Ponovo opsedaš mi misli svojim igrarijama,
Ti moćni gospodaru reči,
Ti što si iznad ovozemaljskih snova,
što svemiru si dotakao granice.
Zašto Ti nemiri ponovo dušu uzeše?
Zašto osećaš teskobu u koračajima kroz vreme?
Da li ono ovde drugačije teče?
I to što mi se ponovo vraćaš,
da li to znači da si me ipak prepoznao u senkama,
na ivici između tame i svetla?
Mene, iako sam žena sa očima deteta.
Ti moćni gospodaru reči,
Ti što si iznad ovozemaljskih snova,
što svemiru si dotakao granice.
Zašto Ti nemiri ponovo dušu uzeše?
Zašto osećaš teskobu u koračajima kroz vreme?
Da li ono ovde drugačije teče?
I to što mi se ponovo vraćaš,
da li to znači da si me ipak prepoznao u senkama,
na ivici između tame i svetla?
Mene, iako sam žena sa očima deteta.
