proka
Legenda
- Poruka
- 57.100
Grejana rakija
Među našim “lekovitim” alkoholnim napicima na prvom mestu je grejana rakija. Ona se doživljava više kao antidepresiv nego kao antibiotik, mada je najviše onih koji joj daju i jedno i drugo svojstvo. Po običaju pije se u hladnim danima, a može i kome se kad prohte.
Grejana, vruća ili kuvana rakija u zimskim depresivnim vremenima može itekako da podigne raspoloženje, a idealna je i kao preventiva u lečenju gripa. Da bi se ta bolest sasekla u korenu, manite se raznih “kafetina”, “andola”, “ferveksa”, ne mučite jetru, već je relaksirajte uz grejanu i slaninicu, kiseli kupus, začinjen “gruvanom” paprikom, pećeni krompir, sušeno meso, sir, kajmak…
Čim zapevate, još jedna čaša, i dosta je!
Da biste popravili raspoloženje, morate znati gde vam je gornja granica, a posebno da li je grejana “prava”, po receptima naših predaka, jer ako se pogreši može glava dobro da zaboli, “da zavija kao turska šargija”. E, tad ni čalma sa hladom vodom na vratu ili čelu ne pomaže.
Što se tiče mere, možete lako da je odredite. Čim zapevate, još jedna čaša, i dosta je! Nemojte da vas zavaraju godine i iskustvo.
Vratimo se tradiciji, narodnom pripovedanju i – svinjokolju. Dakle, običaj je da se pre početka tog posla čovek prekrsti, da ne bi krenulo nešto po zlu. Dve vrste pića se tad nalaze na meniju: ‘ladna i grejana rakija.
Svi biraju grejanu, jer je jutro obično ‘ladno i maglovito. Tokom ispijanja svi stoje, cupkaju u mestu i eksiraju jednu, drugu, pa treću. Četvrtu ostavljaju za posle. Ali možda neće biti posle, pošto domaćin ne dozvoljava da napitak stoji, jer “ako se ohladi, ima da bude za ništa”.
Grejana rakija ili šumadijski čaj
Uz grejanu je obavezno meze, može turšija, kupus, sir. Prvo parče mesa od savladane gude (najčešće plećka – to je ono parče koje se “ne jede, jer je otrovno”) se baca na žar, koji se uzima ispod kazana u kojem voda vri.
Pre degustacije mesa, sipa se još jedna, dve eventualno… Tad počinju uši da se zagrevaju, ma svaki deo tela, sem jezika koji je kao promrzao, pa počinje preplitanje i igranje ukrštenih reči. Onda krene pesma, na svim jezicima, bez obzira što je srpski maternji.
Naši preci, rado su pili grejanu, ili vruću, u južnim i istočnim krajevima, a kuvanu u zapadnim i Šumadiji. Pa, tako i nasta šumadijski čaj.
Grejali su je za sve zgode i nezgode – za svadbe, slave, prela, komišanja, posela, ali i za sahrane i parastose. Rakiju su obicno grejali muškarci, pa je svako selo imalo majstora za ovaj napitak. U to vreme koristila se samo šljivovica (meka rakija), jačine oko 10 gradi (25 stepeni). Što se recepta za grejanu, vruću ili kuvanu rakiju tiče, mi ne bismo menjali postupak iz tih, davnih vremena.
Recept
Količinu odredite prema potrebama. Šljivovicu, od domaćih džanarika ili “trogonjki” najbolje, ako ne, koju imate (ako je prepečenica razblažite je u srazmeri pola rakija, pola voda), sipajte u sud i kuvajte dok ne provri.
Na prvi “ključ” koji se pojavi, ulijte malu času hladne vode, da rakiju “presečete” (okalite). Dok još vri, valja je zapržiti (začiniti). Na užarene mašice-maše (kukače) stavite šećer. Mašice držite iznad suda, tako da kapi istopljenog šećera padaju u rakiju. Ostavite da vri još dva minuta, pa posudu izmaknite na kraj šporeta. Napitak nikako ne poklapajte, ni dok se kuva, a ni posle. Služite dok je topao, a kad se ohladi, možete slobodno da ga podgrejete.
Ako nemate vremena za mašice ili ste nestrpljivi kao Vranjanci (pa piju ‘ladnu dok čekaju grejanu), onda u sud naspite oko 0,5 mm šećera, pa kada se na vatri otopi, kao za šerbet, sipajte rakiju i čekajte da provri.
I pazite, suština je da rakija mora da provri, da bi se ratosiljala metil alkohola, a vi spasili muka koje taj otrov donosi.
dušan djordjević/vranjenet
da li volite grejanu rakiju??
Među našim “lekovitim” alkoholnim napicima na prvom mestu je grejana rakija. Ona se doživljava više kao antidepresiv nego kao antibiotik, mada je najviše onih koji joj daju i jedno i drugo svojstvo. Po običaju pije se u hladnim danima, a može i kome se kad prohte.
Grejana, vruća ili kuvana rakija u zimskim depresivnim vremenima može itekako da podigne raspoloženje, a idealna je i kao preventiva u lečenju gripa. Da bi se ta bolest sasekla u korenu, manite se raznih “kafetina”, “andola”, “ferveksa”, ne mučite jetru, već je relaksirajte uz grejanu i slaninicu, kiseli kupus, začinjen “gruvanom” paprikom, pećeni krompir, sušeno meso, sir, kajmak…
Čim zapevate, još jedna čaša, i dosta je!
Da biste popravili raspoloženje, morate znati gde vam je gornja granica, a posebno da li je grejana “prava”, po receptima naših predaka, jer ako se pogreši može glava dobro da zaboli, “da zavija kao turska šargija”. E, tad ni čalma sa hladom vodom na vratu ili čelu ne pomaže.
Što se tiče mere, možete lako da je odredite. Čim zapevate, još jedna čaša, i dosta je! Nemojte da vas zavaraju godine i iskustvo.
Vratimo se tradiciji, narodnom pripovedanju i – svinjokolju. Dakle, običaj je da se pre početka tog posla čovek prekrsti, da ne bi krenulo nešto po zlu. Dve vrste pića se tad nalaze na meniju: ‘ladna i grejana rakija.
Svi biraju grejanu, jer je jutro obično ‘ladno i maglovito. Tokom ispijanja svi stoje, cupkaju u mestu i eksiraju jednu, drugu, pa treću. Četvrtu ostavljaju za posle. Ali možda neće biti posle, pošto domaćin ne dozvoljava da napitak stoji, jer “ako se ohladi, ima da bude za ništa”.
Grejana rakija ili šumadijski čaj
Uz grejanu je obavezno meze, može turšija, kupus, sir. Prvo parče mesa od savladane gude (najčešće plećka – to je ono parče koje se “ne jede, jer je otrovno”) se baca na žar, koji se uzima ispod kazana u kojem voda vri.
Pre degustacije mesa, sipa se još jedna, dve eventualno… Tad počinju uši da se zagrevaju, ma svaki deo tela, sem jezika koji je kao promrzao, pa počinje preplitanje i igranje ukrštenih reči. Onda krene pesma, na svim jezicima, bez obzira što je srpski maternji.
Naši preci, rado su pili grejanu, ili vruću, u južnim i istočnim krajevima, a kuvanu u zapadnim i Šumadiji. Pa, tako i nasta šumadijski čaj.
Grejali su je za sve zgode i nezgode – za svadbe, slave, prela, komišanja, posela, ali i za sahrane i parastose. Rakiju su obicno grejali muškarci, pa je svako selo imalo majstora za ovaj napitak. U to vreme koristila se samo šljivovica (meka rakija), jačine oko 10 gradi (25 stepeni). Što se recepta za grejanu, vruću ili kuvanu rakiju tiče, mi ne bismo menjali postupak iz tih, davnih vremena.
Recept
Količinu odredite prema potrebama. Šljivovicu, od domaćih džanarika ili “trogonjki” najbolje, ako ne, koju imate (ako je prepečenica razblažite je u srazmeri pola rakija, pola voda), sipajte u sud i kuvajte dok ne provri.
Na prvi “ključ” koji se pojavi, ulijte malu času hladne vode, da rakiju “presečete” (okalite). Dok još vri, valja je zapržiti (začiniti). Na užarene mašice-maše (kukače) stavite šećer. Mašice držite iznad suda, tako da kapi istopljenog šećera padaju u rakiju. Ostavite da vri još dva minuta, pa posudu izmaknite na kraj šporeta. Napitak nikako ne poklapajte, ni dok se kuva, a ni posle. Služite dok je topao, a kad se ohladi, možete slobodno da ga podgrejete.
Ako nemate vremena za mašice ili ste nestrpljivi kao Vranjanci (pa piju ‘ladnu dok čekaju grejanu), onda u sud naspite oko 0,5 mm šećera, pa kada se na vatri otopi, kao za šerbet, sipajte rakiju i čekajte da provri.
I pazite, suština je da rakija mora da provri, da bi se ratosiljala metil alkohola, a vi spasili muka koje taj otrov donosi.
dušan djordjević/vranjenet
da li volite grejanu rakiju??
