U znak sećanja na 16 žrtava tragičnog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
u Novom Sadu, brojni glumci i pozorišni radnici širom Srbije učestvovali su u akciji
„Daske su zaćutale“ i drugim performansima tišine.
Pozorišta i glumci koji su učestvovali:
- Srpsko narodno pozorište (Novi Sad)
- Pozorište mladih – Novi Sad
- Novosadsko pozorište / Újvidéki Színház
- Narodno pozorište Sombor
- Narodno pozorište „Toša Jovanović“ – Zrenjanin
- Narodno pozorište Beograd
- Pozorište na Terazijama
- Jugoslovensko dramsko pozorište
- Beogradsko dramsko pozorište
- Pozorište „Boško Buha“
- Malo pozorište „Duško Radović“
- Atelje 212
- Narodno pozorište Kikinda
- Narodno pozorište Subotica
- Glumci iz Šapca su takođe najavili dolazak i podršku.
Učesnici su stajali u tišini 16 minuta, simbolično odajući počast svakoj od žrtava.
Mnogi su nosili transparente podrške studentima koji su organizovali proteste i
blokade fakulteta, zahtevajući odgovornost za tragediju.
Monolog glumca koji stoji u tišini - u čast stradalima u Novom Sadu(izgovoren tišinom, dok svetla na sceni odbijaju da se upale...
Stoji na praznoj sceni.
Ruke mu nisu u pokretu.
Ali nešto unutra - drhti...)
Zamislite da nadstrešnica ima dušu.
Da je gledala kako čekate voz.
Da pamti red vožnje - i ćutanja.
Šesnaest puta je stajala, bez reči.
Šesnaest tela, petnaest jutara,
šesetnaest imena koja sada
pozorište ne zna da izgovori.
Ja sam glumac.
Ali danas ne glumim.
Danas sam prolaznik tišine,
što stoji 16
minuta, jer ne znakako se gubi život u sekundi —
a da scena i dalje postoji.
Nema replike za to.
Nema kostima, ni svetla.
I svaki put kad zaćutim
pitam se -
jesam li rekao dovoljno?
...Glumac gleda prema publici, kao da ih nije zatekao, već sačuvao...
Ova scena ne traži aplauz.
Ona je pokušaj da se vreme
ne završi pre nego što neko
kaže: “To smo mi.
Ne samo Novi Sad.
Mi - koji pamtimo.”