- Poruka
- 30.811
Na primer, za uvod, pomenimo Met Dejmona, koji mi je malo cudan, ali biva zanimljiv. On, Ben Aflek, ta ekipa, da ne kazem generacija cine okosnicu danasnjeg Holivuda... Od koje debelo odskace Kijanu Rivs. 
Opet, i to je misterija zasto, jer svi slicno glume, imaju minimalna izrazajna sredstva, facijalne ekspresije, itd... 
A opet, uspesni su u portretisanju raznorodnih likova! Ne znam ko ih tome ucio, Bjelogrlic sigurno ne... 
Tu su negde i Kristijan Slejter, Gandolfini i njima slicni, ali oni su skroz druga filozofija: oni furaju temperament, srcanu glumu, strast, furioznost..znaci, druga skola. I sad je pitanje: sta je od te dve struje blize pravoj glumi, odn. onoj u uzem smislu reci...?
Evo, recimo, Denzel Vasington. U njemu se mire obe struje! 
On ima i "nemih" i pretemperamentnih uloga! Dakle, vrhunski glumac. Ali ni to ne cini ni druge manje vrsnim u svome fahu, zar ne? A opet - mozda gresim, ali - cini mi se da je u industriji danas pomalo favorizovanija ova grupa `nemih`: Met, Kijanu, Aflek.. Oni su `vruci`, dok su Slejter, Val Kilmer i ostali koji su po temperamentu vruci stavljeni na neki led... Daju im se drugorazredne uloge danas, sporedne ili druge po znacaju u odnosu na glavnog lika, glume po `B` produkcijama, jednostavno, iz nekog razloga, A-liga ih izbegava...Sta, dakle, da zakljucimo o danasnjoj top-produkciji? Ugrubo: da preferiraju `kamene face` iz razloga sto je tu veca mogucnost da publika ucitava raznorazne sadrzaje "koji tu mogu postojati, ali i ne moraju", dakle sto se na taj nacin vabi, odn. mami veci broj ljudi, vise kupljenih karata... Tvorci Holivuda su danas osetili da masta kroz masmedije i drustvene mreze "radi svasta" i zele da je kanalisu tako sto ce samoj publici dozvoliti da iskonstruisu lik po sopstvenim mastovitim ucitavanjima i preferencijama, umesto kao nekad - da sam lik izrucuje sve, ekspresivno i strastveno, pomamno i zanosno - ali samo zato sto su skapirali da takvo starinsko ispoljavanje nuzno nosi odredjeni limit. A taj limit je prirodno ljudski. Humanisticki, stavise... Danas, taj limit je probijen da bi se gradio lik, karakter koji je Veci od Zivota, jer se mora i zaradjivati na njima u daljoj perspektivi, praviti nastavci, itd... Born, Dzon Vik, superheroji. Sindrom nedefinisane stvarnosti danasnjice... Opet, data je nada da se kroz takve likove nudi prozor u neku nivelaciju, balansiranje sa stvarima danasnjeg zivota...Pitanje je samo da li i ta metoda "bez granica" danas predstavlja isto neku "modu" koja ce proci, kao i ona sa zivim, vecnim, starim legendarnim likovima... Mislim, sta bi Bogart rekao na sve to? Brando, Pacino, De Niro? Da li bi Rambo samo rezignirano okacio pusku o klin..? Ne znam ko rece: gluma je laz u potrazi za istinom. Od izvora dva putica... Kako vam se ovo danas cini, kakvu glumu, struju preferirate?
Opet, i to je misterija zasto, jer svi slicno glume, imaju minimalna izrazajna sredstva, facijalne ekspresije, itd... A opet, uspesni su u portretisanju raznorodnih likova! Ne znam ko ih tome ucio, Bjelogrlic sigurno ne... Tu su negde i Kristijan Slejter, Gandolfini i njima slicni, ali oni su skroz druga filozofija: oni furaju temperament, srcanu glumu, strast, furioznost..znaci, druga skola. I sad je pitanje: sta je od te dve struje blize pravoj glumi, odn. onoj u uzem smislu reci...?Evo, recimo, Denzel Vasington. U njemu se mire obe struje! On ima i "nemih" i pretemperamentnih uloga! Dakle, vrhunski glumac. Ali ni to ne cini ni druge manje vrsnim u svome fahu, zar ne? A opet - mozda gresim, ali - cini mi se da je u industriji danas pomalo favorizovanija ova grupa `nemih`: Met, Kijanu, Aflek.. Oni su `vruci`, dok su Slejter, Val Kilmer i ostali koji su po temperamentu vruci stavljeni na neki led... Daju im se drugorazredne uloge danas, sporedne ili druge po znacaju u odnosu na glavnog lika, glume po `B` produkcijama, jednostavno, iz nekog razloga, A-liga ih izbegava...Sta, dakle, da zakljucimo o danasnjoj top-produkciji? Ugrubo: da preferiraju `kamene face` iz razloga sto je tu veca mogucnost da publika ucitava raznorazne sadrzaje "koji tu mogu postojati, ali i ne moraju", dakle sto se na taj nacin vabi, odn. mami veci broj ljudi, vise kupljenih karata... Tvorci Holivuda su danas osetili da masta kroz masmedije i drustvene mreze "radi svasta" i zele da je kanalisu tako sto ce samoj publici dozvoliti da iskonstruisu lik po sopstvenim mastovitim ucitavanjima i preferencijama, umesto kao nekad - da sam lik izrucuje sve, ekspresivno i strastveno, pomamno i zanosno - ali samo zato sto su skapirali da takvo starinsko ispoljavanje nuzno nosi odredjeni limit. A taj limit je prirodno ljudski. Humanisticki, stavise... Danas, taj limit je probijen da bi se gradio lik, karakter koji je Veci od Zivota, jer se mora i zaradjivati na njima u daljoj perspektivi, praviti nastavci, itd... Born, Dzon Vik, superheroji. Sindrom nedefinisane stvarnosti danasnjice... Opet, data je nada da se kroz takve likove nudi prozor u neku nivelaciju, balansiranje sa stvarima danasnjeg zivota...Pitanje je samo da li i ta metoda "bez granica" danas predstavlja isto neku "modu" koja ce proci, kao i ona sa zivim, vecnim, starim legendarnim likovima... Mislim, sta bi Bogart rekao na sve to? Brando, Pacino, De Niro? Da li bi Rambo samo rezignirano okacio pusku o klin..? Ne znam ko rece: gluma je laz u potrazi za istinom. Od izvora dva putica... Kako vam se ovo danas cini, kakvu glumu, struju preferirate? 
