Divna je , i uvek me ocara - devojcica koja plese kroz zivot.
Tako se ja osecam ovih dana, kao da sam se odvojila od zemlje, i pola metra iznad, plesem, plesem..preko svojih zabluda, sumnji, zudnji, patnji, i strahova..
Plesem, kao da gravitacija ne postoji, i ako se jace odrazim, odletecu nebu pod oblake
A pre samo godinu dana, pred Novu godinu, kapija moje firme bila je zakljucana, struja iskljucena, i odbrojavali smo . Ne dane do Nove godine, vec dane do kraja.
Juce, godinu dana posle, 365 krvavih dana posle, hiljade i hiljade prekovremnih sati posle, sedeli smo i pili viski, i dobili poklone od coveka koji nam je godinu dana hebao kevu svaki dan. Ali nas je spasio..makar za sad.
Nista naravno nije reseno, daleko od toga da smo se izvukli, ali zivot je siknuo kao gejzir, i nada, i volja, i mozda, mozda, uspemo svi zajedno da zacuvamo nesto vredno cuvanja.
Pre godinu dana, srce mi je bilo tuzno, pretuzno, ranjeno, i zatvoreno, bez zelje i nade da se ikad ponovo nekom da.
A juce, godinu dana posle, osecam se kao da mi je zivot tek poceo, rodjen ponovo kroz iskusenja i padanja.
Nekoliko muskaraca koji su obiljezili 2011. godinu, dali su mi, svaki na svoj nacin, ono sto mi je nedostajalo: slobodu da se napokon otrgnem od onog sto sam ucena da budem, slobodu da istrazujem granice sopstvenih zelja, i potreba, slobodu da se smesim, cak i kad placem. Tesko je opisati i izraziti nacine na koje ljudi uticu jedni na druge: filigranski urezi znacajno menjaju tok kojim se nase misli i emocije roje i vrte u kovitlacu. Eto, imala sam srece, da se svi urezi sloze na dobro, za mene dobro, i da me ta nova iskustva ucine jacom i samostalnijom. Nemam pojma kuda cu ja nova, ovakva, stici. Znam samo da je ovo mesto de se sad nalazim, dobro mesto, sa lepim pogledom
Pre godinu dana, moje starije dete je bilo treci razred srednje skole, I uvek nadrdano, nezadovoljno, ljuto, cak surovo.
Juce, godinu dana posle, on nije vise tinejdzer. Covek je, koji je radio ovog leta po 12 sati, koji je osetio kako je krvav taj dinar, koji je osetio kako su ljudi okrutni, i podli ponekad. Kako je zivot tesak, i neizvestan. I sve ono najbolje u njemu, polako izlazi na povrsinu, i ona surova tinejdzerska bahatost, ustupa mesto jednoj zreloj, lepoj, stalozenoj dusi, koja u zivot ulazi puna razumevanja, i strpljenja, i topline. A ja cutim, i smesim se, samo se smesim, a srce mi raste, raste, raste..
Ne znam koliko je pametno radovati se u zivotu. Kazu, reci puj puj..Ma evo kazem puj puj, i opet puj puj,
)), ali moram malo da se radujem, ma moram mnogo da se radujem, i plesem, plesem, stopala mi ne doticu zemlju. Radost u meni raste, raste kao plima, i znam - nista nije bilo uzalud. Bila je ovo godina budenja.
Sledeca ce biti godina rasta, I borbe, napretka, i nema sanse da bude ikako drugacije..
Ne znam sta drugo da kazem, osim hvala. Ne znam tacno kome, valjda svima.
I sebi.
I naravno vama, dragi moji prijatelji
Srecna vam svima Nova godina .
..majkumu...nešto mi se mute ova slova.....
