SUTRA SE NAVRŠAVA OSAM GODINA OD DEMOKRATSKE REVOLUCIJE 5. OKTOBRA
Ko to još čeka šesti oktobar
Milan Protić: Stvari su ostale nedorečene i nisu onakve kakve smo priželjkivali. Dejan Vuk Stanković: Nismo imali sposobnu političku elitu da napravi radikalan rez s Miloševićevim režimom
Demokratska opozicija Srbije pozvala je građane da se 5. oktobra 2000. godine okupe ispred Savezne skupštine kako bi se suprotstavili velikoj izbornoj krađi koju je Savezna izborna komisija sprovela po nalogu Miloševića. DOS je ultimativno zatražio da Milošević do četvrtka, 5. oktobra, u 15 časova, prizna izbornu volju građana izraženu na opštim izborima održanim 24. septembra 2000. Takođe je zahtevano i da vrh RTS podnese ostavke, a da RTS promeni uređivačku politiku i omogući objektivno informisanje o zbivanjima u Srbiji...
Predsednik Savezne izborne komisije Borivoje Vukičević izjavljuje da su „privedene kraju pripremne radnje“ za drugi krug predsedničkih izbora, 8. oktobra. Koštunica, predsednički kandidat DOS-a, traži od Miloševića da prizna poraz u prvom krugu predsedničkih izbora i ukazao na opasnost izbijanja otvorenih sukoba u Srbiji: „Mi ni u kakav drugi krug ne možemo da idemo, jer bismo time postali saučesnici u krađi biračkih glasova. Prevara iz prvog kruga ne može se poništiti drugim, petim ili ko zna kojim krugom“...
Podsećanje
Pristalice DOS-a dolaze u Beograd od ranog jutra, organizovano iz više pravaca, iz cele Srbije, predvode ih lideri DOS-a. Oko 15 časova građani okupljeni na mitingu ispred Skupštine SRJ pokušali su da uđu u zgradu Skupštine. Velika grupa ljudi je oko 15.35 kroz prozor ušla u jugoslovenski parlament. Policija je uspela da velikom količinom suzavca rastera znatan broj ljudi sa platoa ispred Skupštine SRJ.
GDE SU LJUDI KOJI SU SRBIJU OKRENULI NAGLAVAČKE
Ovo je dobar povod da se prisetimo tih dana i nade i strepnje, kao i da podsetimo gde su sada zapravo svi ti ljudi koji su Srbiju okrenuli naglavačke. Pre svega, dvojica više nisu među živima, Zoran Đinđić i Vuk Obradović, general Momčilo Perišić je u Hagu, Mile Isakov je ambasador u Izraelu, Koštunica, Batić, Kasa, Čović, Čanak, LJajić i Ilić su i dalje lideri sopstvenih stranaka, Svilanović je član Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, dok se za neke gotovo i ne zna šta rade, primera radi Dušan Mihajlović i Dragan Veselinov su se gotovo potpuno povukli iz javnosti...
KO JE SVE ČINIO DOS?
Čisto podsećanja radi, navodimo i spisak stranaka koje su činile nekadašnji DOS, s tim što vam mnogi od ovih naziva neće ništa značiti: Demokratska stranka Srbije, Demokratska alternativa, Demokratska stranka, Nova demokratija, Pokret za demokratsku Srbiju, Savez vojvođanskih Mađara, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Građanski savez Srbije, Socijaldemokratija, Demohrišćanska stranka Srbije, Reformska demokratska stranka Vojvodine, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata, Nova Srbija, Liga za Šumadiju, Demokratski centar, Socijaldemokratska unija, Koalicija Vojvodina i Sandžačka demokratska partija.
Više desetina građana ušlo je oko 16 časova u Saveznu skupštinu, dok su se policajci koji su do tada čuvali zgradu povukli. Iz desnog krila Skupštine vijori se gust, crni dim, a gotovo sva stakla na zgradi su polupanaÖoko 18 časova pripadnici policijske stanice u Ulici majke Jevrosime položili su oružje i priključili se demonstrantima...
Novoizabrani predsednik SRJ Vojislav Koštunica obratio se predveče građanima sa terase Skupštine grada Beograda, a potom i preko RTS-a. Stotine hiljada ljudi je tokom cele noći bilo u centru Beograda, slaveći pobedu... Ispred Skupštine grada jutro je dočekao veliki broj ljudi. Bilo je to prvo jutro bez diktatora na vlasti...
Ostalo je istorija, a od tada je prošla gotovo decenija. I dan-danas postoji mišljenje da je istorija stala tog 5. oktobra, da se 6. nije ni desio.
- Stvari su ostale nedorečene i nisu onakve kakve smo priželjkivali, pogledajte samo s kim su sada u koaliciji oni koji su tog 5. oktobra bili s nama. Takođe, ostali su gotovo isti problemi koje smo imali i u Miloševićevo vreme, kao što su problem Kosova, Hag i korupcija, ističe Milan Protić, jedan od lidera nekadašnjeg DOS-a. On ipak navodi da ima i dobrih rezultata, a prvi je taj da je Srbija ipak postala demokratska zemlja, da se izbori dobijaju s malom razlikom i da rezultate svi priznaju.
- Pored toga, veliko dostignuće je i da nam danas ne prete bombe i da ne moramo da brinemo za biološki opstanak nas i naše dece, navodi naš sagovornik. Na pitanje s kim je ostao u kontaktu, on kaže da je najbolji s Vladanom Batićem, s kojim je u DHSS sedam godina.
Retorička zloupotreba
- Dobar sam i sa Čankom, ali više kao drug, nego kao političar, ostale retko viđam, neki su se dobro prodali, a i inače većina ne sme ni da se pojavi u javnosti. Stoji da rezolucija jede svoju decu, ali mislim da je ipak najvažnije bilo sačuvati svoj obraz, što većini nije uspelo. Mislim da meni jeste, zaključio je Protić.
Dejan Vuk Stanković smatra da se osam godina kasnije nikako ne može reći da se posle 5, desio i 6. oktobar.
- Ne da se nije desio, nego se nikad neće ni desiti, već će se taj termin koristiti samo ako retorička zloupotreba. Zapravo, mogao je da se dogodi samo prve dve godine posle 2.000, ali mi jednostavno nismo imali ni političku elitu sposobnu za tako nešto, a ni javno mnjenje. Setite se samo raspada DOS-a, pa prve i druge Koštuničine vlade, jednostavno nije postojala volja da se napravi radikalni diskontinuitet s Miloševićevim vremenom i političkim anomalijama tog vremena, što samo dodatno razbija fabulu da su mogući radikalni rezovi u politici - zaključio je Stanković.
http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/tema/glas-javnosti-04-10-2008/ko-jos-ceka-sesti-oktobar
