- Poruka
- 95.555
Alfred Tenison, (6. avgust 1809 — 6. oktobar 1892)
je bio engleski pesnik. Bio je pesnički laureat tokom većeg dela vladavine kraljice Viktorije i ostao je jedan od najpopularnijih britanskih pesnika..
Godine 1829, Tenison je nagrađen kancelarovom zlatnom medaljom na Kembridžu za jedno od svojih prvih dela, "Timbuktu".
Pesme uglavnom lirske, objavio je 1830. „Klaribel” i „Marijana”, koje su i dalje neke od Tenisonovih najslavnijih pesama, uključene su u ovu knjigu.
Iako su neki kritičari opisali kao preterano sentimentalan, njegov stih se ubrzo pokazao popularnim i privukao je pažnju poznatih pisaca tog vremena,
Tenisonova rana poezija, sa svojom srednjovekovnošću i moćnim vizuelnim slikama, imala je veliki uticaj na prerafaelitsko bratstvo.
Veliki deo njegovih stihova bio je zasnovan na klasičnim mitološkim temama Tokom svoje karijere,
Tenison je pokušao sa dramom, ali njegove drame nisu imale veliki uspeh.
https://en.wikipedia.org/wiki/The_Lady_of_Shalott
„The Lady of Shalott” je lirska balada engleskog pesnika Alfreda Tenisona.
Inspirisan kratkim proznim tekstom Donna di Scalotta iz 13. veka, tragičnom pričom
o Elejni od Astolata, mladoj plemkinji zatvorenoj u kuli uz reku od Kamelota.
Jedno je od najpoznatijih pesnikovih dela i njegov živopisan srednjovekovni romantizam
i zagonetna simbolika inspirisali su mnoge slikare, posebno prerafaelite-slikare i njihove sledbenike....
I Am Half-Sick Of Shadows
J.W.Waterhouse
Tenison je napisao dve verzije pesme, jednu objavljenu 1833, od 20 strofa, drugu 1842, od 19 strofa.
Revidirana verzija ima značajno drugačiji završetak, dizajniran da odgovara viktorijanskom moralu
u pogledu rodnih normi i čina samoubistva.
Glavne teme u „Gospođi od Šalota“su izolacija, odvojenost i natprirodni elementi.
Tekst se vrti oko misterije dame od Šalota, koja je zarobljena.
Ona to prihvata kao svoju sudbinu i emocionalno je i fizički odvojena od stvarnog sveta.
Gospa od Šalota živi u zamku , na ostrvu ,u reci koja teče u Kamelot.
Ona pati od misteriozne kletve i mora stalno da radi slike na svom razboju, a da nikada ne gleda svet.
Umesto toga, ona gleda u ogledalo, koje pokazuje okolinu , puteve i ljude koji prolaze kraj njenog ostrva i
i ono što vidi treba da utka u tapiseriju. Njen očaj je bio pojačan kada je videla ljubavne parove u daljini ...
provodila je dane i noći u bolu za povratkom u normalni život.
Pesma počinje opisom puta i reke koja prelazi duga polja raži i ječma i stiže do grada Kamelota.
Dok putuju putem, stanovnici grada gledaju prema ostrvu poznatom kao Šalot.
Ostrvo leži dalje niz reku, na njemu cvetaju jasike, ljiljane i vrbe. Dama, poznata kao Lady of Shalott,
zatvorena je na ostrvu u zgradi koja se sastoji od „četiri siva zida i četiri sive kule“.
Duž ivice reke do Kamelota nalaze se teške barže i laki otvoreni čamci.
Međutim, niko nije čuo ili video da Gospu sa ostrva.
Čuju samo odjek njenog pevanja. Noću samo umorni žetelac čuje pevanje i šaputanje-
"To je vila dama od Šalota....."
Dok tka, pred njom visi ogledalo. U ovom ogledalu ona vidi senke sveta.
Ove senke uključuju puteve koji prolaze kroz polja, seljake u gradu i vrtloge u reci.
takođe povremeno viđa grupu devojaka, mladog pastira, igumana i paža obučenog u grimizno.
Takođe vidi par vitezova kako jašu na konjima, iako nema lojalnog viteza koji bi joj se udvarao.
Uprkos svemu ovome, ona uživa u svojoj samoći i svom tkanju.
The Lady Of Shalott Looking At Lancelot
J.W.Waterhouse
I tada ugleda viteza u mesinganom oklopu koji jaše kroz polja ječma.
Sunce obasjava njegov mesingani oklop , dragulji u uzdi njegovog konja blistaju kao sazvežđe zvezda.
Zvone zvona. Vitez okači pojas. Njegov oklop pravi buku .
Dragulj na sedlu viteza blista u plavom i nepomućenom vremenu.
Zbog toga izgleda kao meteor na ljubičastom nebu. Na sunčevoj svetlosti čelo mu sija.
Ispod šlema mu proviruju crne , guste kovrdže. Kada prođe pored reke-njegov lik bljesne u ogledalu gospe od šalota.,
Ona prestaje da tka kada ga vidi i čuje.Ogledalo pukne, a ona tiho govori:
„Kletva se spustila na mene....
Nebo puca , počinje oluja i kiša....
gospa od šalota napušta svoju kulu i silazi. Ona pronalazi čamac.
Ona ispisuje „Dama od Šalota“ oko pramca čamca.
Ona gleda nizvodno u grad Kamelot kao prorok koji predviđa svoju nesreću.
leže u čamac i pušta da je voda nosi ka Kamelotu...
Gospa nosi beli šal i peva poslednji put dok plovi do Kamelota.
Ona nastavlja da peva sve dok joj se krv ne sledi i ne umre.
Svi lordovi, vitezovi i dame izlaze da vide damu kada njen čamac nečujno doplovio do Kamelota.
Čitaju njeno ime i počinju da se plaše.
Lanselot, hrabri vitez, kojega je toliko posmatrala u ogledalu ,
odguruje gomilu i prilazi mrtvoj devojci ...
„Ona ima lepo lice; Bog neka joj da svoju milost..."
je bio engleski pesnik. Bio je pesnički laureat tokom većeg dela vladavine kraljice Viktorije i ostao je jedan od najpopularnijih britanskih pesnika..
Godine 1829, Tenison je nagrađen kancelarovom zlatnom medaljom na Kembridžu za jedno od svojih prvih dela, "Timbuktu".
Pesme uglavnom lirske, objavio je 1830. „Klaribel” i „Marijana”, koje su i dalje neke od Tenisonovih najslavnijih pesama, uključene su u ovu knjigu.
Iako su neki kritičari opisali kao preterano sentimentalan, njegov stih se ubrzo pokazao popularnim i privukao je pažnju poznatih pisaca tog vremena,
Tenisonova rana poezija, sa svojom srednjovekovnošću i moćnim vizuelnim slikama, imala je veliki uticaj na prerafaelitsko bratstvo.
Veliki deo njegovih stihova bio je zasnovan na klasičnim mitološkim temama Tokom svoje karijere,
Tenison je pokušao sa dramom, ali njegove drame nisu imale veliki uspeh.
https://en.wikipedia.org/wiki/The_Lady_of_Shalott
„The Lady of Shalott” je lirska balada engleskog pesnika Alfreda Tenisona.
Inspirisan kratkim proznim tekstom Donna di Scalotta iz 13. veka, tragičnom pričom
o Elejni od Astolata, mladoj plemkinji zatvorenoj u kuli uz reku od Kamelota.
Jedno je od najpoznatijih pesnikovih dela i njegov živopisan srednjovekovni romantizam
i zagonetna simbolika inspirisali su mnoge slikare, posebno prerafaelite-slikare i njihove sledbenike....
I Am Half-Sick Of Shadows
J.W.Waterhouse
Tenison je napisao dve verzije pesme, jednu objavljenu 1833, od 20 strofa, drugu 1842, od 19 strofa.
Revidirana verzija ima značajno drugačiji završetak, dizajniran da odgovara viktorijanskom moralu
u pogledu rodnih normi i čina samoubistva.
Glavne teme u „Gospođi od Šalota“su izolacija, odvojenost i natprirodni elementi.
Tekst se vrti oko misterije dame od Šalota, koja je zarobljena.
Ona to prihvata kao svoju sudbinu i emocionalno je i fizički odvojena od stvarnog sveta.
Gospa od Šalota živi u zamku , na ostrvu ,u reci koja teče u Kamelot.
Ona pati od misteriozne kletve i mora stalno da radi slike na svom razboju, a da nikada ne gleda svet.
Umesto toga, ona gleda u ogledalo, koje pokazuje okolinu , puteve i ljude koji prolaze kraj njenog ostrva i
i ono što vidi treba da utka u tapiseriju. Njen očaj je bio pojačan kada je videla ljubavne parove u daljini ...
provodila je dane i noći u bolu za povratkom u normalni život.
Pesma počinje opisom puta i reke koja prelazi duga polja raži i ječma i stiže do grada Kamelota.
Dok putuju putem, stanovnici grada gledaju prema ostrvu poznatom kao Šalot.
Ostrvo leži dalje niz reku, na njemu cvetaju jasike, ljiljane i vrbe. Dama, poznata kao Lady of Shalott,
zatvorena je na ostrvu u zgradi koja se sastoji od „četiri siva zida i četiri sive kule“.
Duž ivice reke do Kamelota nalaze se teške barže i laki otvoreni čamci.
Međutim, niko nije čuo ili video da Gospu sa ostrva.
Čuju samo odjek njenog pevanja. Noću samo umorni žetelac čuje pevanje i šaputanje-
"To je vila dama od Šalota....."
Dok tka, pred njom visi ogledalo. U ovom ogledalu ona vidi senke sveta.
Ove senke uključuju puteve koji prolaze kroz polja, seljake u gradu i vrtloge u reci.
takođe povremeno viđa grupu devojaka, mladog pastira, igumana i paža obučenog u grimizno.
Takođe vidi par vitezova kako jašu na konjima, iako nema lojalnog viteza koji bi joj se udvarao.
Uprkos svemu ovome, ona uživa u svojoj samoći i svom tkanju.
The Lady Of Shalott Looking At Lancelot
J.W.Waterhouse
I tada ugleda viteza u mesinganom oklopu koji jaše kroz polja ječma.
Sunce obasjava njegov mesingani oklop , dragulji u uzdi njegovog konja blistaju kao sazvežđe zvezda.
Zvone zvona. Vitez okači pojas. Njegov oklop pravi buku .
Dragulj na sedlu viteza blista u plavom i nepomućenom vremenu.
Zbog toga izgleda kao meteor na ljubičastom nebu. Na sunčevoj svetlosti čelo mu sija.
Ispod šlema mu proviruju crne , guste kovrdže. Kada prođe pored reke-njegov lik bljesne u ogledalu gospe od šalota.,
Ona prestaje da tka kada ga vidi i čuje.Ogledalo pukne, a ona tiho govori:
„Kletva se spustila na mene....
Nebo puca , počinje oluja i kiša....
gospa od šalota napušta svoju kulu i silazi. Ona pronalazi čamac.
Ona ispisuje „Dama od Šalota“ oko pramca čamca.
Ona gleda nizvodno u grad Kamelot kao prorok koji predviđa svoju nesreću.
leže u čamac i pušta da je voda nosi ka Kamelotu...
Gospa nosi beli šal i peva poslednji put dok plovi do Kamelota.
Ona nastavlja da peva sve dok joj se krv ne sledi i ne umre.
Svi lordovi, vitezovi i dame izlaze da vide damu kada njen čamac nečujno doplovio do Kamelota.
Čitaju njeno ime i počinju da se plaše.
Lanselot, hrabri vitez, kojega je toliko posmatrala u ogledalu ,
odguruje gomilu i prilazi mrtvoj devojci ...
„Ona ima lepo lice; Bog neka joj da svoju milost..."
