Andjela
Elita
- Poruka
- 23.874
Голубачки Град или Голубац је средњовековна тврђава, споменик културе од изузетног значаја. Налази се у Националном парку Ђердап, на десној обали Дунава, 4 km низводно од данашњег насеља. Смештена је на високим литицама, на месту на ком се река сужава, на самом улазу у Ђердапску клисуру.
Уређење тврђаве
Голубац је грађен лепезасто и састоји се од три дела: предњег, задњег и горњег града (са цитаделом). Чини га укупно 10 (9+1) куле и две велике колске капије. Куле су касније Турци ојачали отворима за топове и додавањем још једне куле(10.) око 1480 године. Испред града се налази предњи зид (I) који чини спољни зид шанца, a који је вероватно био пун воде јер је повезан са Дунавом који га је вероватно пунио. Град је тешким ланцем повезан са стеном Бабакај(која и данас вири из воде у сред Дунава), тако да је у потпуности контролисао како друмски, тако и речни саобраћај кроз Ђердапску Клисуру. Испред тврђаве је било цивилно насеље, о чему данас сведоче само неки делимично истражени објекти.
Предњи град
Предњи град се састоји од горњег и доњег дела које је делио зид који повезује 4. и 7. кулу. У доњем делу се налази улаз (II), који су чувају 9. и 8. кула, која је појачана отвором за топ. На крају града се налази 10. кула, коју су доградили Турци, као ниску артиљериску кулу. Она контролише пролаз Дунавом и прилаз градској луци(која се вероватно налазила између 5. и 10. куле), а са 9. кулом је везана ниским зидом. Ниски зид везује 5. и 9. кулу, док су крак ка 10. кули додали Турци. Насупрот улазу налазила се колска капија која је водила у задњи град. У овом делу није било грађевина са изузетком остатака који се надовезују на 8. кулу и који су вероватно били са њом повезани у једну целину. Уз сам пут, паралелно са њим, се налази канал ширине 0,5 и дубине 0,75 метара, од кога почиње стрма падина.
На зиду који дели горњи од доњег дела је смештена капија(III) кроз коју се иде ка горњем граду. У горњем делу нема грађевина и ту се налази путић који иде ка капији(IV) која води у горњи град и налази се у зиду, на висини 2 метра од земље до које воде степенице, уз саму 3. кулу. На зид који повезује 6. и 7. кулу пење се степеницама (V), док се на зид између 6. и 3. куле пење кроз 6. кулу.
Задњи град
Задњи град од горњег одвајају зид (који повезује 2. и 4. кулу) и оштра стена висине 3 до 4 метра. На зид, над колском капијом, пење се степеницама (VI). Уз саму 5. кулу налази се зграда (VII)(која је вероватно била магацин и војна барака) из које се излазило на зид који се од 5. куле простире паралелно са реком и води скоро до стене на којој је смештена 2. кула.
Горњи град
горњи град се улази кроз капију(IV) и одатле путић води, паралелно са зидом између 1. и 3. куле, до улаза (VIII) у цитаделу. Испод тог путића се налази неколико зграда, између којих се стаза спушта кроз капију(X) ка 2. и 4. кули и зиду над задњим градом. У стени на којој се налази 1. кула урезан је резервоар (IX) за воду који се пунио кишницом. На зиду, између 4. куле и капије(IV), налази се истурена терасица.
Сама цитадела је правоугаоничне, скоро квадратне основе кроз коју се, између спољашњег зида и стене на којој се налази 1. кула, провлачи путић ка последњем упоришту утврде тзв. Донжон кули(1. кула). Последњи део путића (XI), широк непун метар, оивичен је оштрим литицама, које се са једне стране обрушавају у унутрашњост цитаделе неких 5 до 6 метара испод, док се са друге обрушавају неколико десетина метара ниже скоро до нивоа Дунава. Посебну чар том прелазу даје ветар који стално дува, јер је окренут ка Ђердапској клисури, поготово кад из клисуре излети кошава.
Куле
Куле у тврђави су са дрвеним спратовима и степеницама у унутрашњости, док су степенице које воде до њих камене. Ширина степеника је непуних 60 сантиметара. Половина кула је са свих страна од камена (1,2,4,5,10), док су остале са три стране камене, а четврту страну, која је окренута ка унутрашњости, немају (3,6,7,8,9,).
1.кула је Донжон. Има осмострану основу из које се издиже кружни врх у чијем се средишту налази квадратна унутрашњост. Улази се кроз врата (XII) која воде до терасе заштићене грудобранима, са које се улази (XIII) у огругли део куле. Кроз кулу, око квадратне унутрашњости, воде камене степенице које воде на врх.
2.кула има кружни облик и са свих стране је камена.
3.кула има квадратну основу, док јој је слаба страна окренута ка Донжон кули, а на последњем спрату има терасицу која гледа ка Ђердапу.
4.кула има квадратну основу. Има улаз у равни тла, док се са једног од њених виших спратова излази на зид који је повезује са 3. кулом, у ком се налази капија(IV). У приземљу је смештена православна капелица о чему сведоче нише за олтар, ђаконикон и проскомидија који су окренути ка истоку, а изграђени су са кулом тј. нису касније дозидане.
5.кула је правилног квадратног облика. Једина врата која воде у њу смештена су на зиду, који је спаја са 4. кулом, до кога воде камене степенице (VI).
6.кула има квадратну основу, али је са спољшње стране ојачана неправилном шестостраном основом. Кроз њу воде степенице ка зиду који је повезује са 3. кулом.
7.кула има квадратну основу али је споља појачана у облику круга.
8.кула има неправилну четворострану основу и нешто је нижа од осталих.
9.кула има квадратну основу, док споља има осмострано појачање.
10.кула је ниска (има само један спрат), са отворима за топове. Основа јој је осмострана и готово је истоветна трима кулама које су, са истом наменом (као артиљеријске куле), додате Смедеревској тврђави.
Прошлост тврђаве
Голубац се први пут се помиње у угарским изворима датираним у 1335, 1337, односно 1342 годину. Не зна се када и ко га је подигао, али је његову основу тј. Горњи град подигао српски односно православни великаш о чему сведочи и православна капелица у саставу 4. куле. Град је потом проширен (на задњи и предњи град) током српске или мађарске власти, иако није искључено да је у старту изграђен у овој величини. Последњу фазу у градњи спровели су Турци ојачавши 6,7,8 и 9. кулу и додавши у продужетку спољашњег бедема ниску артиљеријску кулу (10.) која је контролисала Дунав и штитила пристаниште за шајке које се уз њу налазило.
Налазио се у саставу државе кнеза Лазара,који је села у околини давао као метохе манастирима. Одмах након Косовског боја, 1389 године, у њега улази Бајазит I. Нашао се у рукама Мађара који га 1403 године предају деспоту Стефану, када је он постао угарски вазал. Град је требало, према уговору из 1426 године, да по деспотовој смрти (Стефан умире 1427 године), заједно са Београдом, буде предат Мађарима. Међутим, командант града војвода Јеремија га, из непознатих разлога, предаје Турцима. Према Сегединском миру, из 1444 године, између Мађара и Турака, српска Деспотовина бива обновљена и у њен састав улази и Голубац. Након смрти деспота Ђурађа 1456 године, Турци га освајају. Мађари успевају да га освоје 1481 године, али га врло брзо напуштају.
Од тада па до 1867 године, када га, са још неким градовима у Србији, Турци предају кнезу Михаилу, Голубац се скоро све време налазио у њиховим рукама. За кратко су га држали Аустријанци(1688 - 1690) и српски устаници током Кочине крајине и Првог српског устанка.
Мада постоје извори који говоре да је кнез Лазар, држао земље око града, али не и саму тврђаву, коју је више пута, без успеха, оспедао.
http://sr.wikipedia.org/sr/Голубачки_Град
Ne znam, da li bila tema o Golubackoj tvrdjavi/Golubackom gradu, a ako je bila molim moderatora, da ovu obrisu.
Uzela sam iz wikipedia podatke, za uvodni post.
Do sada nigde nisam naisla, na podatke, ko je izgradio ovu impozantnu tvrdjavu.
Da li je neko radio ozbiljnija istrazivanja, ko i kada je stvarno napravljena?
Ako neko zna vise...
Уређење тврђаве
Голубац је грађен лепезасто и састоји се од три дела: предњег, задњег и горњег града (са цитаделом). Чини га укупно 10 (9+1) куле и две велике колске капије. Куле су касније Турци ојачали отворима за топове и додавањем још једне куле(10.) око 1480 године. Испред града се налази предњи зид (I) који чини спољни зид шанца, a који је вероватно био пун воде јер је повезан са Дунавом који га је вероватно пунио. Град је тешким ланцем повезан са стеном Бабакај(која и данас вири из воде у сред Дунава), тако да је у потпуности контролисао како друмски, тако и речни саобраћај кроз Ђердапску Клисуру. Испред тврђаве је било цивилно насеље, о чему данас сведоче само неки делимично истражени објекти.
Предњи град
Предњи град се састоји од горњег и доњег дела које је делио зид који повезује 4. и 7. кулу. У доњем делу се налази улаз (II), који су чувају 9. и 8. кула, која је појачана отвором за топ. На крају града се налази 10. кула, коју су доградили Турци, као ниску артиљериску кулу. Она контролише пролаз Дунавом и прилаз градској луци(која се вероватно налазила између 5. и 10. куле), а са 9. кулом је везана ниским зидом. Ниски зид везује 5. и 9. кулу, док су крак ка 10. кули додали Турци. Насупрот улазу налазила се колска капија која је водила у задњи град. У овом делу није било грађевина са изузетком остатака који се надовезују на 8. кулу и који су вероватно били са њом повезани у једну целину. Уз сам пут, паралелно са њим, се налази канал ширине 0,5 и дубине 0,75 метара, од кога почиње стрма падина.
На зиду који дели горњи од доњег дела је смештена капија(III) кроз коју се иде ка горњем граду. У горњем делу нема грађевина и ту се налази путић који иде ка капији(IV) која води у горњи град и налази се у зиду, на висини 2 метра од земље до које воде степенице, уз саму 3. кулу. На зид који повезује 6. и 7. кулу пење се степеницама (V), док се на зид између 6. и 3. куле пење кроз 6. кулу.
Задњи град
Задњи град од горњег одвајају зид (који повезује 2. и 4. кулу) и оштра стена висине 3 до 4 метра. На зид, над колском капијом, пење се степеницама (VI). Уз саму 5. кулу налази се зграда (VII)(која је вероватно била магацин и војна барака) из које се излазило на зид који се од 5. куле простире паралелно са реком и води скоро до стене на којој је смештена 2. кула.
Горњи град
горњи град се улази кроз капију(IV) и одатле путић води, паралелно са зидом између 1. и 3. куле, до улаза (VIII) у цитаделу. Испод тог путића се налази неколико зграда, између којих се стаза спушта кроз капију(X) ка 2. и 4. кули и зиду над задњим градом. У стени на којој се налази 1. кула урезан је резервоар (IX) за воду који се пунио кишницом. На зиду, између 4. куле и капије(IV), налази се истурена терасица.
Сама цитадела је правоугаоничне, скоро квадратне основе кроз коју се, између спољашњег зида и стене на којој се налази 1. кула, провлачи путић ка последњем упоришту утврде тзв. Донжон кули(1. кула). Последњи део путића (XI), широк непун метар, оивичен је оштрим литицама, које се са једне стране обрушавају у унутрашњост цитаделе неких 5 до 6 метара испод, док се са друге обрушавају неколико десетина метара ниже скоро до нивоа Дунава. Посебну чар том прелазу даје ветар који стално дува, јер је окренут ка Ђердапској клисури, поготово кад из клисуре излети кошава.
Куле
Куле у тврђави су са дрвеним спратовима и степеницама у унутрашњости, док су степенице које воде до њих камене. Ширина степеника је непуних 60 сантиметара. Половина кула је са свих страна од камена (1,2,4,5,10), док су остале са три стране камене, а четврту страну, која је окренута ка унутрашњости, немају (3,6,7,8,9,).
1.кула је Донжон. Има осмострану основу из које се издиже кружни врх у чијем се средишту налази квадратна унутрашњост. Улази се кроз врата (XII) која воде до терасе заштићене грудобранима, са које се улази (XIII) у огругли део куле. Кроз кулу, око квадратне унутрашњости, воде камене степенице које воде на врх.
2.кула има кружни облик и са свих стране је камена.
3.кула има квадратну основу, док јој је слаба страна окренута ка Донжон кули, а на последњем спрату има терасицу која гледа ка Ђердапу.
4.кула има квадратну основу. Има улаз у равни тла, док се са једног од њених виших спратова излази на зид који је повезује са 3. кулом, у ком се налази капија(IV). У приземљу је смештена православна капелица о чему сведоче нише за олтар, ђаконикон и проскомидија који су окренути ка истоку, а изграђени су са кулом тј. нису касније дозидане.
5.кула је правилног квадратног облика. Једина врата која воде у њу смештена су на зиду, који је спаја са 4. кулом, до кога воде камене степенице (VI).
6.кула има квадратну основу, али је са спољшње стране ојачана неправилном шестостраном основом. Кроз њу воде степенице ка зиду који је повезује са 3. кулом.
7.кула има квадратну основу али је споља појачана у облику круга.
8.кула има неправилну четворострану основу и нешто је нижа од осталих.
9.кула има квадратну основу, док споља има осмострано појачање.
10.кула је ниска (има само један спрат), са отворима за топове. Основа јој је осмострана и готово је истоветна трима кулама које су, са истом наменом (као артиљеријске куле), додате Смедеревској тврђави.
Прошлост тврђаве
Голубац се први пут се помиње у угарским изворима датираним у 1335, 1337, односно 1342 годину. Не зна се када и ко га је подигао, али је његову основу тј. Горњи град подигао српски односно православни великаш о чему сведочи и православна капелица у саставу 4. куле. Град је потом проширен (на задњи и предњи град) током српске или мађарске власти, иако није искључено да је у старту изграђен у овој величини. Последњу фазу у градњи спровели су Турци ојачавши 6,7,8 и 9. кулу и додавши у продужетку спољашњег бедема ниску артиљеријску кулу (10.) која је контролисала Дунав и штитила пристаниште за шајке које се уз њу налазило.
Налазио се у саставу државе кнеза Лазара,који је села у околини давао као метохе манастирима. Одмах након Косовског боја, 1389 године, у њега улази Бајазит I. Нашао се у рукама Мађара који га 1403 године предају деспоту Стефану, када је он постао угарски вазал. Град је требало, према уговору из 1426 године, да по деспотовој смрти (Стефан умире 1427 године), заједно са Београдом, буде предат Мађарима. Међутим, командант града војвода Јеремија га, из непознатих разлога, предаје Турцима. Према Сегединском миру, из 1444 године, између Мађара и Турака, српска Деспотовина бива обновљена и у њен састав улази и Голубац. Након смрти деспота Ђурађа 1456 године, Турци га освајају. Мађари успевају да га освоје 1481 године, али га врло брзо напуштају.
Од тада па до 1867 године, када га, са још неким градовима у Србији, Турци предају кнезу Михаилу, Голубац се скоро све време налазио у њиховим рукама. За кратко су га држали Аустријанци(1688 - 1690) и српски устаници током Кочине крајине и Првог српског устанка.
Мада постоје извори који говоре да је кнез Лазар, држао земље око града, али не и саму тврђаву, коју је више пута, без успеха, оспедао.
http://sr.wikipedia.org/sr/Голубачки_Град
Ne znam, da li bila tema o Golubackoj tvrdjavi/Golubackom gradu, a ako je bila molim moderatora, da ovu obrisu.
Uzela sam iz wikipedia podatke, za uvodni post.
Do sada nigde nisam naisla, na podatke, ko je izgradio ovu impozantnu tvrdjavu.
Da li je neko radio ozbiljnija istrazivanja, ko i kada je stvarno napravljena?
Ako neko zna vise...
hehe