Google i borba za digitalni suverenitet Evrope: Antimonopol u eri velikih tehnologija

[Banovic Strahinja]

Google je od skromnog studentskog startapa 1998. doživeo meteorski uspon. Do 2025. njegova matična kompanija, Alphabet, postala je moćna multinacionalna tehnološka konglomeracija i jedna od najvrednijih kompanija na svetu. Alphabet je rastao kako internim inovacijama, tako i strateškim akvizicijama, uključujući Android, DoubleClick i YouTube—od 1998. godine kupio je najmanje 267 kompanija.
Alphabet dominira u mnogim digitalnim tržištima, od pretrage i pretraživača do onlajn oglašavanja, mobilnih operativnih sistema i posredovanja. Google Pretraga je postala najkorišćeniji pretraživač na svetu, s tržišnim udelom koji je poslednjih deset godina bio najmanje 78%.

Zbog toga su antimonopolske agencije posvećene zaštiti konkurencije pomno pratile ponašanje Google-a i drugih tehnoloških giganata. Posedovanje tržišne moći nije nezakonito samo po sebi, ali njeno očuvanje nepoštenim metodama može biti problematično.
Poslednjih godina raste zabrinutost da Google koristi antikonkurentske metode kako bi zaštitio i proširio svoju dominantnu poziciju na ključnim digitalnim tržištima. Evropska komisija je 2017., 2018. i 2019. kaznila Google sa više od 8 milijardi evra zbog zloupotrebe dominantnog položaja—više nego bilo koju drugu kompaniju iz sfere velike tehnologije do tada. Četvrta istraga, usmerena na Google-ovo ponašanje na tržištu reklamne tehnologije, bliži se završetku, a očekuje se da Komisija zatraži strukturne promene u njegovom poslovanju s oglasima. Nacionalne agencije za konkurenciju u državama članicama EU takođe aktivno primenjuju pravila o zloupotrebi dominantnog položaja, dok privatne antimonopolske tužbe dodatno otežavaju situaciju Google-u.

EU je 2022. godine usvojila Akt o digitalnim tržištima (DMA) kako bi obezbedila dodatni mehanizam za intervenciju protiv ukorenjene tržišne moći na ključnim platformama. DMA reguliše ponašanje tzv. „čuvara kapija“, s ciljem da tržišta postanu dostupnija konkurenciji i pravednija za korisnike. U septembru 2023. Evropska komisija je Alphabet označila kao čuvara kapija u čak osam platformskih tržišta, uključujući Google Pretragu, Google Mape, Google Play, Google Shopping, Google Ads, Chrome, YouTube i Google Android.
Neposredno nakon što su DMA pravila postala obavezujuća za Alphabet u martu 2024., Evropska komisija je pokrenula prvu istragu o nepoštovanju propisa, ispitujući da li Google Pretraga i dalje favorizuje Alphabet-ove usluge u odnosu na konkurente i da li Google Play sprečava programere aplikacija da korisnicima ponude alternative za bolje ponude.

Teritorijalni opseg ovih pravila ograničen je na usluge koje se nude u Evropi i ne reguliše način na koji Google posluje u Sjedinjenim Američkim Državama, što je podložno američkom antimonopolskom zakonu. Ipak, mere sprovođenja Evropske komisije izazvale su nezadovoljstvo trenutne američke administracije. U februaru 2025. Bela kuća je izdala memorandum pod nazivom „Odbrana američkih kompanija i inovatora od inostranih iznuda i nepravednih kazni“, kritikujući evropske antimonopolske i regulatorne mere protiv američkih kompanija. Prema administraciji Donalda Trampa, pravila EU predstavljaju netarifne restrikcije i nepravedno iskorišćavanje američkih kompanija, narušavajući američki suverenitet. Memorandum naglašava da Vašington neće oklevati da uvede tarife i druge mere kako bi ublažio štetu nanetu Sjedinjenim Državama.

S druge strane, Evropska unija smatra da bi takve akcije predstavljale ekonomsku prinudu i narušile njenu zakonodavnu suverenost u odlučivanju o uslovima pružanja usluga na evropskom tlu. U 2022. godini, verovatno imajući u vidu mogućnost drugog Trampovog mandata, EU je usvojila tzv. Instrument protiv prinude, koji omogućava Evropskoj komisiji da uvede širok spektar „odgovornih mera“, uključujući tarife, ograničenja na uvoz i izvoz, prava intelektualne svojine, strana direktna ulaganja i pristup javnim nabavkama. Takve mere mogle bi biti primenjene na američke digitalne usluge.

Situacija ima potencijal da dodatno poveća rizik od trgovinskog rata između Evrope i Sjedinjenih Država. Međutim, spor oko regulacije tehnologije ne izgleda kao da se odnosi na suštinske antimonopolske principe.
Godine 2020. Predstavnički dom SAD-a objavio je dvostranački izveštaj koji naglašava potrebu da se reši nedostatak konkurencije na digitalnim tržištima i monopolistička moć dominantnih platformi poput Amazona, Apple-a, Facebook-a i Google-a. Federalna trgovinska komisija i Ministarstvo pravde pokrenuli su antimonopolske tužbe protiv sve četiri kompanije, od kojih je većina još uvek u toku.

Ministarstvo pravde podnelo je dve odvojene antimonopolske tužbe protiv Google-a 2020. i 2023. godine. U prvom slučaju, okružni sud u Vašingtonu je u avgustu 2024. proglasio Google krivim za kršenje člana 2 Shermanovog antimonopolskog zakona, utvrdivši da je Google pokušao da zaštiti svoj monopol na tržištu opšte pretrage antikonkurentskim metodama. Sudija Amit P. Mehta sada određuje odgovarajuće mere, dok Ministarstvo pravde ponavlja svoj zahtev za razbijanjem Google-a.

Drugi slučaj protiv Google-a u SAD-u još uvek je u toku, a optužbe su slične onima koje su osnova istrage Evropske komisije o ponašanju Google-a na tržištu reklamne tehnologije. Iako je slučaj pokrenut tokom Bajdenove administracije, nije zatvoren ni nakon povratka Trampa na vlast. Novi šef Federalne trgovinske komisije naglasio je da je Velika tehnologija glavni prioritet njegove agencije. Čini se da postoji zabrinutost s obe strane Atlantika da Google ograničava konkurenciju. Glavni uzrok neslaganja je verovatno to što evropski regulatori govore američkim kompanijama šta da rade, čak i na evropskoj teritoriji.
Evropa nema ekvivalente velikim tehnološkim kompanijama. Evropska komisija odlučna je da nastavi sa sprovođenjem svojih antimonopolskih pravila i DMA. Dana 19. marta 2025. obavestila je Alphabet da je njena preliminarna procena pokazala da je Google-ovo ponašanje u pretrazi i Google Play prodavnici nespojivo sa DMA. Takođe, uskoro se očekuju prve odluke o nepoštovanju propisa protiv Apple-a i Meta-e prema DMA, iako će kazne verovatno ostati ispod maksimalnih 10% globalnog godišnjeg prihoda kompanije, s obzirom na novinu zakona.

Evropa nije zanemarljivo tržište za Google i druge američke tehnološke kompanije. U 2024. Google je navodno ostvario 29% svog globalnog prihoda, ili 100 milijardi dolara, u Evropi, na Bliskom istoku i u Africi. Evropa danas uvozi 80% svoje digitalne tehnologije. U septembru 2024. Draghi izveštaj je upozorio lidere EU na opadajuću geopolitičku stabilnost i potrebu da se Evropa fokusira na zatvaranje inovacionog jaza sa SAD-om i Kinom u naprednim tehnologijama. Manje od pet meseci kasnije, Evropska komisija objavila je Kompas konkurentnosti, plan za obnavljanje evropske dinamike i podsticanje ekonomskog rasta. Snažne mere Bele kuće kao odgovor na evropske antimonopolske i regulatorne mere mogle bi dodatno podstaći ovaj proces.

 

[mačka zagrebačka]

koja je tema i konkretno pitanje

 

[Banovic Strahinja]

koja je tema i konkretno pitanje

Tema je o google-u, njegovom monopolu i mogucem trgovinskom ratu izmedju EU i SAD, americke digitalne firme retko placaju porez u EU, a imaju de facto monopol.
Pitanje je kako ce EU to regulisati i kako moze smanjiti jaz izmedju tehnoloskog zaostatka.

 

[Platin]

Европљани раде премало и преспоро.

Кина је добар пример како направити своје. Јес' да је то укључивало забрану неких ствари - али они јесу направили домаће. И Руси су барем некакав пример.

 

[Banovic Strahinja]

Европљани раде премало и преспоро.

Кина је добар пример како направити своје. Јес' да је то укључивало забрану неких ствари - али они јесу направили домаће. И Руси су барем некакав пример.

Evropljani su se navikli da zive u senci starijeg brata SAD-a i nisu ni pokusavali da drze tehnoloski korak sa SAD,
sve je poceli od Breton Woods dogovora, SAD je (pre svega zbog straha od komunista) napravio sistem koji je odgovarao SAD-u, ali i Evropi koja je rada bila osiromasena- u medjuvremenu se svet promenuo no Evropljani su to prespavali, i totalno su omanuli (za razliku od Kineza) u tehnoloskom napretku i velikim online platformama, osim googla i microsofta tu dubi Amazon i fb i drugi od kojih niko necplaca porez.
Sama EU ( prema Varoufakksu) bi sada morala da u svoju ekonomiju ulaze 700 milijardi godisnje, niz godina da bi postali zaista kompetitivni.

 

[Platin]

Evropljani su se navikli da zive u senci starijeg brata SAD-a i nisu ni pokusavali da drze tehnoloski korak sa SAD,
sve je poceli od Breton Woods dogovora, SAD je (pre svega zbog straha od komunista) napravio sistem koji je odgovarao SAD-u, ali i Evropi koja je rada bila osiromasena- u medjuvremenu se svet promenuo no Evropljani su to prespavali, i totalno su omanuli (za razliku od Kineza) u tehnoloskom napretku i velikim online platformama, osim googla i microsofta tu dubi Amazon i fb i drugi od kojih niko necplaca porez.
Sama EU ( prema Varoufakksu) bi sada morala da u svoju ekonomiju ulaze 700 milijardi godisnje, niz godina da bi postali zaista kompetitivni.

Испоставља се да Европљани (политички врх) немају утисак да су им САД старији (и много снажнији) брат. Они доживљавају да САД имају обавезу да их штите нуклеарним кишобраном.

Европљани хоће да живе добро заувек, а да ни око чега не морају да се труде.

Старе колонијалистичке навике још увек трају.
Нећу рећи да су те навике без основа... пар векова је то радило сасвим добро, али више не.

 

[Banovic Strahinja]

Испоставља се да Европљани (политички врх) немају утисак да су им САД старији (и много снажнији) брат. Они доживљавају да САД имају обавезу да их штите нуклеарним кишобраном.

Mozda veci deo Evropske politicke elite, sto je proizvod dugogodisnjeg uticaja SAD-a, samog neoliberalizma i globalizacije koji je SAD podsticao jer im je dugo vremena odgovaralo- no nisu svi se bas drzali slepo- Francuzi su manje-vise uvek bili sumnjicavi, narocito De Gaulle, s druge strane mnogi su potpuno potpali pod uticaj SAD- najgora stvar je u Britaniji gde u zadnjih nekoliko decenija svi premijeri nakon sto zavrse mandat odlaze da rade u SAD gde dobijaju masne ugovore- drugim recima motivisani su da budu prijateljski naklonjeni SAD odredjenim firmama s Wall Street-a.
Bilo je tu i niz drugih propusta i lenjosti rekao bih jer je dugo hronicni nedostatak studenata u tehnoloskim i drugim zahtevnim univerzitetima (svi bi da budu pop zvezde), sto je u velikoj meri i nedostatak strateskog planiranja Evrope i cinjenice da nikad nisu imali verziju Silikonske doline ili bilo sta slicno.

 

[mačka zagrebačka]

Tema je o google-u, njegovom monopolu i mogucem trgovinskom ratu izmedju EU i SAD, americke digitalne firme retko placaju porez u EU, a imaju de facto monopol.
Pitanje je kako ce EU to regulisati i kako moze smanjiti jaz izmedju tehnoloskog zaostatka.

mnogo komplikovano

 

[Banovic Strahinja]

mnogo komplikovano

Poprilicno, drugacija dinamika nego na vecini drugih podforuma- i vrlo malo aktivnih ucesnika, generalno i u ostatku sveta su forumi o ekonomiji slabo aktivni i vise se oslanjaju na citaoce koji zele da budu u toku, tako da retko ima mnogo diskusija.

 

[Platin]

Mozda veci deo Evropske politicke elite, sto je proizvod dugogodisnjeg uticaja SAD-a, samog neoliberalizma i globalizacije koji je SAD podsticao jer im je dugo vremena odgovaralo- no nisu svi se bas drzali slepo- Francuzi su manje-vise uvek bili sumnjicavi, narocito De Gaulle, s druge strane mnogi su potpuno potpali pod uticaj SAD- najgora stvar je u Britaniji gde u zadnjih nekoliko decenija svi premijeri nakon sto zavrse mandat odlaze da rade u SAD gde dobijaju masne ugovore- drugim recima motivisani su da budu prijateljski naklonjeni SAD odredjenim firmama s Wall Street-a.
Bilo je tu i niz drugih propusta i lenjosti rekao bih jer je dugo hronicni nedostatak studenata u tehnoloskim i drugim zahtevnim univerzitetima (svi bi da budu pop zvezde), sto je u velikoj meri i nedostatak strateskog planiranja Evrope i cinjenice da nikad nisu imali verziju Silikonske doline ili bilo sta slicno.

Европљани живе XIX век, време када је Европа била центар индустрије и науке.
У XX веку су били један од центара.
У XXI веку су једва сателит Америке.

Пут од прве до треће лиге...

Де Гол је светска класа (као и Черчил). Садашње вођство није достојно ни да им чисти ципеле.

 

[Banovic Strahinja]

Evropa se sama potkopala sa svojim ratovima- nakon 2 svetskog rata su bili u takvoj situaciji da nije moglo mnogo bolje, da li ce se sada osvestiti?
Kao neko ko se oseca kao Evropljanin- nadam se.

Де Гол је светска класа (као и Черчил). Садашње вођство није достојно ни да им чисти ципеле.

De Gaulle je pomalo neobicna pojava- no nisam dovoljno upoznst s njegovim delom da bih imao neko konkretno misljenje o njemu-
o Churchill- u nemam najbolje misljenje, sve svoje zaslugecje uvek promovisso i isticao, a svoje greske pripisivao drugima- narocito Nevill-u Chamberlain- u koji je do dan danas ostaobprikazan u negativnom svetlu, a zapravo je bio dobar politicar i doneo je neke vrlo dobre odluke.

 

[Platin]

Evropa se sama potkopala sa svojim ratovima- nakon 2 svetskog rata su bili u takvoj situaciji da nije moglo mnogo bolje, da li ce se sada osvestiti?
Kao neko ko se oseca kao Evropljanin- nadam se.


De Gaulle je pomalo neobicna pojava- no nisam dovoljno upoznst s njegovim delom da bih imao neko konkretno misljenje o njemu-
o Churchill- u nemam najbolje misljenje, sve svoje zaslugecje uvek promovisso i isticao, a svoje greske pripisivao drugima- narocito Nevill-u Chamberlain- u koji je do dan danas ostaobprikazan u negativnom svetlu, a zapravo je bio dobar politicar i doneo je neke vrlo dobre odluke.

Европске велике силе су престале да буду колонијалне силе после Другог рата... То је већ био велики утицај на привреду. Замисли Енглезе са или без Индије (која је као колонијална јединица обухватала и данашње Пакистан и Бангладеш). И још цео списак других примера.

Европљанин... Па ок, али не као прво Европљанин па онда Србин или шта већ друго, треће. Европљанин као хришћанин и припадник културе засноване на том оквиру.

Де Гол је остао само политички у Нато, војно је био самостална земља. Мислим да је Саркози вратио своју земљу у војни део Натоа. Можда и неко други, али не тако давно.

Черлил има својих мана и врлина, свакако. Сви политичари ће грешке стављати претходницима, то се подразумева. Али, јесте успео да се одбрани од Немаца, да издржи док се Америка није укључила и док Совјети нису кренули да мељу на Источном фронту. И то је нешто, не може се тек тако занемарити.