија је дала обећање Русији 12. марта 1915. године. То је обећање повезано са „гаранцијом“ да ће предати Руској империји Константинопољ са околним територијама у случају победе над Немачком и њеним савезницима. Очигледно, сматрајући да је такав „поклон“ сувише широкогруд, рачунали су на карту ефекта Распућиновог убиства.

Завереници су прво ухапшени, али убрзо пуштени. Дмитриј Павлович је послат у Персију, што му је касније и спасило живот у револуционарним догађајима, док је Пуришкевич у то време био на фронту. Кнез Јусупов је протеран на породично имање у Курској губернији, а након фебруарске револуције пребачен је британским бродом са Крима у Лондон.

Након Фебруарске револуције 1917. године, министар правде Александар Керенски је, чим је био именован на своју функцију, наредио да се пронађе Распућинов гроб, откопа и тајно спали.

Ове године се навршава сто година од убиства ове контроверзне личности и очекује се да ће макар део руских архива бити отворен за истраживаче. Можда напокон одгонетнемо које заправо Григориј Распућин — светац или преварант.
 

Back
Top