Пилипенда
Veoma poznat
- Poruka
- 13.813
Сви смо барем чули за Нушићеву „Госпођу министарку”, читали је или гледали неке од позоришних представа, ТВ драма...
Но, прође цијели вијек откако је Нушић то написао, дођоше нека нова времена, појави се и законска обавеза употребе „родно осјетљивог језика” и занимљиво је питање како би се то дјело данас могло назвати, а да задовољи „језик родне равноправности”.
Ријеч „министарка” је, у Нушићево доба, означавала супругу министра. Данас више није тако, са свих страна чујемо „министарка” у значењу жене која се налази на мјесту министра, а не жене чији је супруг министар. Како сада у складу с тим осавременити првобитни назив дјела? Проблематична је не само ријеч „министарка” него и „госпођа” јер приручници за употребу „родно осјетљивог језика” не допуштају да се изразима „госпођа” или „госпођица” одаје брачни статус неке жене у јавној употреби језика. Ни „Супруга (господина) министра” није прихватљиво јер се тражи „индивидуализација особе” умјесто свођења жене на нечију супругу па ме заиста занима како би гласио наслов ове свенародно популарне Нушићеве комеНдије усклађен с „родно осјетљивим језиком”.
Постоји једно банално рјешење – „Живка” (како се у дјелу назива та жена) тј. „Живана Поповић” (како јој је пуно име и презиме), али то као наслов не говори баш ништа од оног што је Нушић насловом хтио рећи.
Како на форуму има и заговорника/ца „родноравноправног језика”, посебно ме занима њихово виђење ове политичко књижевнојезичке заврзламе.
Но, прође цијели вијек откако је Нушић то написао, дођоше нека нова времена, појави се и законска обавеза употребе „родно осјетљивог језика” и занимљиво је питање како би се то дјело данас могло назвати, а да задовољи „језик родне равноправности”.
Ријеч „министарка” је, у Нушићево доба, означавала супругу министра. Данас више није тако, са свих страна чујемо „министарка” у значењу жене која се налази на мјесту министра, а не жене чији је супруг министар. Како сада у складу с тим осавременити првобитни назив дјела? Проблематична је не само ријеч „министарка” него и „госпођа” јер приручници за употребу „родно осјетљивог језика” не допуштају да се изразима „госпођа” или „госпођица” одаје брачни статус неке жене у јавној употреби језика. Ни „Супруга (господина) министра” није прихватљиво јер се тражи „индивидуализација особе” умјесто свођења жене на нечију супругу па ме заиста занима како би гласио наслов ове свенародно популарне Нушићеве комеНдије усклађен с „родно осјетљивим језиком”.
Постоји једно банално рјешење – „Живка” (како се у дјелу назива та жена) тј. „Живана Поповић” (како јој је пуно име и презиме), али то као наслов не говори баш ништа од оног што је Нушић насловом хтио рећи.
Како на форуму има и заговорника/ца „родноравноправног језика”, посебно ме занима њихово виђење ове политичко књижевнојезичке заврзламе.
