Tekila Gerila
Aktivan član
- Poruka
- 1.113
Горан Бајић Баја – чувени рокер Новог Сада
Ко је упознао Бају, схватио је шта је доброта, био је увек добар и нежан, спреман да помогне, скроман и тих, ненаметљив и ведар. Није се никада свађао ни инатио, ‘Па пусти човека на миру’ тако је говорио. Бајо, ми који волимо музику увек ћемо и тебе волети. Његови другови из групе Watt опростили су се речима: ‘У нашим срцима ћеш бити жив све док она буду куцала, и док буде музике у њима’. Штета је за музику и за нас што нам више нећеш свирати, али ми, твоји гари окупићемо се једне ноћи и музицирати само за тебе.
Горан Бајић Баја (фотографију уступила породица Бајић)
Горан Бајић Баја је рођен у Београду 12. октобра 1963. године на празник Михољдан. Основну школу је завршио у Новом Саду као и средњу уметничку школу ‘’Богдан Шупут’’ Одсек дизајн графике, а затим је у Београду завршио Вишу аранжерску школу. Радио је као аранжер у Новитету и Марконсу али најважнији рад у његовом животу и највећа љубав била је музика. Носио је у себи музику па иако је био самоук и прво савладао основе свирања на акустичној гитари, електрична бас гитара била је његова сапутница више од 30 година. Почео је да свира још као средњошколац у бенду ДЕМ, затим STONE FREE и ПОРТА и неким којих се сада мало ко сећа. После средње школе док је био у војсци није престајао да свира чак и у строгим условима војничког живота имао је гитару и свирао. Крајем осамдесетих почео је да свира као басиста у познатом бенду SING SING SINGERS. Сингерси су били веома популарни и успешни а њихови наступи веома посећени и маса је заједно са њима певала, играла и радовала се. Из тог времена сећамо се ведрих тонова и врелог ритма песама ‘’Дуни ветре’’, ‘’Пусти мозак на пашу’’, ‘’Моја мала’’, ‘’Dixie мама’’ и ‘’Воз’’. БИЛИ СУ УСПЕШНИ, МЛАДИ И ЛЕПИ. Док су неки чланови бенда престали да свирају опредељујући се за друге животне позиве, Баја је остао веран музици. Од 1992. до 1997. године провео је у Амстердаму издржавајући се радећи разне послове али не напуштајући музику. И тамо се као басиста добро исказао и свирао са два бенда у центру Амстердама. Холанђани музичари су га ценили и постао је њихов басиста.
(фотографију уступила породица Бајић)
Са Војвођанским блуз бендом је свирао у многим местима у Војводини, а свирке које су одушевљавале Новосађане биле су у клубовима NS TIME, FOXTROT и на Милетићевом тргу. Једног лета су обишли бродом многа места у Војводини јер су били део програма ‘’Брод театра’’. А једног другог лета, попели су се на стејџ на Тврђави и били учесници EXIT-а. Мучна и опасна времена, када су срушени мостови у Новом Саду, бенд је свирао и певао у клубу NS TIMЕ и музиком јачао везе и солидарност међу људима. Наша генерација се радо сећа многих успешних песама овог бенда ‘’Шећеру мој’’, ‘’На облаку пловим драга’’, ‘’Неко као ти’’ и друге. На прослави годишњице ослобођења града, Војвођански блуз бенд је имао наступ на сцени СНП и песмом ‘’Време је за Нови Сад’’ подстакао новосађане да заједно запевају тај рефрен. Са бендом Sometimes together свирао је извесно време и обишао велики број већих и мањих места у Војводини. После је постао басиста групе WATT и свирао у многим просторима. Памтимо лепе летње вечери када је WATT свирао на Штранду и стварао добру опуштену атмосферу али и жестоку свирку на Милетићевом тргу када су изазвали овације свирајући Black magic woman. А било је још пуно свирки овог доброг басисте. Баја је био познат и вољен у музичким круговима али и међу људима који нису музичари јер је био добар, тих, ненаметљив, питом, скроман и увек насмешен. Никада није био арогантан, ни препотентан, био је попустљив и сасвим толерантан па није ни долазио у сукоб са људима.
Горан Бајић Баја (фотографију уступила породица Бајић)
1988. године по позиву програмског одбора фестивала ‘Омладина’ у Суботици, учествовали су Сингерси и заузели 2. место. Дуги низ година је наступао на традиционалном Блок-рок фесту у Новом Саду са Сингерсима и Wattom.
У суботу 21. марта 2015. у Нови Сад је стигло пролеће а наш суграђанин-музичар Горан Бајић Баја отишао је на пут без повратка. Баја је свирао у неколико новосадских бендова, био је познати басиста најпознатијих рок и блуз бендова.
После вишемесечне борбе са тешким повредама задобијеним још у октобру прошле године, његово веома јако срце и снажан организам ипак нису победили, победила је болест.
(фотографију уступила породица Бајић)
Такав је био “наш Бајкела” – сећања Душана Накића
Прва, и најбитнија ствар коју могу да кажем о Баји је да је био изузетно добра душа. Био је једноставно неспособан и да помисли ишта зло. То је оно што га је издвајало из гомиле добрих људи, и због чега је ипак био посебан. Такође, није био ни мало надмен нити сујетан, а већина музичара то јесте, бар мало. То потврђује и наше упознавање…
Када сам га први пут видео и чуо (наравно, био је на бини), другару поред себе сам рекао:”Ја хоћу да свирам са овим човеком!”, а то бих рекао и да ми у том моменту није фалио басиста. После свирке сам му пришао, упознао се са њим и изнео свој предлог. У том моменту сам ја био клинац и почетник, а Баја је већ био “име”. Упркос томе, он је најљудскије причао са мном, као да се знамо сто година, и као да сам музичар раван њему. Иако је понуду одбио рекавши да је презаузет (свирао је у неколико бендова), није хтео да се осетим повређено па се лично ангажовао и нашао нам басисту. Такав је био “наш Бајкела”.
Остали смо другари, а и често смо се виђали на његовим или мојим свиркама. Био сам пресрећан када ме је после нешто више од 10 година од упознавања позвао да са њиме, Ивицом Стилиновићем, Сашом Пејаком и Бранком Косићем (којима сам се, такође, дивио од раније) свирам у групи WАТТ, која је настала пре мог рођења.
Када је Баја умро, стајали смо (преостали чланови групе WАТТ, а са нама је био и Лаци Ерцег, некадашњи члан) и присећали се лепих момената из дружења са њим. Тада је Косић, уздахнувши, тужно рекао да је “отишао” најбољи од нас. И био је у праву. Ето… такав је био “наш Бајкела”.
Захваљујемо се породици Бајић и Душану Накићу на уступљеном материјалу.
Izvor: Vojvođanske novine
