Pogledajte prilog 713920
Godišnjica zločina u Pionirskoj ulici u Višegradu
Jedan od najokrutnijih zločina u ratu u Bosni i Hercegovini, spaljivanje oko 70 živih bošnjačkih civila, počinjen je pre tačno 28 godina.
Zločin poznat kao "živa lomača" u Pionirskoj ulici u Višegradu, 14. juna 1992. godine počinili su pripadnici srpske paravojne formacije "Osvetnici", na čelu sa Milanom i Sredojem Lukićem.
Oni su tada naterali oko 70 bošnjačkih civila, uglavnom žene i decu, u kuću Adema Omeragića, gde su ih zaključali i zapalili.
U kuću su ubacili granatu i pucali na one koji su pokušali da se spasu iskakanjem kroz prozor.
Većina žrtava bila je iz sela Koritnik, gde im je naređeno da uđu u autobuse kojima će navodno biti prebačeni u Kladanj, na teritoriju pod kontrolom bošnjačkih snaga.
Dve nedelje kasnije, 27. juna 1992. godine, gotovo identičan zločin počinjen je u višegradskom naselju Bikavac.
Pripadnici formacije "Osvetnici" tada su u porodičnu kuću Mehe Aljića zatvorili takođe oko 70 bošnjačkih civila i žive ih zapalili.
Haški tribunal osudio je Milana Lukića na doživotnu kaznu zatvora za zločine protiv čovečnosti, a Sredoja Lukića na 27 godina zatvora.
link
Босанац Милан Лукић, који је преко седамдесет својих сународника живе запалио само зато што су друге вере, рођен је 6. септембра 1967. у селу Рујишту код Фоче, на петнаест километара од Вишеграда. Пред сам рат, попут многих миграната из Источне Босне, преко Немачке где је мало гастарбајтерисао, довукао се у београдску општину Обреновац одакле је на почетку оружаних сукоба у БиХ отишао у свој завичај да убија нејач. Остало је нејасно ко је опремио његову паравојну јединицу "Бели орлови" и, што је још важније, ко је овом монструму омогућио да слободно живи и креће се по Београду после рата све док га по потерници Хашког трибунала у Буенос Ајресу, где је путовао да би набавио кокаин за шверц, није ухапсила аргентинска полиција и послала га у Шевенинген.
