Greske zbog kojih vam orhideje ne uspevaju

[Nina]

Prvo sto bi trebali je da znate o kojoj vrsti orhideje je reč, jer svaka različito reaguje na vremenske uslove i okolinu u kojoj se nalazi. Neke vole više vode, a neke maksimalno treba isušiti pre novog zalivanja. Isto važi i za temperaturu vazduha.

Najrasprostranjenija orhideja, ona na koju najčešće nailazimo u cvećarama, jeste takozvana moljac-orhideja ili orhideja leptirica (lat. phalaenopsis), koja je naziv dobila zato što vizuelno podseća na raširena krila leptira. One vole konstantnu temperaturu od 18 do 20 stepeni Celzijusa i malo vlage.

Ovu vrstu treba da gajite u prozirnim posudama da biste zelenom korenju omogućili nesmetan proces fotosinteze. Vrste dendrobiums i cymbidiums nemaju takvo korenje, pa ih možete posaditi i u neprozirne saksije. Vrsta poznata pod nazivom vanda uopšte ne zahteva saksiju i može da se uzgaja u praznoj vazi ili na žicama.
Za negu najčešće vrste orhideje kod nas phalaenopsis potrebna vam je konstantna temperatura od 18 do 20 stepeni, malo vlage i prozirna saksija

Veličina saksije u koje presađujemo orhideje takođe može uticati da brzo propadaju. One se, po pravilu, presađuju kada primetite da je korenje napunilo saksiju, a pogotovo ako već izviruje preko ivice. Nikako je ne smete držati u istoj saksiji duže od dve godine, jer orhideja ne sme više toga da provede u istoj zemlji. Kada je presađujete, vodite računa o veličini saksije jer u prevelikoj zemlja neće stići da se osuši dovoljno brzo i koren orhideje će zbog toga početi da truli. Koristite saksiju koja je samo za debljinu prsta veća od prethodne.

Orhideje nikad ne smete previše da zalivate jer je njihov koren veoma osetljiv i brzo propada zbog previše vlage. Mnogi vole malo da ih tuširaju u kadi i na taj način im obezbeđuju dovoljno vode, a još jedna metoda je da brzinski potopite saksiju u vodu i zatim je okačite da se iscedi višak vode.

Većina orhideja voli puno svetlosti i svetla okruženja, ali nikako ne vole direktno jako svetlo.

Držite ih zato podalje od direktnog jakog sunca koje može da sprži njihove listove. Iako vrlo lepo izgledaju na prozorima, budite obazrivi jer tu leti može da im bude pretoplo.

 

[Nina]

.

 

[Nina]

Najčešće gajena je Phalenopsis, čiji cvetovi podsećaju na noćnog leptira. Ove orhideje vode poreklo iz Jugoistočne Azije, Indije, Filipina, Severne Australije. Monopodijalne su orhideje i obrazuju uspravnu glavnu stabljiku. Listovi su zeleni, žilavi, sjajni i u donjem delu obavijaju stabljiku. Lišće formira rozetu iz koje izbijaju cvetne drške i vazdušno korenje. Ove orhideje cvetaju više puta godišnje u povoljnim uslovima. Boja cvetova je od čisto bele, preko ružičaste, narandžaste, žute.

Uslovi :
Svetlost: stavite orhideju pored prozora na istočnoj strani, da bi imala dovoljno svetlosti.
Supstrat: mešavina borove kore, poliuretanova pena, vlaknasti treset i ćumur.
Prihrana: od marta do septembra, sa pola doze tečnog đubriva za azaleje ili sa prihranom za orhideje ali kada je supstrat vlažan.
Vlažnost vazduha: 60-80% – orošavajte lišće svakodnevno, vodite računa da se ne zadržava voda u srcu rozete. Postavite biljku na vlažne kamenčiće ili glinopur.
Zalivanje: ujutro zalivajte od oktobra do februara jednom nedeljno, ostatak godine na četvrti dan.
Presađivanje: sveke 2 – 3 godine kada je saksija mala

Posebni zahtevi: nakon cvetanja ide period odmora i nakon toga bi trebalo obezbediti razliku u dnevnoj i noćnoj temperaturi da bi ponovo cvetale. Kada stvore pupoljke, temperatura ne bi smela biti ispod 15 stepeni.

Razmnožavanje: deljenjem i presađivanjem izdanaka na cvetnoj stabljici. Prekrijte vlažnom mahovinom dobro vidljiv pupoljak na stabljici, održavajte vlagu u vazduhu i kada se stvori izdanak sa korenjem dužine oko 5cm možete ga preseći i presaditi u sitan supstrat.

Zaštita: preventivno prskanje protiv gljivica i truleži.

 

[Plant]

Orhideje su sklone virozama, a protiv virusa nema leka.

​

Dobro je znati šta kako se bolesti ispoljavaju.

Biljku je najbolje ukloniti, jrer insekti mogu preneti viruse na drugu biljku.