Говор Јосипа Броза у коме је у потпуности амнестирао хрватске злочине над Србима

[Koča]

kao što rekoh pa da ponovim, taj govor treba gledati kroz prizmu tog vremena i politike

jugoslavija se stvarala kao zajednica svih naroda i narodnosti i to bi bilo nemoguća misija da je tada rečeno sve što se znalo a bilo bi i kontraproduktivno

elem, politika države je bila da procesiura u što većem broju pojedince koji su činili zločine a ne narode

istina je da je zahvaljujući titu hrvatska završila rat na pobedničkoj strani, kao i bugari i rumuni koji su se podigli protiv okupatora tek krajem ww2 tj 1945 godine...

tako i hrvatska, ali to ne znači da je mnogo i hrvata bilo u partizanima, kao i muslimana /čak i četnici su se hvalili da ima muslimana u njihovim redovima a opet su ih masakrirali/

само нису процесуирали Павелића...можда зато што он представља цео хрватски народ

док се за Хрватске злочине говори да су их чинили појединци, тамо неки мали број "издајника", иако га је чинила читава једна држава, уз подршку народа, на челу са католичком црквом, дотле се користи термин великосрпска хегемонија

 

[Пресретач]

 

[Koča]

још један пример...одлично..."усташе које су побиле стотине хиљада Срба и хрватских родољуба "

Позива да се обиђе Јасеновац, а он га никада није обишао

 

[Koča]

Ćutanje o logoru smrti

U prvoj depeši upućenoj u Moskvu, aprila 1942, u kojoj je govorio o Jasenovcu, Tito ne pominje Srbe, već tvrdi da se u logoru nalazi "više od 10.000 najboljih sinova Hrvatske"

TITOVI istoričari i novinari, karijeristi i zanesenjaci, koje činjenice nisu mnogo interesovale, decenijama su govorili da je on do kraja Drugog svetskog rata veoma malo znao ne samo šta se stvarno dešava u Jasenovcu, već i o masovnim pokoljima ustaša nad Srbima i o stvarnom karakteru nacističko-fašističke Nezavisne Države Hrvatske (NDH). To je samo po sebi nelogično, jer je on najveći deo Drugog svetskog rata, od kraja 1941. do kraja maja 1944, proveo na teritoriji NDH, a i od maja do kraja 1941, dok se nalazio u Srbiji, znao je kako su ustaše u NDH organizovale lov na Srbe.

Krajem tog meseca, on je u depeši svom "Dedi", kako je zvao Staljinovu Kominternu, moskovsku centralu svih komunističkih partija u svetu, prvi put pomenuo ustaše. One su, kako je rekao, samo od aprila do kraja maja 1941. streljale i poklale hiljade Srba, a "po selima NDH strijeljano je na stotine Srba, seljaka i radnika bez ikakvog razloga". Tvrdio je da su Hrvati toliko ogorčeni zbog toga što su ustaške vlasti "Srbima i Jevrejima oduzele sva prava da nije isključeno da zbog toga u Hrvatskoj dođe do sukoba između ustaša i naroda".

DO SUKOBA nije došlo ni do kraja rata, a Tito je tih dana o karakteru NDH obavestio i članstvo svoje partije. Rekao je da taj režim predstavlja samo "šačicu frankovačke gospode", pri čemu je mislio na pristalice hrvatiziranog Jevrejina, srbofoba Josipa Franka, koji je, uz hrvatskog ekstremističkog političara Antu Starčevića, bio uzor i preteča ustaša. Tvrdio je i da poglavnik NDH Ante Pavelić protiv sebe u Hrvatskoj ima "čitavu radničku klasu", čak "99 posto hrvatskog naroda". To je bilo veliko preterivanje, jer se u takvim okolnostima ne bi mogao održati na vlasti ni do kraja 1941, a kamoli sve do kapitulacije Nemačke. A pogotovo ne bi mogao, sve do nemačke kapitulacije, ostati najverniji saveznik Adolfa Hitlera izvan nacističke Nemačke.

Uostalom, ta "šačica" je krajem 1941. narasla na oružanu silu od 262.326 boraca. A strah od te "šačice" bio je toliki da u Hrvatskoj, za sve vreme rata, nije zabeležen nijedan javni protest protiv bestijalnih ustaških klanja srpske dece, žena i staraca!

Tito još sredinom aprila 1941. apelovao na svoje simpatizere da "sačuvaju svoju hladnokrvnost". I tvrdio da se baš tada, kada je Jugoslavija morala da kapitulira, i kada su hrvatski naci-fašisti već proglasili NDH, "narodi Jugoslavije, uključivši i većinu Hrvata, herojski bore za svoju nezavisnost protiv mnogobrojnih neprijatelja", a tada se protiv fašizma u Hrvatskoj nije borio niko. A ni u Jugoslaviji tada nije bilo nikakvih borbi, zemlja je već bila kapitulirala, Mihailović se sa ostacima jugoslovenske vojske potucao po Bosni i sporadično borio protiv Nemaca.

DRUGI put Tito je u svom obraćanju "Dedi" pomenuo ustaše 23. avgusta 1941. godine. Javio im je da su ustaše "samo kod Sanskog Mosta poubijale oko hiljadu žena, dece i staraca", da su "sela Omarska i Piskavica potpuno istrebili", da su stotine mrtvih i ranjenih seljaka "bacale u jame i zatrpavale", ali iz samo njemu znanih razloga nije rekao da su ustaške žrtve bili Srbi.

Zločin kod Sanskog Mosta, koji se tada, kao i gotovo cela Bosna i Hercegovina, nalazio u sastavu NDH, bio je mnogo veći od brojki koje je on pominjao.

Ustaše su samo u Sanskom Mostu 2. avgusta 1941. streljale oko 800 ljudi, a u nekoliko narednih dana u okolini ovog mesta u zapadnoj Bosni pobijeno je još 2.200 Srba. U obližnjem Prijedoru, 3. avgusta ustaše su likvidirale 700 Srba, a u selima Omarskoj i Piskavici još nekoliko stotina Srba.

SAMO dve nedelje posle slanja ove depeše, Tito je 8. septembra 1941, u "Biltenu" svog glavnog štaba koji je uglavnom distribuiran njegovim simpatizerima u Srbiji, drugačije govorio o ustaškim zločinima nad Srbima. Pisao je da je "pod nožem Pavelićeve ustaške bande poginulo stotine hiljada Srba: žena, djece i staraca".

Krajem leta 1941, i u Beogradu, u kome se Tito tada nalazio od maja 1941, uveliko se znalo o koncentracionom ustaškom logoru u Jasenovcu, koji se sa svojim stratištima i drugim logorima smrti prostirao čak na 210 kvadratnih kilometara. A znalo se o masovnim ustaškim pokoljima i bacanju hiljada živih Srba u kraške jame širom Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Znao je to i Tito, ali ni u mnogobrojnim depešama koje je tada slao svom moskovskom "Dedi", niti u obraćanju sopstvenim pristalicama u Jugoslaviji, nije pominjao ni Jasenovac ni druge ustaške logore.

TITO tek 4. aprila 1942. godine javlja Moskvi da se "najstrašniji koncentracioni logor u Hrvatskoj nalazi u Jasenovcu". Rekao je da je "dželat Pavelić", a ne NDH, "u ovaj koncentracioni logor bacio više od 10.000 najboljih sinova Hrvatske", ne pominjući da je u Jasenovcu zatočeno najviše Srba iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, a pogotovo nije spominjao da su oni oterani u ovaj logor smrti zato što su Srbi. Izvestio je i da je od tih 10.000 "najboljih sinova Hrvatske ostalo svega još hiljadu i po živih ljudi", a da su "svi ostali bili podvrgnuti užasnim mučenjima i ubijeni". A na kraju je dodao kako "same ustaše priznaju da je od početka njihovog dolaska na vlast u Hrvatskoj ubijeno pet stotina hiljada ljudi, većinom Srba"!

USTAŠKE logore Tito je drugi put pomenuo tek pet meseci kasnije, 15. septembra 1942, kada je svom "Dedi" javio da su njegovi borci iz logora Jastrebarsko kod Zagreba oslobodili "600 [srpske] djece s Kozare". Četiri dana kasnije, ispravio se, govoreći da je oslobođeno "900 kozaračke djece, a ne 600, a istina je da su partizani tada iz logora u Jastrebarskom spasili 272 kozaračka deteta".

U drugoj depeši Tito je, dodvoravajući se svojim moskovskim šefovima, napisao kako su ova kozaračka deca, koja tad verovatno nisu ni znala za Staljina, bila spremna da za Staljina, svi do jednoga, izginu:

- Ustaše su ih (u logoru) podvrgavali mučenju i htjeli da ih vaspitavaju u duhu fašizma. Kada je fašistički žandarm-vaspitač naredio da uzviknu "Živio Pavelić!", iz dječjih redova zaorilo se "Živio Staljin!". Na pitanje ko je to uzviknuo, sva djeca su podigla ruke!

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:602233-Cutanje-o-logoru-smrti

 

[Пресретач]

још један пример...одлично..."усташе које су побиле стотине хиљада Срба и хрватских родољуба "

Позива да се обиђе Јасеновац, а он га никада није обишао

Шта лупеташ обишао га је у два наврата и положио венце.
Једном пре подизања споменика други пут после.
За време његове владавине знао се број убијених 700 000 данас у демокрацији коју такви попут тебе подржавају барата се са неколико десетина хиљада.

 

[Koča]

Шта лупеташ обишао га је у два наврата и положио венце.
Једном пре подизања споменика други пут после.
За време његове владавине знао се број убијених 700 000 данас у демокрацији коју такви попут тебе подржавају барата се са неколико десетина хиљада.

Докази да је икада обишао Јасеновац?

 

[Пресретач]

Докази да је икада обишао Јасеновац?

А имаш то у историјографији и изјавама сведока, мислим да је и човек који је направио споменик писао о томе.

 

[Koča]

А имаш то у историјографији и изјавама сведока, мислим да је и човек који је направио споменик писао о томе.

Тито никада није обишао Јасеновац јер је водио политику заборава...

Јосипу Брозу Титу историја никад неће опростити што није отишао у Јасеновац


(Odlomci iz Pogovora knjige V. Dedijera – A. Miletića “Protiv zaborava i tabua”, Sarajevo, 1991.)

“Koncentracioni logor Jasenovac je prestao da postoji kad su logoraši 22. aprila 1945. godine izvršili proboj. Više od 90% logoraša je poginulo u tom jurišu. U porušeni Jasenovac 2. maja 1945. godine ušle su jedinice Jugoslovenske armije. Opravdano se postavlja pitanje kako je ova fabrika smrti radila tako dugo posle oslobođenja Beograda 20. oktobra 1944. godine i pola teritorije Jugoslavije. Kad su jedinice JA ušle u Jasenovac zatekli su pored stravičnog prizora, razrušene objekte, delove sačuvanog ogradnog zida sa stražarnicama-osmatračnicama, oštećenu ciglanu, zidine električne centrale, stolarije, pilane i granika, kao i niz drugih objekata sa oborenim ulaznim vratima. Dosta od toga bilo je moguće obnoviti i popraviti, a deo konzervisati i očuvati, kao što je to uradio civilizovani svet u Evropi (Poljska, Nemačka) i tako sačuvati autentičnost jednog zloglasnog mesta da posluži kao opomena da se Jasenovac više ne ponovi.

Međutim, to takođe nije odgovaralo strategiji zaborava, politici koju su vodili Hebrang, Krajačić, Bakarić i njihovi nasledici i sledbenici koji su Jasenovac porušili i sravnili sa zemljom. Ovo „raščišćavanje“ izvedeno je pod stručnim nadzorom jednog Slovenca po prezimenu Skropnik, a radove su izvodili nemački ratni zarobljenici. Po završetku „raščišćavanja“ Savez boraca NOR opština Novska i Jasenovac drvenim tablama su obeležili porušene objekte u užem krugu Ciglane. Ostali prostor, koji je pripadao uglavnom srpskim seljacima (oko 100 hektara), isti su obrađivali sijanjem raznih poljoprivrednih kultura. Međutim, 1954. godine vlasti Hrvatske nacionalizovale su im tu zemlju i od tada je cela ta površina obrasla u korov i vrbovo šiblje tako da je sve to ličilo na jednu zapuštenu baruštinu-prašumu od trstike, šaše i šiblja visine preko dva metra. No, ipak manje grupe naroda sa područja Novske, Dubice i Kostajnice svakog 4. jula (na Dan borca) okupljale su se na užem prostoru nekadašnje Ciglane i odavale poštu ubijenim logorašima. Međutim, već 1961. godine kad se tom okupljanju masovno pridružio srpski narod Potkozarja, Kozare i okolnih slavonskih sela, srušena je politika zaborava i pod tim pritiskom pristupilo se dostojanstvenom obeležavanju bivšeg koncentracionog logora Jasenovac. Jedna delegacija iz Jasenovca, Mile Dragić, Milan Mačkić i Batar, preko Boška Šiljegovića, Veljka Miladinovića, Jefte Šašića i Ivana Gošnjaka, primljena je kod maršala Josipa Broza Tita. Složio se sa predlogom da Jasenovac treba dostojanstveno obeležiti, ali kako je on rekao od toga ne treba praviti „jadikovku“ jer je tu izvršena „odmazda neprijatelja na ustanak naroda Jugoslavije“. Iz toga proizilazi da Josip Broz Tito stradanje ljudi, žena i dece u Jasenovcu nije gledao „kao nekakvu zasebnu žrtvu“, tj. da je tu izvršen genocid.

Od jula 1961. godine počelo je dostojanstveno obeležavanje ovog najvećeg stratišta na Balkanu. Prvo je uređen centralni deo oko Ciglane, zatim se pristupilo raščišćavanju korova i obeležavanju gde su se nalazili nekada logorski objekti, ali se to na kraju svelo na podizanje jednog centralnog spomenika (1966), a 1968. godine podignut je spomen-muzej u kojem je postavljena neadekvatna muzejska postavka (ispravljena je tek 1988. godine).

Prema tome, politiku zaborava srušio je srpski narod, a drugu tabu temu, naučno izučavanje logora Jasenovac, naučni radnici i istraživači; A. Miletić, V. Dedijer, M. Bulajić, D. Lukić, R Petrović i drugi sa knjigama, brojnim napisima u dnevnoj i revijalnoj štampi i prilozima na više okruglih stolova i naučnih skupova.

Tako je nastalo Spomen-područje Jasenovac. Ovako spor i neprimeran razvoj Spomen-područja Jasenovac diktirala je politika ljudi u partiji i vlasti, u prvom redu SR Hrvatske i Bosne i Hercegovine, uz stalnu konsultaciju i odobrenje vrha SKJ i i vlasti SFRJ. No, ne treba ispustiti ni činjenicu da se za taj problem nisu mnogo interesovale ni partija SR Srbije, a ni sami preživeli logoraši i njihova udruženja. Prva zvanična svečanost održana je tek 3. jula 1966. godine na bivšem jasenovačkom stratištu, prilikom otkrivanja Bogdanovićevog spomenika podignutog u vidu kamenog cveta (tulipana, lale), kada je održan prvi govor, a posle je to praktikovano svake godine na godišnjicu proboja logoraša (oko 22. aprila).

Na ovim godišnjicama uvek su govore držali republički funkcioneri na vlasti, partiji i društveno-političkim organizacijama (u najviše slučajeva iz SR Hrvatske). Većina ovih govora su političke prirode, vrlo malo se odnosi na koncentracioni logor Jasenovac, a skoro nikako (do 1984. godine), ili bojažljivo sa ponekim izuzetkom, ne govore da je u Jasenovcu izvršen genocid, da su u njemu stradali ljudi, žene i deca samo zato što su bili Srbi, Jevreji i Romi, i ko su bili zločinci. Gotovo svi ovi govori , do pomenute godine, su produkt politike zaborava. Potvrdu za to imamo 1971. godine kada je u SR Hrvatskoj stupio na scenu „Maspok“ (hrvatski nacionalizam) i kada je izostalo obeležavanje godišnjice u Jasenovcu (istorija se ponovila i 1991. godine neučestvovanjem vlasti Hrvatske i partije na vlasti HDZ). Ministarstvo kulture Republike Hrvatske, odnosno današnji režim u toj Republici, odlučio je da zatvori Spomen-područje Jasenovac (odnosi se na 1991. godinu; napomena – I. B.).

I neizostavno se postavlja pitanje zašto Josip Broz Tito nije posetio Spomen-područje Jasenovac i odao poštu palim žrtvama u Jasenovcu, a obišao je mnoga druga spomen-obeležja. Objašnjenje se nalazi u politici ljudi na vlasti i partiji SR Hrvatske (njegovih bliskih saradnika Hebranga, Krajačića, Bakarića i naučnika i institucija Hrvatske) koji su proturali tezu da to nije bio koncentracioni logor, da u njemu nije vršen genocid ili vrlo neznatan, da je broj ubijenih desetostruko uvećan, te da je u njemu nastradalo najviše Hrvata i komunista (antifašista), a ne nevinih Srba, Jevreja i Roma, da se ne znaju ni imena ni prezimena umorenih (a nisu hteli da to utvrde do danas) do teze da su tu stradali četnici i četničke familije. Dakle, reč je o jednoj kontinuiranoj politici partije na vlasti u SR Hrvatskoj kojoj je Tito verovao, ili je i sam u to bio ubeđen (istoričari će to utvrditi). Svakako da mu istorija to neće nikada oprostiti.“

 

[Пресретач]

Братанца су му убили у Јасеновцу.
Од његовог рођеног брата сина.

 

[Koča]

Братанца су му убили у Јасеновцу.
Од његовог рођеног брата сина.

Ма шта кажеш?

мора да је тешко поднео...

 

[Koča]

U sljedećem broju Sveta (13. prosinca
1989.) u napisu dr. Milana Bulajića “Tito nikada nije posetio Jasenovac”
nalaze se dva pitanja vezana uz temu o kojoj govorimo: “Kako se može objasniti
daje glavni grad Jugoslavije oslobođen 20. oktobra 1944., da fabrika
smrti u Jasenovcu radi još punih šest meseci posle u uslovima kada je jugoslovenska
oružana snaga raspolagala avijacijom, kada je uspostavljena puna
saradnja sa savezničkim vojnim snagama?” i “Da li je ustaški logor
Jasenovac uopšte oslobađan borbom, ili je zauzet pošto su ustaše otišle?”

Slavko Komarica - Slavko Odić
ZAŠTO JASENOVAC
NIJE OSLOBOĐEN

 

[Пресретач]

U sljedećem broju Sveta (13. prosinca
1989.) u napisu dr. Milana Bulajića “Tito nikada nije posetio Jasenovac”
nalaze se dva pitanja vezana uz temu o kojoj govorimo: “Kako se može objasniti
daje glavni grad Jugoslavije oslobođen 20. oktobra 1944., da fabrika
smrti u Jasenovcu radi još punih šest meseci posle u uslovima kada je jugoslovenska
oružana snaga raspolagala avijacijom, kada je uspostavljena puna
saradnja sa savezničkim vojnim snagama?” i “Da li je ustaški logor
Jasenovac uopšte oslobađan borbom, ili je zauzet pošto su ustaše otišle?”

Slavko Komarica - Slavko Odić
ZAŠTO JASENOVAC
NIJE OSLOBOĐEN

Па што га четници нису ослободили?

 

[Koča]

Па што га четници нису ослободили?

Да нису четници имали крајем 1944. авијацију и 414.000 војника Црвене Армије? не, комунистима је било битно да се разоре српски градови, "реши питање Србије", како је Тито писао Стаљину...Јасеновац им није падао на памет...

JASENOVAC NIJE OSLOBOĐEN JER TO NISU DALI HRVATSKI KOMUNISTI: Krajišnici više puta hteli da napadnu logor i spasu sunarodnike!Pitanje, zašto Jasenovac nije oslobođen, više od sedamdeset godina muči, ne samo publicistiku i istoriografiju, nego i širu javnost

Opšte je poznato da su jasenovački logoraši 22. aprila 1945. izvršili proboj iz logora, a da su prve jugoslovenske jedinice u porušeni logor ušle tek deset dana kasnije.

Zagonetkom "Zašto Jasenovac nije oslobođen" bavila su se i dva jugoslovenska istoričara Slavko Odić i Slavko Komarica. Oni su 2005. objavili knjigu pod tim naslovom.

Autori su izvršili jednu opsežnu analizu, u kojoj su razmatrali mogućnosti partizanskih jedinica, sa prostora Bosanske Krajine i Slavonije, i njihovu sposobnost za izvršenje jedne takve operacije.
Takođe, pažnja je posvećena rukovodstvu KPJ bez čije političke volje logor nije mogao biti oslobođen.

Autori su dokazali, da se nasuprot nekim tvrdnjama da se malo znalo o pravoj prirodi logora, u propagandi narodnooslobodilačkog pokreta tokom 1942. Jasenovac već uveliko pominjao kao klanica br 1 u NDH.

U pismu Josipa Broza Tita, koje je 4. aprila 1942. poslao u Moskvu, Jasenovac se pominje kao najstrašniji koncentracioni logor u Hrvatskoj. Dalje u tekstu Tito kaže da same ustaše priznaju da je od početka njihovog dolaska na vlast u Hrvatskoj ubijeno do pet stotina hiljada ljudi većinom Srba.

Krajem oktobra iste godine komanda 5. kozaračke brigade je predložila štabu 3. slavonske operativne zone da se organizuje zajednički napad na Dubicu, Jasenovac i Gradišku.

Zaključak autora je da je od jeseni 1942, a naročito od proleća 1943. bilo nekoliko veoma povoljnih prilika za oslobađnje logora, kada su u Bosanskoj Krajini i Slavoniji postojale dobro naoružane i motivisane jedinice za jedan takav poduhvat.

Inicijative za ovakav poduhvat su postojale kod boraca, nekih partizanskih štabova, kao i kod samih logoraša, koji su se svakodnevno pripremali za ovaj trenutak.

Međutim ono što je nedostajalo za oslobađanje logora bila je politička volja.

Kako se logor nalazio na prostoru gde je Komunistička partija Hrvatske (KPH) imala glavnu riječ, bez njenog odobravanja nije bilo mogućnosti za jedan ovakav poduhvat.

Autori su nedvosmisleno dokazali da je bilo više inicijativa nižerangiranih partizanskih štabova sa područja Bosanske Krajine, Slavonije i Banije, koji su izražavali spremnost i insistirali na oslobađanju logora.
Sve ove inicijative su stizale do samog vrha KPH, gde im se gubi svaki trag.

Indirektno Odić i Komarica su odgovorili na dugo postavljano pitanje "Zašto Jasenovac nije oslobođen".
http://informer.rs/vesti/drustvo/13...se-puta-hteli-napadnu-logor-spasu-sunarodnike

 

[Пресретач]

Јасеновац је било чвориште хрватске војске и за његово ослобођење биле су потребне велике војне снаге са неизвесним успехом.

 

[Koča]

Јасеновац је било чвориште хрватске војске и за његово ослобођење биле су потребне велике војне снаге са неизвесним успехом.

Друже са тим изговорима за све, не знам како ниси смешан самом себи....човече, Јасеновац је радио пуном паром до 22. априла 1945!!!, чак 6 месеци након што је "ослобођен" Београд...а партизани улазе тек 10 дана касније...и теби је то сасвим у реду?

 

[Пресретач]

Друже са тим изговорима за све, не знам како ниси смешан самом себи....човече, Јасеновац је радио пуном паром до 22. априла 1945!!!, чак 6 месеци након што је "ослобођен" Београд...и теби је то сасвим у реду?

О томе је писао Макс Лубурић у усташкој емигрантској штампи која је слободно излазила у Западним демократијама.
Наравно ти о томе немаш појма што се да и видети.
Политизовати историју није добро.

 

[Koča]

Савезничка авијација и 414.000 војника Црвене армије нису били довољни? "решили питање Србије" читаве, а нису могли Јасеновац да ослободе???

Можда и није толико чудно зашто је Јасеновац радио пуном паром тако дуго...

Kada je 12. avgusta 1941. Svetozar Vukmanović Tempo dobio pismo Đure Pucara o pokolju 650 ljudi, žena i dece u okolini Prijedora, posle čega se očekivalo da će Nemci uzeti Srbe u zaštitu i ukinuti ustašku vlast, on je odgovorio:

Mnogo više me je zabrinula vijest da su okupatori išli na ukidanje ustaške vlasti u Prijedoru i da je čitavu vlast u gradu preuzela regularna vojska NDH. Ukoliko okupator počne stvarati stanje u kome će se prema Srbima primenjivati neki pravedniji zakoni, to može da pokoleba veliki dio seljačkih masa i da ugrozi razvoj oružane borbe."

(Svetozar Vukmanović Tempo, Revolucija koja teče, strana 210.)

http://www.znaci.net/00003/495.pdf

Сигурно и за ово имаш ваљано објашњење...

јел си то стварно ти написао да неко други политизује историју??? па браниш Јосипа Броза, мрву не даш на њега...

 

[proka]

zašto kralj nikad nije ni reč rekao o jasenovcu???

- - - - - - - - - -

Za sve vreme postojanja vlade tokom rata Kralj gotovo ne reaguje na zverstva nad Srbima u NDH i okupiranoj Srbiji, bez bilo kakve inicijative u vladi čiji članovi - Hrvati otvoreno promovišu interese NDH. Najžalosnije od svega je činjenica da se sve to čini na račun Srba, plaćeno velikim apanažama koju su ministri i dvorska administracija primali ne samo tokom rata, već neki i do 1953. godine.

- - - - - - - - - -

zašto draža nije opalio ni jedan metak na jasenovac nego su njegove vojvode potpisivale ugovore o lojalnosti ndh ???

 

[Ненад]

У непосредној близини Јасеновца четници су имали само једну јединицу, Мотајичку бригаду, која је имала највише 1000 људи. Такође, четници никада нису имали све оно што су партизани 1944. имали.

А шта су све партизани имали 1944. да би напали Јасеновац? Бројне јединице у близини њега(5. корпус, састављен од 4, 10 и 11 дивизије, састава око 5000 људи), 6. славонски корпус(12. 28. и касније 40. дивизија, бројне око 6000 људи). Уместо што су Оперативну групу дивизија пројну 5000 људи и 1. пролетерски корпус бројан 5500 људи ангажовали у Србију да се боре против четника, могли су их послати на Јасеновац.

Уз бројност дивизија које су могле да нападну Јасеновац, партизани су били кудикамо боље опремљени од четника, савременијим оружјем, далеко већом количином муниције, далеко бољим артиљеријским наоружањем(нпр. минобацачима Џон Бул), и имали су савезничку подршку из ваздуха, што за опремање јединица, што за бомбардовање истог.

Стога остаје питање-зашто су партизани током 1944. своје најјаче карте бацили на Србију и Београд, а не Загреб, Јасеновац и приморје? Ако им је главни циљ био борба против Немаца као што тврде, зашто им главни циљ није био те 1944. да потуку немачке јединице на приморју и у унутрашњости НДХ, и да струше најмонструознију државу 20. века, него су све карте бацили на Србију у којој је 1944. било далеко мање Немаца?

 

[Koča]

У непосредној близини Јасеновца четници су имали само једну јединицу, Мотајичку бригаду, која је имала највише 1000 људи. Такође, четници никада нису имали све оно што су партизани 1944. имали.

А шта су све партизани имали 1944. да би напали Јасеновац? Бројне јединице у близини њега(5. корпус, састављен од 4, 10 и 11 дивизије, састава око 5000 људи), 6. славонски корпус(12. 28. и касније 40. дивизија, бројне око 6000 људи). Уместо што су Оперативну групу дивизија пројну 5000 људи и 1. пролетерски корпус бројан 5500 људи ангажовали у Србију да се боре против четника, могли су их послати на Јасеновац.

Уз бројност дивизија које су могле да нападну Јасеновац, партизани су били кудикамо боље опремљени од четника, савременијим оружјем, далеко већом количином муниције, далеко бољим артиљеријским наоружањем(нпр. минобацачима Џон Бул), и имали су савезничку подршку из ваздуха, што за опремање јединица, што за бомбардовање истог.

Стога остаје питање-зашто су партизани током 1944. своје најјаче карте бацили на Србију и Београд, а не Загреб, Јасеновац и приморје? Ако им је главни циљ био борба против Немаца као што тврде, зашто им главни циљ није био те 1944. да потуку немачке јединице на приморју и у унутрашњости НДХ, и да струше најмонструознију државу 20. века, него су све карте бацили на Србију у којој је 1944. било далеко мање Немаца?

Све је толико просто и јасно...и ова тема је толико доказала да се ево из чисте немоћи износе разне глупости и лопта пребацује на краља и Дражу без икаквог смисла..

У главном писму Стаљину, када моли за сву помоћ, Тито ни једном речју не спомиње НДХ, усташе, Јасеновац већ само и искључиво "решавање питања Србије" наравно, Титу је једини и основни циљ био освајање власти, све остало је шарена лажа...а у том смислу, клање Срба од стране усташа свакако је било добродошло, што видимо, комунисти нису никада ни крили...

 

[Marko Mare Jaric]

Pa povjesničar i tatko hrvatske nacije,ustaša tuđman kaže da hrvati trebaju više da su zahvalni hrvatu brozu nego paveliću

Tuđmanova pisma maršalu: Mislio je da je Tito genije

Josip Broz osobno se uvijek deklarirao kao Hrvat, što je Tuđmanu bilo jako važno

Tuđman je prema Titu osjećao ne samo zahvalnost što ga je spasio teške zatvorske kazne nego i zato što je očuvao državotvornost hrvatskog naroda, zato što ga je smatrao svjesnim Hrvatom

A svjesni hrvati zna se ko su bili,pavelić,artuković,broz.............

 

[Koča]

Pa povjesničar i tatko hrvatske nacije ustaša tuđman kaže da hrvati trebaju više da su zahvalni hrvatu brozu nego paveliću

Tuđmanova pisma maršalu: Mislio je da je Tito genije

Josip Broz osobno se uvijek deklarirao kao Hrvat, što je Tuđmanu bilo jako važno

Tuđman je prema Titu osjećao ne samo zahvalnost što ga je spasio teške zatvorske kazne nego i zato što je očuvao državotvornost hrvatskog naroda, zato što ga je smatrao svjesnim Hrvatom

A svjesni hrvati zna se ko su bili,pavelić,artuković,broz.............

и потпуно је у праву...Хрвати треба да славе Јосипа Броза...то је вероватно човек који је највише урадио за Хрватску икада...

 

[Marko Mare Jaric]

Pa taj isti hrvatski hohštapler josip je lično odlikovao ustaše i naciste,i to,gle, baš one koji su okrvavili ruke srpskom krvlju.Ne verujem u slučajnosti!
I taj nepomenik nije nikakav srpski vladar bio,nego čisti okupator i diktator koji je radio na štetu Srba i srpskog naroda,samo to slepci i teške budaletine ne vide