Moze li neko da mi objasni sledeci stih iz ovog dela:
...."Stradanje je krsta dobrodetelj,
hrani tijelo, ognjem elektrizma"....
Zatim sledeci stih......
......"Strashno ime Pizonovo,
ne smje kaljat' mjesecoslov,
za Ogista uprav' slichi,
grom nebesni, sud Orestov"....
Zatim........
........"Arei je strava zemna,
slavom bojnom njih opio,
i zemlju im za popriste,
da se bore nacinio.
Па да би се ови стихови протумачили није потребно неко баш велико знање и све што треба да урадимо јесте да се држимо
оригиналног текста и редоследа стихова.
ПОСВЕТА
Праху Оца Србије
Нек се овај вијек горди над свијема вјековима,
он ће ера бити страшна људскијема кољенима.
У њ се осам близанацах у један мах изњихаше
из колевке Белонине, и на земљи показаше:
Наполеон, Карло, Блихер, кнез Велингтон и Суворов.
Карађорђе, бич тирјанах, и Шварценберг и Кутузов.
Ареи је, страва земна, славом бојном њих опио
и земљу им за поприште, да се боре, назначио.
Из грмена великога лафу изаћ трудно није,
у великим народима генију се гњ'јездо вије:
овде му је поготову материјал к славном дјелу
и тријумфа дични в'јенац, да му краси главу смјелу.
Ал' хероју тополскоме, Карађорђу бесмртноме,
све препоне на пут бјеху, к циљу доспје великоме:
. . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Да, витеза сустопице трагически конац прати:
твојој глави би суђено за в'јенац се свој продати!
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Покољења дјела суде, што је чије дају свјема!
На Борисе, Вукашине, општа грми анатема,
гадно име Пизоново не см'је каљат мјесецослов,
за Егиста управ сличи гром небесни, суд Орестов.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Дакле, прва група стихова има за циљ да Карађорђа стави у исту раван са осталих седам великих војсковођа у смислу
војне вештине и генијалности.
Друга група стихова коју си истакао мора се сагледати са претходна два:
"Покољења дјела суде, што је чије дају свјема!
На Борисе, Вукашине, општа грми анатема,
гадно име Пизоново не см'је каљат мјесецослов,
за Егиста управ сличи гром небесни, суд Орестов."
Борис је Борис Годунов који је (бар по народном веровању) убио Димитрија, царског престолонаследника, да би се
докопао царске титуле. Вукашин је Вукашин Мрњавћевић који је по народном веровању убио цара Уроша.
Пизон је био римски конзул (Calpurnius Piso) који је отровао Германика, синовца цара Тиберија и да не би био
осуђен након тога се сам убио. Након тога римски сенат одлучује да се његово име избрише из пописа римских
конзула да га својим именом не би каљао, како каже Његош.
Егист уби Агамемнона уз помоћ његове жене, а своје љубавнице Клитемнестре, а Орест да би осветио оца Агамемнона
уби и мајку своју Клитемнестру и Егиста.
И сви ови стихови у ствари су посвећени Милошу Обреновићу, кога Његош, најблаже речено, нимало није волео и те стихове можемо схватити као песникову анатему Милошу.
Тумачење стихова Игумана Стефана које је дао Александар мало бих проширио речима истог тог Игумана Стефана из истог
тог монолога:
"Крст носити вама је суђено
страшне борбе с својим и с туђином!
Тежак в'јенац, ал' је воће слатко!
Воскресења не бива без смрти.
.....
Славно мрите, кад мријет морате!"
Дакле или ће помрети тако што ће их Турска једноставно прогутати или ће јуначки погинути борећи се.
Дакле иста та дилема коју ми имамо данас у односу на ЕУ и НАТО.
Што би Шекспир рекао: "Бити пизда или јунак - питање је сада?"
Игуман Стефан, односно Његош, сматра тачним Лазареве речи:
"Земаљско је за малена царство,
а небеско увијек и довијека".
И овде ћу се зауставити са писањем, јер су Скура и Председник одељења већ исписали поенту.
