Ne prolazim ulicom Vuka Karadžića
Nikada te tamo nije ni bilo
Džaba bi tražio kakav trag uspomena
Sve se to, bojim se, meni samo snilo?
Još slušam iste pesme a u svakoj me jako boliš
Dani bezbojni, jedan na drugog liči
Pitam se uvek, možeš li još koga da voliš
Izmedju redova, tražim te u našoj staroj priči.
Ko će me čekati na „ničijoj zemlji“
Gde smo zidali dvorac od karata i pliša
U temelj ulili svu strast i ljubav
A zaboravili pokriti, do maja, do kiša.
Stisla se Bjeljina, ogrnuta snegom
Nikada više onakve zime
Jedino u nama gori ljubavna vatra
I nezačetom detetu dali smo ime.
Umoran sam dušo, lako spuštam glavu
Na topao jastuk, gde te ruka traži
Al tvoj miris kose, sve više mi bledi
Nedostaju mi čak i tvoje laži
Nikada te tamo nije ni bilo
Džaba bi tražio kakav trag uspomena
Sve se to, bojim se, meni samo snilo?
Još slušam iste pesme a u svakoj me jako boliš
Dani bezbojni, jedan na drugog liči
Pitam se uvek, možeš li još koga da voliš
Izmedju redova, tražim te u našoj staroj priči.
Ko će me čekati na „ničijoj zemlji“
Gde smo zidali dvorac od karata i pliša
U temelj ulili svu strast i ljubav
A zaboravili pokriti, do maja, do kiša.
Stisla se Bjeljina, ogrnuta snegom
Nikada više onakve zime
Jedino u nama gori ljubavna vatra
I nezačetom detetu dali smo ime.
Umoran sam dušo, lako spuštam glavu
Na topao jastuk, gde te ruka traži
Al tvoj miris kose, sve više mi bledi
Nedostaju mi čak i tvoje laži
