Golden age

[гост 36150]

Najbolje godine mog života su kad sam mogao šta sam hteo i radio šta mi padne na pamet. Znači do 7. godine.

Posle je sve bezbeze, a kasnije se i zaratilo, p. pripucale, hiperinflacije, dizelaši, katastrofe...dileri i krimosi, splavarke i ostali ispljuvci. Sve isto posle. Neke epizode su lepe, a ne baš zlatno doba. Ja ću da dočekam zlatnu svadbu...ali ne što sam mnogo mudar, nego što sam negde sve žurio u tom smislu.

meni je najbolje bilo za vrijeme rata, bilo para, cale samo gurao one cekove na donosioca )))

 

[PerfectOne]

Hm...moj najdrazi period je bio onaj klise, gimnazijski...imala sam veliku srecu da rastem u liberalnoj porodici sa jasnim okvirima zvanim "ne pravi gluposti i imaj odlicne ocene" i voilaaaa, sloboda
Nikada vise nije moguce imati takvo drustvo a bila sam blagoslovene ruke da imam tri velika drustva, isla sam u sjajnu srednju skolu, igrala za prvi tim prvoligasa, zaradjiivala kao sudija u tom sportu i tako...stalno okruzena ljudima, sve je dolazilo kao dlanom o dlan, mislim da kucu nisam vidjala a ukucane jos manje...

Nakon toga je dosao fakultet...tranzicija je bila paklena...drustvo ponajmanje "gradsko" a vise "grandovsko", tada sam se suocila sa realnoscu da nije sve zasluzis - dobijes, posteno i "kako bi trebalo biti" ali opet, brzo sam se privikla, bog da pozivi "crnogorski klan pravnog fakulteta", pamticu ih po sjajnim provodima i jos boljim ljudima...

Usledio je fin period putovanja, seminara, otkrivala sam mirise, ljude i srca stranih i starih gradova pre svog drustva...a onda, oko 26. godine je poceo talas uzasa...i to je trajalo do 30...valjda nece jos neke, mozda i hoce...kao u antibajci, uvek postoji neko zabranjeno mesto, neka nesreca koja dolazi nakon srece a sto si vise bio srecan to ces vise biti nesrecan...kao u prici o jevrejskim porodicama i nemackim logorima...od sire i uze porodice smo jednostavno ostale samo sestra i ja..,dorski stubovi koji drze zivot su popadali...ali...otkrila sam mnogo nezniju, slabiju, meksu stranu sebe...i mozda je po nekom zakonu univerzuma sve moralo tako biti jer postoji neka bozanska ravnoteza srece i nesrece, uspeha i neuspeha, ljubavi i patnje zbog toga sto smo svi mi deo neceg viseg, veceg i mocnijeg...

Bila bih pocastvovana od strane kosmosa ako bih mogla svaki period zivota da iskoristim onako kako je zivota vredno, to stalno ponavljam ali zelim da osecam, volim, da se natapam lepotom kao sundjer i da izlijem iz svog bica ono najbolje...

Skoro nisam pročitala bolji post

 

[gost 39034]

Svi, tj. ne svi nego matorci , kukakju kako je nekad bilo lepše isl.
U vašem dosadašnjem životnom toku, kolki je tolki je ) , koje godine su vam bile najlepše?
Čisto uzevši starost, ne kažem da ima veze, al ono jel bolje sa 7 ili sa 47?
Ne znam šta sam baš hteo da postognem ali razradidite mi temu...

pa, pitas dve razlicite stvari:
kad je zivot generalno bio hnajlepsi, tj. kad se zivelo najbolje od kada seze nase secanje
i
koje su nama godine (nase) bile najlepse

odgovor pod 1.-najjlepse se zivelo u doba mog detinjstva-70te, 80te
2. najbolje mi je bilo u periodu od moje 30 do negde 37, 38 godinica
i bonus odgovor-najkvalitetnije zivim sada, pocev od materijalnog, do svega drugoh