crveni oblak
Elita
- Poruka
- 19.115
Већ много година, бар две деценије уназад, кад год се у неком друштву прича о алкохолу и швалерацији било које врсте или степена (од флертовања па све до заљубљивања и секса), сви наоколо (осим најбоље пријатељице и уже породице) ми кажу да нисам нормална зато што сам увек трезна и што никад не варам партнера и не флертујем са другим мушкарцима и да би ме сматрали нормалном кад бих се бар понекад напила или показала бар мало интересовања бар за флерт.
Понекад се због таквих критика осећам као некакав партибрејкер иако никад не гунђам нити иког осуђујем због њиховог опијања или флертовања или швалерања нити сам икада укочени намћор који намркне фацу у ситуацијама где има таквог понашања. И морам признати да ми је криво што с' времена на време ме неко тако оштро окарактерише и доводи у ситуацију да се малтене морам правдати што се не уклапам у њихово схватање друштвено прихватљивог понашања.
Мислим да није фер да због свог понашања неко буде прозвана чудаком у друштву (друштво у општем смислу, не круг пријатеља) и куда иде овај свет?
И сад, питам ја вас које сте у вези или браку (јер онима које нису у вези/браку, флертовање је ваљда некакав ,,рад'' на томе да буду), која је ,,доза'' пијаначког или швалеркастог понашања коју себи дозвољавате и ако дозвољавате, зашто то дозвољавате себи? Да ли то радите да бисте се уклопили у околину или из неких других личних разлога? Да ли бисте могли бити трајно да баталите такво понашање и ако не бисте, шта вас спречава у томе? Постоје ли неки квалитетни аргументи у корист таквог понашања или не? Од околине нисам чула ниједан аргумент који бих могла сматрати валидним у смислу да је такво понашање корисно или благотворно на овај или онај начин.
п.с. Само питам и толерантно прихватам да нисмо сви исти, без осуде.
Понекад се због таквих критика осећам као некакав партибрејкер иако никад не гунђам нити иког осуђујем због њиховог опијања или флертовања или швалерања нити сам икада укочени намћор који намркне фацу у ситуацијама где има таквог понашања. И морам признати да ми је криво што с' времена на време ме неко тако оштро окарактерише и доводи у ситуацију да се малтене морам правдати што се не уклапам у њихово схватање друштвено прихватљивог понашања.
Мислим да није фер да због свог понашања неко буде прозвана чудаком у друштву (друштво у општем смислу, не круг пријатеља) и куда иде овај свет?

И сад, питам ја вас које сте у вези или браку (јер онима које нису у вези/браку, флертовање је ваљда некакав ,,рад'' на томе да буду), која је ,,доза'' пијаначког или швалеркастог понашања коју себи дозвољавате и ако дозвољавате, зашто то дозвољавате себи? Да ли то радите да бисте се уклопили у околину или из неких других личних разлога? Да ли бисте могли бити трајно да баталите такво понашање и ако не бисте, шта вас спречава у томе? Постоје ли неки квалитетни аргументи у корист таквог понашања или не? Од околине нисам чула ниједан аргумент који бих могла сматрати валидним у смислу да је такво понашање корисно или благотворно на овај или онај начин.
п.с. Само питам и толерантно прихватам да нисмо сви исти, без осуде.

Poslednja izmena: