Gospode Bože, zar smo toliko grešni?

[Велебитдрема]

Nego ko mi je izbrisao komentar?

Iako je bio ranilački na jedno oko sklapan.

Ne znam, nisam nadležan za cenzuru.

 

[gost 248950]

Juče gledah u Beogradskoj hronici da se priprema u Zvezdara teatru slična stvar sa Maratnocima, u režiji Milice Kralj. Sve muške uloge će preuzeti glumice.

 

[Детуш]

Juče gledah u Beogradskoj hronici da se priprema u Zvezdara teatru slična stvar sa Maratnocima, u režiji Milice Kralj. Sve muške uloge će preuzeti glumice.

Da l' se il' ?

 

[gost 248950]

Da l' se il' ?

ma što? eksperimentalno može biti zanimljivo, ne verujem da pretenduju na nešto više od toga

 

[Детуш]

ma što? eksperimentalno može biti zanimljivo, ne verujem da pretenduju na nešto više od toga

Iskreno boli me dupe, nemam stav po pitanju naše nazovi kulture.

Dovoljno je videti kakve smo glumce (sveobuhvatno umetnike) nekoć imali. A usporedi ih sa današnjim i sveć ti bit' jasno.

Pretenduju na to da pošto očigledno sve manje talentovanih ljudi imamo, ili bolje kazti sve manje talentovanih mož' doći do pozicije da svoj talenat ponudi, izvuku nešto na taj bum efekat, tj., šansa im se ogleda u iznenađenju, u nečemu novom, ne govorim za ovo samo. Takvi slučajevi polako kreiraju trend i to nije dobro. Baš u vezi onog malo i ministarke pre neki dan čitam koje su glumice igrale istu, pa mene bi bilo sramota da sam muško, mislim za glumca ne postoje granice, ali taj mali nije neki sada da kažež glumac i po.

Šta sam sad napis'o sunce ti kalajisano.

 

[svetovid]

Meni je ideja odlična, ne glumi samo Goran Jevtić Živku, već sve ženske likove igraju muškarci kao u renesansnom pozorištu. Jedina glumica u predstavi glumi dečaka. Meni je objašnjenje travestije i zašto je upotrebljava koje je rediteljka dala u jednoj emisiji, a koje se ticalo sveopšte travestije u našim političkim elitama, bilo odlično i sasvim dovoljno da shvatim nakanu (ujedno povezanu sa opredeljenjem večernje scene Boška Buhe kao renesansne i pristupa čak i savremenim tekstovima na karnevalski i vodviljski način (pri čemu je vodviljska igra vrsta karnevalizacije)). S druge strane, jezivi su mi komentari u medijima gde se neko iščuđava kako glumac glumi ženski lik?! Da li taj neko zna šta je pozorišna umetnost, šta je gluma... Javnost je reagovala toliko primitivno (i to pre nego što je videla predstavu), da sam se stideo u ime svih onih koji su imali komentar o nečemu o čemu malo znaju. Ta apriorna reakcija na Jevtića ima neke druge razloge, korene, ali to je već problem onih koji imaju predrasude i predubeđenja, kojih ne umeju da se oslobode...

Inače, predstavu gledam u sredu i javiću utiske. A sinoć sam gledao još jednog Nušiča - Sumnjivo lice u JDP i veoma sam zadovoljan čitanjem Nušića. Osim što se na momente možda malo podilazilo publici, reditelj i glumci su prepoznali potencijal toga teksta i jako ga lepo uklopili u savremeni okvir, mudrim podvlačenjem, akcentom i proširivanjem replika, pokazali Sumnjivo lice onakvim kakvo jeste - za naše društvo uvek aktuelno.

 

[Велебитдрема]

. Ta apriorna reakcija na Jevtića ima neke druge razloge, korene, ali to je već problem onih koji imaju predrasude i predubeđenja, kojih ne umeju da se oslobode...

Tačno.
Međutim, njegov minuli rad (CV) u kombinaciji sa intervjuima koje je davao u TV emisijama za slaboumne, zaista ne daje osnov za bilo šta normalno.

 

[svetovid]

Tačno.
Međutim, njegov minuli rad (CV) u kombinaciji sa intervjuima koje je davao u TV emisijama za slaboumne, zaista ne daje osnov za bilo šta normalno.

Opasna je stvar u recepciji umetnosti imati predubedjenja i predrasude. Bosko Buha je svetla tacka naseg pozorista (uz JDP, ali to je drugaciji diskurs), jedino mesto gde mozete otici i gledati predstave neopterecene necijom pretencioznoscu i turobnim nabacivanjem drustvene aktuelnosti na nos u skromnoj umetnickoj obradi. Meni je zao sto je Buha doslo u dnevnu i zutu stampu samo zato sto se nekom nadiglo da mu smeta Jevtic ili, jos gore, sto neko misli da ima ista cudno u tom da u pozoristu muskarac igra zenu,a zena muskarca (a posebno Buhi gde je to praksa u vise predstava, jer Buha ima kao sto rekoh taj renesansno-karnevalski duh). Reakcija na celu tu pricu vise govori o tome koliko mi nismo senzibilisani kao drustvo da prihvatamo nesto sto izlazi iz uobicajenog i koliko takav izraz smeta najvise onima koji nisu prismrdeli u pozoriste godinama...

Davali su kvalifikacije i na racun Tanje Mandic Rigonat koja je divna rediteljka i koja je radila neke od najboljh predstava na beogradskim scenama, poput Seksualnih neuroza nasih roditelja.. Velika rediteljka, za koju nisu ni culi, pa su i nju usput vredjali i omalovazavali.

Istovremeno, u Novom Sadu se cenzurise rad studentkinje umetnosti (koji, uzgred budi receno, ima vrlo istinitu simboliku) i opet - masa neprosvecenih smatra to ispravnim postupkom. Mene to boli jer to su moji sunarodnici i cine vecinu....Takodje i kao nekog ko u svemu tome moze da procita koliko smo se okovali u vlastitu ignoranciju, koliko kao narod nemamo elementarni kulturni kontinuitet, kada danas reagujemo tako na neke sasvim legitimne stvari. To je ozbiljan drustveni problem i verujem da u njemu lezi srz svih ostalih. Dvanaestogodisnja skolovanja nisu stvorila podlogu za slobodno misljenje, kreativnost, osecaj razlicitosti...Neko ko je prosao kroz dvanaestogodisnju nastavu knjizevnosti cudi se i zgrazava nad muskarcem u zenskoj ulozi, neko ko je ucio filozofiju, citao velike pisce (tj. trebalo da ih cita) misli da homoseksualce i one koji mu tako izgledaju, treba spaliti, neko ko ima srednje obrazovanje ne zalazi u pozoriste, ali mu je neko rekao da ima pravo da bude pozorisni arbitar i tako dalje... To je ono sto sam ja mogao videti u komentarima ispod tekstova o predstavi Gospodja ministarka. U pozoristu koje je stvorilo vecernju scenu ni iz cega, s puno entuzijazma i donelo u poslendjih desetak godina isto toliko sjajnih premijera, najvise renesansnih klasika.... Takve reakcije i takva percepcija - to je jos jedan u nizu poraza naseg obrazovnog sistema, nasih kulturnih institucija.

Povodom oba slucaja suze su mi udarile na oci od nemoci, a nazalost, ovo drustvo se svakodnevno moze oplakivati.

Jungova teorija licnosti lepo pravi razliku izmedju Senzora i Intuitivnih tipova...Srpsko drustvo je drustvo tradicionalnih senzora, najrasprostanjenijeg i najuprosecenijeg od svih tipova licnosti...I tesko da ce ovde ikad moci da se desi bilo kakva renesansa, a da prevazilazi okvire svetlih pojedinaca.

 

[Bastiani]

Opasna je stvar u recepciji umetnosti imati predubedjenja i predrasude. Bosko Buha je svetla tacka naseg pozorista (uz JDP, ali to je drugaciji diskurs), jedino mesto gde mozete otici i gledati predstave neopterecene necijom pretencioznoscu i turobnim nabacivanjem drustvene aktuelnosti na nos u skromnoj umetnickoj obradi. Meni je zao sto je Buha doslo u dnevnu i zutu stampu samo zato sto se nekom nadiglo da mu smeta Jevtic ili, jos gore, sto neko misli da ima ista cudno u tom da u pozoristu muskarac igra zenu,a zena muskarca (a posebno Buhi gde je to praksa u vise predstava, jer Buha ima kao sto rekoh taj renesansno-karnevalski duh). Reakcija na celu tu pricu vise govori o tome koliko mi nismo senzibilisani kao drustvo da prihvatamo nesto sto izlazi iz uobicajenog i koliko takav izraz smeta najvise onima koji nisu prismrdeli u pozoriste godinama...

Istovremeno, u Novom Sadu se cenzurise rad studentkinje umetnosti (koji, uzgred budi receno, ima vrlo istinitu simboliku) i opet - masa neprosvecenih smatra to ispravnim postupkom. Mene to boli kao nekog ko u svemu tome moze da procita koliko smo se okovali u vlastitu ignoranciju, koliko kao narod nemamo elementarni kulturni kontinuitet, kada danas reagujemo tako na neke sasvim legitimne stvari.

U teoriji si ti u pravu, u praksi, stavljanje u postavu samo muškaraca u takvom komadu zahteva nekakvo objašnjenje a Jevtić nije bio ni blizu da ponudi to objašnjenje. Obrnutu stvar su uradili ovih dana sa "Maratoncima" gde sve uloge tumače žene, i to mi već liči da može imati nekog smisla pošto znamo da se deo groteske sastoji u tome što su Topalovići svi muškarci, tako da obrtanje može da bude zanimljivo.

Drugo, glumci jako vole, a tako i Jevtić, da svoju javnu aktivnost proširuju izvan granica svoga posla, pa tako imaju mišljenje o stvarima koje nemaju veze sa pozorištem i filmom, štaviše, povezuju svoju umetničku aktivnost sa dnevnim aktuelenostima na jedan po mom mišljenju nekorektan način. E pa kada je tako, onda budi spreman da na sebe primiš deo animoziteta koji takođe nema veze sa umetničkim razlozima.

I treće, ne treba da trpaš u isti koš događaj sa neke izložbe. Čini mi se pokušavaš da uspostaviš ideološku vezu po nekom osnovu koji si sam učitao u slučaj, a to takođe nije korektno.

 

[justEKV]

Ideja da muskarce glume zene i obratno mi se dopada, elem, nevezano za Gorana.
E sad, kako ce danasnji glumci to uspeti i na sta ce da lici, to je deseta prica.

 

[Велебитдрема]

Jungova teorija licnosti lepo pravi razliku izmedju Senzora i Intuitivnih tipova...Srpsko drustvo je drustvo tradicionalnih senzora, najrasprostanjenijeg i najuprosecenijeg od svih tipova licnosti...I tesko da ce ovde ikad moci da se desi bilo kakva renesansa, a da prevazilazi okvire svetlih pojedinaca.

Srpsko društvo je je najotvorenije društvo u regionu. Apsolutno i ubedljivo. Totalni beskraj u slobodi ideja i mišljenja u odnosu na sve okolne zemlje.

I, gledaj, gore si napomenuo da je objašnjenje rediteljke o zameni uloga žena-muškarac, bilo ukazivanje na političku travestiju. Dobro, vrlo lepo, ali na primer taj Goran J. je vrlo jako obojen političkim bojama. On se u jednoj emisiji toliko nauvlačio gospodinu bivšem predsedniku Tadiću, da mu se čak i ona malomna masa u emisiji Ivana Ivanovića počela smejati. Danas je malko okrenuo ćurak. I, sad taj lik treba da dočara političku travestiju, a on je sam to isto. To, meni kao posmatraču, više lili na miting, nego na predstavu, a i licemerno je do bola.

 

[Детуш]

Srpsko društvo je je najotvorenije društvo u regionu. Apsolutno i ubedljivo. Totalni beskraj u slobodi ideja i mišljenja u odnosu na sve okolne zemlje.

Ne kontam na šta se ovo odnosi, na koju otvorenost i slobodu? I koje je polje gde se ta sloboda ostvaruje? Mislim da si na dobrom putu, ako mislimo na isto.

 

[Велебитдрема]

Drugo, glumci jako vole, a tako i Jevtić, da svoju javnu aktivnost proširuju izvan granica svoga posla, pa tako imaju mišljenje o stvarima koje nemaju veze sa pozorištem i filmom, štaviše, povezuju svoju umetničku aktivnost sa dnevnim aktuelenostima na jedan po mom mišljenju nekorektan način. E pa kada je tako, onda budi spreman da na sebe primiš deo animoziteta koji takođe nema veze sa umetničkim razlozima.

I treće, ne treba da trpaš u isti koš događaj sa neke izložbe. Čini mi se pokušavaš da uspostaviš ideološku vezu po nekom osnovu koji si sam učitao u slučaj, a to takođe nije korektno.

Apsolutno tačno. Naravno svaki čovek je političko biće, ali u jednom mnogo apstraktnijem smislu, nego što to naši kvaziumetnici doživljavaju, pa se eksplicitno vezuju za konkretna politička imena. Kad jednom uđeš u taj politički talog, ja te smatram legitimnom metom, jer si sastavni deo tog mulja, a umetnost koristiš kao bunker. E, pa ne ide to tako...

 

[Велебитдрема]

Ne kontam na šta se ovo odnosi, na koju otvorenost i slobodu? I koje je polje gde se ta sloboda ostvaruje? Mislim da si na dobrom putu, ako mislimo na isto.

Ovde ne mislim na stavove političkih elita koji intenzivno rade na autocenzuri i samonegaciji, nego na opšti stav jednog naroda, koji je toliko opankavan i razaran, ali je zadržao visok stepen tolerancije prema svemu, ma koliko to neki pokušavaju da negiraju.

 

[svetovid]

U teoriji si ti u pravu, u praksi, stavljanje u postavu samo muškaraca u takvom komadu zahteva nekakvo objašnjenje a Jevtić nije bio ni blizu da ponudi to objašnjenje. Obrnutu stvar su uradili ovih dana sa "Maratoncima" gde sve uloge tumače žene, i to mi već liči da može imati nekog smisla pošto znamo da se deo groteske sastoji u tome što su Topalovići svi muškarci, tako da obrtanje može da bude zanimljivo.

Objašnjenje je vrlo jednostavno, s tim da glumac nije dužan da ga daje, to je rediteljska obaveza. Objašnjenje leži u činjenici da je travestija osnovno sredstvo Nušićevog humora u Gospođi ministarki. Travestija društvenih uloga, perevertovanje pozicija, preuzeti identiteti...Iskoristiti stilsku travestiju, da se ta moralna dovede do nivoa groteske je jako inteligentan potez autorke po principu lakše je muškarca presvući u ženu, nego od vas napraviti elitu. Dakle, opravdano je itekako i vrlo zasnovano u teoriji, čak i u studijama koje se tiču Nušićevih komada i uopšte, celina srpske komediografije i humoristične i satirične književnosti, pa i književnosti uopšte, počiva na principu prividnog preobražaja ( a travestija je vrsta istog ). Od prerušavanja zatočnika i delije devojke (žene koja uzima ulogu muškarca, što je klasična travestija) u epskoj poeziji, od lažnog cara Šćepana Malog po principu važno je ime, a ne sadržaj, preko Feme, Živke kao društvene travestije, preko slepog vođe koji predvodi slepi narod, pa suđenja jazavcu, kučeta u čakširama, do npr. Kovačevićevog Profesionalca gde prerušavanje postaje legitiman instrument etc...Srpski i slovenski narodni običaji puni su takođe raznih vidova obredne travestije, od kojih je poznatija ona kada se muškarac izvodi pred mladoženju, prerušen u ženu.... I tako redom....

Kad je Nušić u pitanju, igranja su višestruko moguća. Tako je na primer nevažna kćerka Dara koja ima praktično 10 replika u celom komadu, postala žena ometena u razvoju u izvođenju Olge Odanović u Narodnom pozorištu, a da ne govorimo da je Olga svega 4-5 godina mlađa od Radmile Živković kojoj glumi kćerku....U predstavi Dr u istom pozorištu, Ivana Žigon prikazala je lik Amerikanke kao stepfordsku ženu koja izgovara fraze i deluje kao robot, iako toga u tekstu nema, to je bilo slobodno čitanje prodora američke kulture u srpsku i takve intervencije su uvek interesantne... Marica u Sumnjivom licu JDP-a nije tako čedna kako se tradicionalno, bez ikakve podloge, a priori pretpostavlja - sledstveno vremenu kad je nastala komedija, Marica kao devojka koja se sastaje s muškarcem u hotelu trebala bi biti upravo shvaćena kao devojka slobodnijih shvatanja... i tako redom... Brojne su intervencije moguće i poželjne, a što je čitanje ozbiljnije, to su one složenije i kreativnije.

Sveopšta travestija, nagli preobražaji i transformacije Živke i njene okoline dali su Tanji Mandić odličan šlagvort za opštu travestiju na sceni i to je vrlo inteligentno.


Što se izložbe tiče, vrlo je jasno da sam pomenuo samo u kontekstu koliko konzervativizam i neznanje, neprosvećena masa i/ili pojedinac i površni mediji mogu da naškode umetnosti, a oba su primera vrlo simptomatična i u tom smislu stoje u istoj ravni. Ideologija me ne zanima.

 

[Bastiani]

Objašnjenje je vrlo jednostavno, s tim da glumac nije dužan da ga daje, to je rediteljska obaveza. Objašnjenje leži u činjenici da je travestija osnovno sredstvo Nušićevog humora u Gospođi ministarki. Travestija društvenih uloga, perevertovanje pozicija, preuzeti identiteti...Iskoristiti stilsku travestiju, da se ta moralna dovede do nivoa groteske je jako inteligentan potez autorke po principu lakše je muškarca presvući u ženu, nego od vas napraviti elitu. Dakle, opravdano je itekako i vrlo zasnovano u teoriji, čak i u studijama koje se tiču Nušićevih komada i uopšte, celina srpske komediografije i humoristične i satirične književnosti, pa i književnosti uopšte, počiva na principu prividnog preobražaja ( a travestija je vrsta istog ). Od prerušavanja zatočnika i delije devojke (žene koja uzima ulogu muškarca, što je klasična travestija) u epskoj poeziji, od lažnog cara Šćepana Malog po principu važno je ime, a ne sadržaj, preko Feme, Živke kao društvene travestije, preko slepog vođe koji predvodi slepi narod, pa suđenja jazavcu, kučeta u čakširama, do npr. Kovačevićevog Profesionalca gde prerušavanje postaje legitiman instrument etc...Srpski i slovenski narodni običaji puni su takođe raznih vidova obredne travestije, od kojih je poznatija ona kada se muškarac izvodi pred mladoženju, prerušen u ženu.... I tako redom....

Kad je Nušić u pitanju, igranja su višestruko moguća. Tako je na primer nevažna kćerka Dara koja ima praktično 10 replika u celom komadu, postala žena ometena u razvoju u izvođenju Olge Odanović u Narodnom pozorištu, a da ne govorimo da je Olga svega 4-5 godina mlađa od Radmile Živković kojoj glumi kćerku....U predstavi Dr u istom pozorištu, Ivana Žigon prikazala je lik Amerikanke kao stepfordsku ženu koja izgovara fraze i deluje kao robot, iako toga u tekstu nema, to je bilo slobodno čitanje prodora američke kulture u srpsku i takve intervencije su uvek interesantne... Marica u Sumnjivom licu JDP-a nije tako čedna kako se tradicionalno, bez ikakve podloge, a priori pretpostavlja - sledstveno vremenu kad je nastala komedija, Marica kao devojka koja se sastaje s muškarcem u hotelu trebala bi biti upravo shvaćena kao devojka slobodnijih shvatanja... i tako redom... Brojne su intervencije moguće i poželjne, a što je čitanje ozbiljnije, to su one složenije i kreativnije.

Sveopšta travestija, nagli preobražaji i transformacije Živke i njene okoline dali su Tanji Mandić odličan šlagvort za opštu travestiju na sceni i to je vrlo inteligentno.


Što se izložbe tiče, vrlo je jasno da sam pomenuo samo u kontekstu koliko konzervativizam i neznanje, neprosvećena masa i/ili pojedinac i površni mediji mogu da naškode umetnosti, a oba su primera vrlo simptomatična i u tom smislu stoje u istoj ravni. Ideologija me ne zanima.

Dobro. Većim delom se ne slažem, ali nastavićemo kad odgledamo komad.

 

[svetovid]

Pogledana predstava i utisci su odlični. Topla preporuka.

Tanja Mandić Rigonat dala je odlično čitanje Gospođe ministarke, sa značajnom društvenom kritikom i nenapadnom angažovanošću, po kojoj je Nušić i bio prepoznat i izdvojen među ostalima već onda kada su mu komadi cenzurisani i kroz iglene uši uspevali da dođu do scene, a potom pravili revoluciju u srpskoj komediografiji.... Na izvestan način, reakcije javnosti na scenski metod travestije, pokazao je ono što će i sam tekst pokazati - čaršija se nije mnogo promenila od onda do danas. Kao što je slučaj i sa Sumnjivim licem u JDP, i Buhina Ministarka je pokazala da pravo toniranje, akcentovanje, čitanje teksta sa izvesnim istorijskim iskustvom od nastanka do danas, predstavljaju Nušićeve komade kao svojevrsnu svevremenost, nešto u čemu živimo i što se, čini se, u nedostatku kontinuiteta nikada neće promeniti..... I to je nešto čega treba da budemo svesni, a najbolje je kad imamo dovoljno integriteta da mu se umemo nasmejati.
Živka Popović u izvođenju Gorana Jevtića je prosta malovaroška žena, željna statusnih simbola, novca i društvene prepoznatosti. Više nego dosadašnja tumačenja Živke, ovo je išlo u pravcu isticanja primitivnosti podloge na koju se prima instant-ugled, ona je skorojevićka, gramziva i pokondirena, čak na trenutke estradna, ali je, poput Živke Radmile Živković, ipak žena slabosti sa kojom donekle uspevamo da saosećamo. U facijalnoj ekspresiji vidi se ceo raspon od ignorancije i nemoći, do najnižih poriva koje ukus moći budi u čoveku i lice je, uz odličan kostim i zanimljivo poigravanje šumadijskim akcentom, glavno sredstvo Jevtićeve glume. Ova Živka nije samo smešna - ona je viđena kao opasan element, kao posledica izvitoperenih vrednosti i ujedno, neko od koga stvari u nekom trenutku zavise i ko i sam može postati uzrokom širenja te moralne zaraze.
U ostatku ekipe ima onih koji su dobri, ali i onih koji su promašaj. Kćerka Dara je posle maestralnog čitanja Olge Odanović (u Narodnom pozorištu), koja je od nebitne Dare stvorila lik koji stoji rame uz rame sa genijalnom Radmilom Živković, u ovoj predstavi postala najslabija karika. Neinventivnost mladog glumca Uroša Jovičića ostavila je taj veliki prostor - praznim. Nešto bolji, iskusniji, uverljiviji i svakako superiorniji u odnosu na Kuburino tumačenje zeta u NP je razigrani Miloš Vlalukin. Treba kao najbolje izdvojiti još Nemanju Oliverića, Katarinu Marković, Vlastu Velisavljevića i Viktora Savića koji su, svako u svom domenu, dali maksimum, posebno ovaj poslednji, koji je pokazao sposobnost transformacije i odličan scenski pokret, a od ostalih epizodista koji se nisu preterano istakli, u maloj efektnoj ulozi dobar je Nebojša Rako.

Da li je travestija opravdana? Višestruko. Rediteljka je komad čitala kao vid političke, društvene travestije. U tom smislu, telesna, vizuelna travestija podcrtala je apsurd Živkinog lika, u stvari, apsurd cele jedne ,,elite'' koja se izdigla ni iz čega i koja već jako dugo pliva na površini našeg javnog i političkog života, zahvaljujući kostimima koje nosi, imenima koja sebi nadeva.

Intervencije na samom tekstu su minimalne, ali su svrsishodne. Komad se, šire uzevši, smeje lažnom nacionalizmu, demokratiji, religioznom licemerju, nepotizmu...koji nas decenijama ne napuštaju.

Obavezna lektira aktuelne pozorišne scene