(priče o kerećim ljubavima)
GOSPODINE.....
Maza se još jednom kotila. Celu noć smo presedili moj otac i ja pored nje. Izbacila je prvo štene i onda pauza od nekoliko sati. Mnogo se mučila jer se drugo štene poprečilo i nije moglo da izadje. Tada sam imala telefon nekog veterinara koji radi 24 sata i zvala,zvala ali se on ne javlja. U gluvo doba noći nisam znala koga da zovem a ni šta da radim. Nisam smela sama da okrenem štene i kada je već počela da me hvata panika, ono se okrenu i počeše da izlaze malene bebe kao na traci. Moja sirotica je bila jako,jako umorna nakon toga. Šaša je odlepila načisto. Vidi da se nešto dešava i stalno se muva oko Maze, ne da joj mira. Na kraju smo je izbacili iz sobe jer je bila toliko nervozna da je smetala Mazi. Rodilo se 7 malenih vragolana. Nije dozvoljavala Maši da pridje. Maza i bebe su bili u sobi. Bebe su spavkale u ogromnoj kutiji i opet smo menjali posteljinu pred svaki podoj da gospodja mama legne u čisto. Dvadeset dana Maza je režala kad god bi Šaša prišla vratima sobe. Dvadesetprvog dana, kada je Šaša promolila glavu kroz vrata Maza nije zarežala i Šaša je lagano i sa strahopoštovanjem prišla kutiji i bebama. Od tada ona se nije odvajala od njih. Bila je savršena dadilja. Obrtala ih je, okretala, čistila, muvala dok je prečasna majka jela i jela i samo dojila bebe i to u isključivo u čistoj posteljini. Kućicu za bebe i opremu smo sačuvali od prvog legla, ali smo im sada pridodali i obdanište. To je bio ogradjen prostor ispred vešernice u kojoj im je bila kućica. Tu smo im postavili igračke, konopce, lutkice, loptice, ogromnu cevku kroz koju su prolazili kao kroz tunel. Bebe su uživale. Preko dana smo ih puštali iz obdaništa da trče po dvorištu. Opet je bilo leto i opet su bili umazani rastopljenom smolom sa čempresa. Bili su prelepi i prepametni. Opet sam radila sa njima i bili su divni. Opet je bilo hranjenje, dresura, uništeno cveće, papuče, cipele, mnogo smeha I radosti. Maza je opet krala bebama hranu, ja sam opet kuvala I svi su bili sretni. Bilo je divno I nezaboravno, veselo I naporno ali smo imali pomoć bebisiterke Šaše. Opet sam sve bebe ispratila plačići sa sve pedigreom, zdravstvenom knjižicom, detaljnim uputstvom šta I kako dalje I kesom hrane.
Jednu ženkicu je uzeo Macin zet iz Aleksinca koji je inače lovac i već je imao trobojnog srpskog goniča. Dao joj je ime Maza. Ona je bila prepametna. Bežala je iz dvorišta tako što se verala uz ogradu, obidje krug i na isti način se vrati. E, tom bežanju je naučila i onog goniča koji nikada nije u svom životu bez dozvole izašao iz dvorišta. I tako su njih dvoje bežali i vraćali se. Kada se hrane, ona ladno ode i jede iz njegove činije pa posle iz svoje. Zet ju je vodio u lov. Sednu njih dvoje u fiću, ona njemu u krilu i idu. Mala Maza lovi leptiriće, pa kad se umori traži da je on nosi. U povratku spava na zadnjem sedištu obeznanjena od umora i lova. To je radni pas. Kasnije su prešli na ptice. Mali prepametni zvrk. I dan danas kada odemo kod njih Maza se mazi I obraduje. Njihove unuke odrastaju sa trobojnim goničem koji je sada star I Mazom skoči devojkom …..
Jednom prilikom dodje jedan lovac. Gleda, gleda štence. Kakvi su, šta jedu, kako jedu, kako spavaju, te on je lovac, te ima boksove i kratkodlake nemačke ptičare ali eto nema bretonca pa bi da proba. Čuo je da su jako dobri i izdržljivi. Ja pričam ono što su meni lovci i odgajivači pričali.....šta ću, ove naše nisu nikad išle u lov jer Maca nema afiniteta za tako nešto a kaže da bi možda i išao ako bih mu kupila džip hahahaaha. Udavi me čovek dva sata. Na kraju postavi pravo pitanje šta mu mogu reći o svakom od njih.E, tu sam te čekala . Pa kad sam razvezla bože blagi. Mnogi retorici bi mi pozavideli na umeću. E sad sam ja njega davila za inat. Opredeli se on za jednu ženkicu koja je jedina bežala iz obdaništa ali tako što nije preskakala ogradicu jer je bila mala nego se verala kao mačka. Kad god prebrojiš bebe u obdaništu jedno fail. A ona, dušica ide sama, njuška, igra se, uživa. Ma niko joj ne treba. Totalni solista. Lepo mu kažem za tu njenu osobenost zvanu veranje I on ipak odluči nju da uzme.Odoše potpuno opskrbljeni savetima, papirima,hranom I mojim suzama. Sutradan zove
“Gospodjo, ona je pobegla iz boksa a ja ne znam kako, mora da se negde provukla. Našao sam je kako cunja po dvorištu. Ona neće da jede.”
“Gospodine, kako neće da jede kada sam vam dala njenu hranu I uputstva? Da li ste joj kuvali palentu I pomešali sa granulama natopljenim u jogurtu?
“Nisam”
“Pa šta ste joj dali da jede?
“Isto što I ostalim psima”
“ A to je?”
“Kuvane komade mesa sa pirinčem i nadrobljenim hlebom. Tu ima kostiju, iznutrica,kožura, grkljana, svega.”
“Vaši psi su odrasli gospodine a ona je štene od nepunih tri meseca. Kako mislite da jedu isto? Da li dete od godinu dana jede isto što I vi? Ona nema zube dovoljno jake da komada meso I kosti pobogu. I to je premasno I prejako za nju. Dobiće proliv, pašće imunitet I biće bolesna. Nije ni čudo što neće da jede, pametna je”
“ Pa šta da radim?”
Ponovim opet šta da joj da da jede I besno spustim slušalicu. Mislim…………stvarno.
Posle dva dana on zove ponovo
“Gospodjo, ona sada jede ali I dalje beži iz boksa. Znate ja imam boksove od debele žice visoke 2 metra. Nema ni jedne rupe kroz koju bi se provukla a kopala ispod žice nije, ali boksovi nemaju plafone već samo stranice. Plafoni nisu ni bili potrebni jer ni jedan pas ne može da skoči I izadje. Odlučio sam da je uveče čekam da vidim šta radi. Ona se vere uz onu žicu sve do vrha a onda se brzo spusti na dole I tako beži. Ne mogu da verujem. Vi meni niste prodali psa nego mačku. Ja ovo prvi put u životu vidim. Kada sam je uhvatio na delu dobila je šljagu, odneo sam je do praznog bunara I rekao sam joj da ću je ako još jednom pobegne baciti u bunar dubok 7 metara.”
“Pa jel pobegla ponovo?” pitam sa strepnjom
“Nije. Sada je dobra I ne beži. Ne mogu da verujem da me je razumela. Mislite da je shvatila šta sam joj rekao?”
“Apsolutno vas je razumela gospodine, pa rekla sam vam da je jako pametna. Drago mi je da ste I taj problem rešili”.
Uf …….čoveče…..
