GORSKI VIJENAC - Tumacenje?

  • Začetnik teme Začetnik teme KraNp
  • Datum pokretanja Datum pokretanja

KraNp

Veoma poznat
Poruka
10.791
Moze li neko da mi objasni sledeci stih iz ovog dela:

...."Stradanje je krsta dobrodetelj,
hrani tijelo, ognjem elektrizma"....

Zatim sledeci stih......

......"Strashno ime Pizonovo,
ne smje kaljat' mjesecoslov,
za Ogista uprav' slichi,
grom nebesni, sud Orestov"....


Zatim........


........"Arei je strava zemna,
slavom bojnom njih opio,
i zemlju im za popriste,
da se bore nacinio.
 
u toj prvoj grupi fali ti stih između, a glasi ako se ne varam ''prekaljena iskušenjem duša''
dakle
''Stradanje je krsta dobrodjetelj,
prekaljena iskušenjem duša
hrani tijelo ognjem elektrizma''
To su riječi igumana Stefana, mudraca koji je spoznao šta je život i on svojim izlaganjem hoće da kaže da je nužno da se ta istraga poturica, oko koje se vladika dvoumi, desi. Za svoj stav on nalazi argumente u prirodi:
''Sve priroda snabdijeva oružjem
protiv neke neobuzdne sile
....
trnje ružu brani iščupati...''
dakle obustavljanjem istrage faktički se krši prirodni zakon...
A ovi stihovi koje si naveo govore to što kaže - i stradanje je nužno, a i ako uspješno prođemo kroz iskušenja oblagotvoreni smo nekom životvnornom energijom

Druga grupa stihova je kritika kako u Luči kaže zlih tirjana duše besamrtne

Treća grupa stihova se može tumačiti samo u toj cjelini iz posvete...Dakle on vidi 18. vijek kao jedan veliki revolucionarni vijek, prepun sukoba, ratova, bitaka i pun velikih ljudi među kojima je i Karađorđe koji je možda i najveći jer mu je najteže biti velik
 
Aleksandar se potrudio,
ali "Gorski vijenac" treba polako pročitati
do kraja.
To je priča o narodu koji se bori za svoju slobodu.

Čak se javljaju eurupske snage koje ga
proglašavaju za genocidnog zbog ideje "istrage poturica"
zaboravljajući činjenicu da je turska imperija bila okupator
a poturice hrišćani koji su prodali veru za večeru.

Izdvojio bih:
"Al' tirjanstvu stati nogom za vrat,
dovesti ga k spoznaniju prava,
to je ljudska dužnost najsvetija."
 
Poslednja izmena:
Moze li neko da mi objasni sledeci stih iz ovog dela:

...."Stradanje je krsta dobrodetelj,
hrani tijelo, ognjem elektrizma"....

Zatim sledeci stih......

......"Strashno ime Pizonovo,
ne smje kaljat' mjesecoslov,
za Ogista uprav' slichi,
grom nebesni, sud Orestov"....


Zatim........


........"Arei je strava zemna,
slavom bojnom njih opio,
i zemlju im za popriste,
da se bore nacinio.

Па да би се ови стихови протумачили није потребно неко баш велико знање и све што треба да урадимо јесте да се држимо

оригиналног текста и редоследа стихова.

ПОСВЕТА
Праху Оца Србије

Нек се овај вијек горди над свијема вјековима,
он ће ера бити страшна људскијема кољенима.
У њ се осам близанацах у један мах изњихаше
из колевке Белонине, и на земљи показаше:
Наполеон, Карло, Блихер, кнез Велингтон и Суворов.
Карађорђе, бич тирјанах, и Шварценберг и Кутузов.
Ареи је, страва земна, славом бојном њих опио
и земљу им за поприште, да се боре, назначио.

Из грмена великога лафу изаћ трудно није,
у великим народима генију се гњ'јездо вије:
овде му је поготову материјал к славном дјелу
и тријумфа дични в'јенац, да му краси главу смјелу.
Ал' хероју тополскоме, Карађорђу бесмртноме,
све препоне на пут бјеху, к циљу доспје великоме:

. . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Да, витеза сустопице трагически конац прати:
твојој глави би суђено за в'јенац се свој продати!
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Покољења дјела суде, што је чије дају свјема!
На Борисе, Вукашине, општа грми анатема,
гадно име Пизоново не см'је каљат мјесецослов,
за Егиста управ сличи гром небесни, суд Орестов.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . .


Дакле, прва група стихова има за циљ да Карађорђа стави у исту раван са осталих седам великих војсковођа у смислу

војне вештине и генијалности.

Друга група стихова коју си истакао мора се сагледати са претходна два:

"Покољења дјела суде, што је чије дају свјема!
На Борисе, Вукашине, општа грми анатема,
гадно име Пизоново не см'је каљат мјесецослов,
за Егиста управ сличи гром небесни, суд Орестов."

Борис је Борис Годунов који је (бар по народном веровању) убио Димитрија, царског престолонаследника, да би се

докопао царске титуле. Вукашин је Вукашин Мрњавћевић који је по народном веровању убио цара Уроша.

Пизон је био римски конзул (Calpurnius Piso) који је отровао Германика, синовца цара Тиберија и да не би био

осуђен након тога се сам убио. Након тога римски сенат одлучује да се његово име избрише из пописа римских

конзула да га својим именом не би каљао, како каже Његош.

Егист уби Агамемнона уз помоћ његове жене, а своје љубавнице Клитемнестре, а Орест да би осветио оца Агамемнона

уби и мајку своју Клитемнестру и Егиста.

И сви ови стихови у ствари су посвећени Милошу Обреновићу, кога Његош, најблаже речено, нимало није волео и те стихове можемо схватити као песникову анатему Милошу.

Тумачење стихова Игумана Стефана које је дао Александар мало бих проширио речима истог тог Игумана Стефана из истог

тог монолога:

"Крст носити вама је суђено
страшне борбе с својим и с туђином!
Тежак в'јенац, ал' је воће слатко!
Воскресења не бива без смрти.
.....
Славно мрите, кад мријет морате!"

Дакле или ће помрети тако што ће их Турска једноставно прогутати или ће јуначки погинути борећи се.

Дакле иста та дилема коју ми имамо данас у односу на ЕУ и НАТО.

Што би Шекспир рекао: "Бити пизда или јунак - питање је сада?"

Игуман Стефан, односно Његош, сматра тачним Лазареве речи:

"Земаљско је за малена царство,

а небеско увијек и довијека".

И овде ћу се зауставити са писањем, јер су Скура и Председник одељења већ исписали поенту.
 
Nema na cemu. Volim da pomazem ljudima. Mislim da sam JA najkompetentnija da kazem o cemu je rec tu, jer sam ja poznata citateljka, tumaciteljka i hermeneuticarka. Ja sam uvek za princip Sola scriptura i na njemu uvek insistiram. Ja sam procitala "Gorski vijenac" i ne smatram ga previse vaznom knjigom, iako dolazim iz Izraela, zemlje, koja je direklto povezana sa probelmima, koji se javljaju u toj knjizi. Mislim da je to jedno delo, koje je prilicno dosadno i da nema neko skriveno znacenje, ali svaki narod voli da izmisli sebi nekog Dostojevskog da bi mogao praznu glavu da zamlacuje. Neko se bavi seksom, a neko ubijanjem, a neko tumacenjem knjizevnih dela. Smatram da ne treba previse da mucis svoj mozak oko tako jednog prefiernog dela u poredjenju sa Biblijom, koja je osnova svih knjiga. Ponekad i ja citiram "Gorski vijenac" u mojim pisanjima i blogovima, ali to je kao da citiram bilo koju drugu knjigu.
 
Hvala vam svima na odgovoru. Samo jos ovo........stih...."Stradanje je krsta dobrodetelj".......jos uvek mi to nije jasno.......o kakvoj se radnji tu radi?

Страдање је крста добродјетељ;
прекаљена искушењем душа
рани т'јело огњем електризма,
а надежда веже душу с небом
како луча с сунцем капљицу.


Страдање можемо схватити, по стиху који следи, и као искушење које подразумева дужу или краћу патњу и жртву.

Добродјетељ значи крепост. Крепост је духовна и морална снага у смислу постојаности и одлучности или како би то

Старина Новак рекао : "Бити кадар на страшном мјесту постојати."

Према томе кроз страдање се наша душа кали и прекаљује и даје нашем телу унутрашњу силу, снагу која нам управо

омогућује да смо кадри на страшном мјесту постојати, односно крст свој носити, односно постајемо кадри борити се

са животним несрећама и недаћама, јер смо кроз страдање упознали и себе и свет око себе.

Човек који стално избегава страдање није у могућности да спозна ни себе ни свет у коме живи, јер је присиљен да лудује

у уским оквирима своје плитке свести и савести, притиснут и заробљен нагонима, инстиктима и навикама.

Страдањем превазилазимо таквог човека и надилазимо свет у коме такав човек живи.
 

Back
Top