(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
GOMILE RAZNE
Ne volim kad mi je osmeh skup
jer skupoća njegova donosi osećaj tup.
Ne volim kad reči mi ćute
svojom tišinom kao da slute
dušu mi jalovim umorom mute
Kud oko da mi krene
kud god misao da podje
na sve strane saplićem se
o tragovi nestajanja...
Kad stvaraoca nateraš
da mnoga nestajanja gleda
za njega neme veće kazne
od gledanja kako nestaju
njegove stvorene gomile razne.
PS Dobro jutro ...
.
