Granice

Granice su nešto što postoji samo na papiru i u našim glavama.
Granice država su iscrtane na papiru, ali linija koja razdvaja države se ne vidi.
Ipak važnije su one granice koje mi sami sebi namećemo.
Od malih nogu, tačnije od onog trenutka kada prohodamo, počinju sputavanja:
" Nemoj tamo, pašćeš."
Kada pravimo prve greške u školi opet se postavljaju granice:
" Nikada od tebe neće biti čovek."
Kada želimo da se osamostalimo sledi :
" Pazi dobro šta radiš, ja neću da izdržavam barabu."
Kada postanemo roditelji, ma koliko mrzeli granice koje su nam bivale postavljene počinjemo da svojoj deci postavljamo iste one granice koje su i nama bile postavljene.
Posle nam je neko drugi kriv kada nam naša deca zbog generacijskog jaza okrenu leđa tražeći samo svoj put prema njihovoj budućnosti.
Na tom putu smo i mi nekada bili zbunjeni jer nismo znali gde su granice i dali ih možemo preći. Nesigurni u svoje odluke, omeđeni nepostojećim granicama bauljali smo sporednim putevima tražeći onaj pravi koji će nas dovesti do sreće.


" Svaki put negde vodi, ali vašim putem idete samo vi."
- Neko -

 

[*pustinjakinja]

Bas, tako, mnogo je nevidljivih granica oko nas, ili ti, nepisanih pravila.Osjecala sam cesto njihovu stegu i postavljala sebi pitanja cemu su tu i zasto postoje, mora li se svaka ta granica postovati.Kada sam bas bijesna na pravila i granice, kazem sebi da su nepotrebno postavljene, ali u trenutcima realnosti i objektivnosti vidim svu njihovu potrebu.Nije svaki covjek olicenje pukog dobra, i nepostojanjem granica izgubila bi se ravnoteza izmedju dobra i zla.
Cini mi se ponekad da mnoge od granica i pravila nije smislio covjek, vec nam je nekako usadjeno u neki atom jos zacecem.Upravo zbog ravnoteze dobra i zla.