Gradonacelnici Beograda

[R.Žiskar]

Predsednici Beogradske opštine, Skupštine grada i gradonačelnici 1839-2008.

Ilija Čarapić, 7. 5. 1839 - 27. 5. 1840.
Miloš Bogićević, 28. 5. 1840 - 24. 9. 1840.
Mladen Žujović, 25. 9. 1840 - do kraja 1841.
Stojan Delimirković, 1855.
Marko Stojković, 1861 - 1862.
Jovan Smiljanić, 1865 - 1866.
Gligorije Jovanović, 1866.
Mihailo Terzibašić, 6. 9. 1866 - 14. 9. 1867.
Jovan Nikolić-Čokojić, 14. 9. 1867 - 1868.
Vasilije Ivanović, 1868.
Gligorije Jovanović, 1868.
Aćim Čumić, nekoliko meseci 1869.
Arsa Lukić, 27. 12. 1869 - april 1871.
Aleksa Đurić, 10. 6. 1871 - 31. 12. 1872.
Dimitrije Popović, 30. 3. 1872 - avgust 1878.
Aleksa Stevanović, avgust 1878 - oktobar 1879.
Živko Karabiberović, oktobar 1879 - 1. 8. 1884.
Vladan Đorđević, 1. 8. 1884 - 10. 8. 1885.
Mihailo Bogićević, 4. 4. 1886 - 4. 2. 1887.
Svetomir Nikolajević, 7. 3. 1887 - 1. 9. 1887.
Živko Karabiberović, 1. 9. 1887 - 30. 12. 1889.
Nikola Pašić, 30. 12. 1889 - 14. 1. 1891.
Milovan Marinković, 26. 5. 1891 - 22. 11. 1892.
Petar Tatić, 23. 11. 1892 - 2. 4. 1893.
Milovan Marinković, 6. 4. 1893 - 12. 5. 1894.
Mihailo Bogićević, 14. 5. 1894 - 8. 11. 1896.
Nikola Stevanović, 5. 12. 1896 - 31. 12. 1896.
Nikola Pašić, 10. 1. 1897 - 13. 11. 1897.
Nikola Stevanović, 13. 11. 1897 - 14. 11. 1899.
Antonije Pantović, 20. 11. 1899 - 13. 4. 1901.
Milovan Marinković, 28. 5. 1901 - 6. 11. 1902.
Nikola Stamenković, 28. 3. 1903 - 11. 8. 1903.
Kosta Glavinić, 20. 8. 1903 - 20. 11. 1907.
Velisav Vulović, 1. 1. 1908 - 10. 10. 1909.
Kosta Glavinić, 11. 4. 1910 - 21. 9. 1910.
Ljubomir Davidović, 24. 10. 1910 - 19. 1. 1914.
Đorđe Nestorović, 1. 2. 1914.
Mihailo Marjanović, početak 1919 - novembar 1919.
Kosta Jovanović, 9. 11. 1919 - 25. 8. 1920.
Filip Filipović, 25. 8. 1920.
Đoka Kara-Jovanović, 2. 9. 1920 - 3. 3. 1921.
Dobra Mitrović , 9. 3. 1921 - 12. 3. 1923.
Mihailo Marjanović, 22. 8. 1923 - 6. 1. 1925.
Kosta Kumanudi, 22. 8. 1926 - 18. 2. 1929.
Miloš Savčić, 14. 2. 1929 - 23. 5. 1930.
Milan Nešić, 23. 5. 1930 - 12. 5. 1932.
Milutin Petrović, 12. 5. 1932 - 5. 1. 1935.
Vlada Ilić, 10. 1. 1935 - 13. 9. 1939.
Vojin Đuričić, 13. 9. 1939 - 20. 6. 1940.
Jevrem Tomić, 20. 6. 1940 - 12. 4. 1941.
Ivan Milićević, 12. 4. 1941 - 19. 6. 1941.
Milosav Stojadinović, 19. 6. 1941 - 11. 9. 1941.
Dragi Jovanović, 11. 9. 1941 - 3. 10. 1944.
Mihajlo Ratković, 1944 - 1947.
Ninko Petrović, 1947 - 1951.
Đurica Jojkić, 1951 - 1954.
Miloš Minić, 1955 - 1957.
Đurica Jojkić, 1957 - 1961.
Milijan Neoričić, 1961 - 1964.
Branko Pešić, 1964 - 1974.
Živorad Kovačević, 1974 - 1982.
Bogdan Bogdanović, 1982 - 1986.
Aleksandar Bakočević, 1986 - 1990.
Milorad Unković, 1990 - 1993.
Dr Slobodanka Gruden, 1993 - 1994.
Mr Nebojša Čović, 1994 - 1997.
Dr Zoran Đinđić, 21. 2. 1997 - 30. 9. 1997.
Vojislav Mihailović, 22. 1. 1999 - 5. 10. 2001.
Dr Milan St. Protić, 5. 10. 2000 - 20. 3. 2001.
Radmila Hrustanović, 1. 6. 2001 - 3. 10. 2004.
Mr Nenad Bogdanović, 3. 10. 2004 - 27. 9. 2007.
Zoran Alimpić, v.d. oktobar 2007 - jul 2008.
Dragan Đilas, od 19. avgusta 2008.

Ponovljen spisak ali sa datumima i vremenom na poziciji gradonacelnika...

 

[lider]

Hajde burazeru prosveti nas....koji su beograđani?

 

[R.Žiskar]

Hm, Djilas, Protic, Covic, Bogdanovic...help!

 

[R.Žiskar]

Pesic je Zemunac...

 

[R.Žiskar]

Vladan Djordjevic

Vladan Đorđević (Beograd, 21. novembar/3. decembar 1844 – Baden kod Beča, 18. avgust 1930, ), lekar, književnik i političar, predsednik ministarskog saveta (vlade) i sanitetski pukovnik.

Vladan Đorđević je rođen 21. novembra/ 3. decembra 1844 u Beogradu od oca Đorđa Đorđevića i majke Marije Đorđević, rođene Leko. Otac Đorđe je srpskog porekla, a majka Marija rođena je u poznatoj beogradskoj porodici cincarskog porekla kao kćerka Marka Leka i praunuka Marka Leka iz Vlahoklisure. Porodica Leko, kao i druge cincarske porodice, iselila iz današnje Severne Grčke u Austriju, tj. Vojvodinu, u Belu Crkvu, zbog turskih odmazda nad pravoslavnim stanovništvom. Iz Bele Crkve doselila se porodica Leko u Beograd tridesetih godina XIX veka. U duhu grko-cincarske kulture majčine porodice Vladan je kršten kao Hipokrat, da bi kasnije počeo da koristi "narodnije" ime Vladan, kao prevod drugog dela svog imena (kratija, gr. - vladavina).

Gimnaziju je završio u Beogradu, a kao đak je bio jedan od pokretača Ujedinjene omladine srpske i bio njen sekretar. Medicinu je studirao u Beču i doktorirao 1869. godine. Specijalizovao hirurgiju u Beču 1869-1871. godine i bio prvi školovani hirurg u Srbiji.

Vojni je lekar i šef hiruškog odeljenja vojne bolnice od 1871. godine. Osniva Srpsko lekarsko društvo (1872) i pokreće časopis "Srpski arhiv za celokupno lekarstvo" (1874). Od 1873. je lični lekar kneza Milana. Jedan je od glavnih osnivača Crvenog krsta u Srbiji (1876). U prvom srpsko-turskom ratu (1876) je načelnik saniteta moravsko-timočke vojske, a u drugm (1877-1878) je načelnik saniteta vrhovne komande. Osnivač i prvi upravnik Vojne bolnice u Nišu (1978). Načelnik je civilnog saniteta Srbije od 1879. godine, a 1881. je isposlovao njegovu široku reformu. I u srpsko-bugarskom ratu 1885/6. je načelnik saniteta vrhovne komande.

Đorđević je bio predsednik beogradske opštine 1884-1888, a ministar prosvete i privrede 1888. godine u vladi Nikole Hristića. Potom prelazi u diplomatiju kao poslanik Srbije u Atini od 1891. i u Carigradu od 1894. godine, gde je doprineo postavljanju srpskih vladika u Makedoniji.

Izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 23. januara 1888, a za redovnog 15. novembra 1892.

Predsednik je vlade i ministar inostranih dela od 11. oktobra 1897. do 12. jula 1900. godine. Njegova vlada radila je na stišavanju žestokih partijskih borbi, ekonomskom napretku Srbije i jačanju njene vojske. Podneo je ostavku posle najave ženidbe kralja Aleksandara Dragom Mašin.

U zatvoru je na šest meseci 1906. godine, a zbog navodnog objavljivanja državnih tajni u knjizi Kraj jedne dinastije. U toku Prvog svetskog rata bio je u austrijskoj konfinaciji, radi rusofilstva od aneksione krize iz 1908. godine.

Izdavao je važan časopis Otadžbina od 1875. do 1892. godine. Puno je pisao na istorijske teme, kao i romane, pripovetke i drame. Najvažniji radovi su: Istorija srpskog vojnog saniteta, I-IV (1879-86), Kraj jedne dinastije, I-III (1905-1906), Srpsko-turski rat, I-II (1907), Albanesen und die Grossmachte (1913), Car Dušan, I-III (istorijski roman, 1919-1920), Crna Gora i Austrija 1814-1894 (1924), Uspomene (1927).

 

[Torrente Bgd]

Pesic je Zemunac...

Zato je to i bio najbolji gradonacelnik do sada

 

[R.Žiskar]

Zato je to i bio najbolji gradonacelnik do sada

Za vreme Pešićeve uprave izgrađeno je gotovo pola Beograda i prvi je inicirao i pokrenuo i priču oko metroa, a pred kraj njegove karijere jedan od članova kabineta bio je i Slobodan Milošević, kome je to bio prvi posao u politici.


Do Živka Karabiberovića, prvih 14 gradonačelnika na funkciji je ostajalo samo nekoliko meseci.

Karabiberović je, pored upravitelja beogradske varoši u vreme kralja Milana, bio i vladin bankar preko koga su išle sve državne novčane transakcije s inostranstvom.

U svoja dva mandata, ispunjena mnogobrojnim aferama, pokretao je mnoga pitanja značajna za život Beograđana, pa je tako zaslužan za izrade planova nivelacije, vodosnabdevanja, projekta kanalizacije i saobraćaja.

http://www.mtsmondo.com/news/world/text.php?vest=106962

Ovo im je izgleda NZS....

 

[R.Žiskar]

Ljubomir Davidović (24. decembar, 1863., Beograd - 19. februar 1940., Beograd) srpski političar, državnik i osnivač Demokratske stranke.

Školovao se u Beogradu. Završio je prirodni odsek na Filozofskom fakultetu Velike škole i bio je profesor gimnazije u unutrašnjosti Srbije. Bio je čak i profesor prestolonasledniku Aleksandru Karađorđeviću, sa kojim je u vreme njegove vladavine, iako oštro suprotstavljen, naročito njegovoj ličnoj diktaturi iz 1929, do njegove pogibije, ostao u dobrim ličnim odnosima.

Bio je u Narodnoj radikalnoj stranci i 1901. godine je bio u krilu koje se izdvojilo. Godine 1912. postaje vođa Samostalne radikalne stranke (od 1919. se objedinjuje u Demokratsku stranku). Bio je ministar prosvete (1904.), predsednik Opštine Beogradske (1909), predsednik Narodne skupštine (1909) pa ministar prosvete (1904.). Tokom srpske golgote bio je zadužen za smeštaj i obrazovanje izbegličke dece na grčkom ostrvu Krfu. Zahvaljujući njemu su na Krfu izlazile i srpske novine.

Nakon Prvog svetskog rata i stvaranja Demokratske stranke, sastavljao je ispred svoje stranke Vladu tri puta (dva puta 1919. i jednom 1924), ali je na njoj ostao razmerno kratko, svega 289 dana.

Predsednik je Demokratske stranke od osnivanja 1919. godine do 1940. godine. Na mestu predsednika Demokratske stranke ga je nasledio Milan Grol.

Izvor: Wikipedija

jos jedan Beogradjanin...

 

[lider]

Ovde se nešto burazer olenjio.....

 

[R.Žiskar]

nECE NIKO DA PRISKOCI U POMOC...

 

[lider]

Biografija gradonačelnika Beograda
Dragan Đilas je rođen 22. februara 1967. godine u Beogradu.

Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu, gde je i diplomirao na Mašinskom fakultetu, smer vazduhoplovstvo.

Radio je kao novinar na Radio Indeksu i jedan je od osnivača Radija B92, gde je kasnije bio urednik Informativnog programa.

Učestvovao je u opozicionom radu još kao student-prorektor, predvodeći studentske demonstracije protiv režima Slobodana Miloševića 1991. i 1992. Aktivno učestvovao u demonstracijama protiv istog režima 1996. i 2000. godine.

Član je Demokratske stranke od 2004. Bio je član Izvršnog i Glavnog odbora Demokratske stranke.

Od 2004. do formiranja Vlade Republike Srbije 2007. obavljao je funkciju direktora Narodne kancelarije predsednika Republike.

Od maja 2007. do jula 2008. godine bio je ministar u Vladi Republike Srbije zadužen za sprovođenje Nacionalnog investicionog plana.

Na Skupštini Demokratske stranke 18. februara 2006. izabran je za člana Predsedništva DS za region Beograd, a juna 2006. izabran je za predsednika Gradskog odbora Demokratske stranke Beograd.

Suvlasnik je Kompanije „Multikom”, vodeće kuće u oblasti medijskog poslovanja na teritoriji bivše SFRJ.

Osnivač je i potpredsednik humanitarne organizacije „Naša Srbija” koja se brine o deci koja su u ratovima na prostoru bivše SFRJ ostala bez jednog ili oba roditelja.

Ima dve ćerke. Govori engleski jezik.

 

[lider]

Alimpić

Rođen 20. oktobra 1965. u Pančevu. Od 1968. živi u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirani inženjer šumarstva, smer za vodoprivredu erozionih područja.

Završio je srednju arhitektonsku tehničku školu (građevinski tehničar za visokogradnju), i Šumarski fakultet. Trenutno pohađa dvogodišnje postdiplomske magistarske (master) studije na smeru evropske integracije, javna politika i uprava na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) u Beogradu.

Tri i po godine je radio privatno u građevinarstvu, imao je građevinsko-zanatsku radnju, koju je zatvorio 1990. godine, kada se zaposlio u Stambenoj zadruzi "Univerzitet", gde radi šest i po godina, do februara 1997.

Od 1997. do 2004, u dva mandata, bio je predsednik Skupštine opštine Čukarica. Bio je zamenik predsednika Skupštine grada Beograda. Od 2004. do 2007. bio je narodni poslanik Skupštine Republike Srbije.

Član je Demokratske stranke od 1991. Bio je predsednik opštinskog odbora DS na Čukarici, (od 1994. do 1996), od 2004. do 2006. bio je predsednik Gradskog odbora DS Beograda i član Predsedništva DS. Potpredsednik Gradskog odbora DS Beograda (1998-2000), i ponovo od 2006.

Bio je odbornik u Skupštini opštine Čukarica, tri mandata, od 1992. do 2004, a od 1996, 2000, i 2004. je i odbornik u Skupštini grada Beograda.

Na sednici Skupštine grada Beograda održanoj 8. oktobra 2007. izabran je za predsednika Skupštine grada.

Član je Saveta Šumarskog fakulteta u Beogradu.

Oženjen, supruga LJiljana je učiteljica. Hobi: majstor karatea i predsednik karate kluba "Čukarica".

Govori engleski jezik.