Neno
Buduća legenda
- Poruka
- 25.422
Da li nam se bliži katastrofa? Mnogi smatraju da za čovečanstvo više nema nade
Do 2070. godine milijardu ljudi živeće u pretoplim oblastima.
Ukoliko Zemlja nastavi da se zagreva trenutnom brzinom tokom narednih 50 godina, više od tri milijarde ljudi moglo bi da živi u oblastima pretoplim za stanovanje, pokazala je najnovija studija objavljena u Zborniku radova Nacionalne akademije nauka SAD.
Studiju je izradio međunarodni tim arheologa, klimatologa i ekologa i u njoj se navodi da će, ukoliko se emisija gasova sa efektom staklene bašte nastavi trenutnim tempom, do 2070. godine milijardi ljudi živeti u uslovima vrelijim od onih koji su omogućili da život napreduje tokom poslednjih 6.000 godina.
Za svaki stepen zagrevanja, milijarda ljudi će morati da migrira u hladnije regione ili da se adaptira na ekstremno visoke temperature.
Studija objašnjava da će se to dogoditi zato što su hiljadama godina ljudi živeli u uskoj "klimatskoj niši", u kojoj su prosečne temperature idealne da društvo cveta, a uslovi povoljni za uzgoj hrane i održavanje stoke.
Koja nam temperatura najviše odgovara?
Koautor studije, arheolog sa Univerziteta u Vašingtonu Tim Koler, rekao je da bi nalazi studije trebalo da se posmatraju kao najgori slučaj ili scenario koji bi mogao da se dogodi ukoliko ne promenimo način života.
Koristeći podatke o temperaturi u svetu kroz istoriju i distribuciji ljudske populacije, istraživači su otkrili da ljudi, kao i druge vrste životinja najbolje uspevaju u uskom klimatskom krugu, odnosno da većina svetske populacije živi u oblastima gde su prosečne godišnje temperature između 11 i 15 stepeni.
Naučnici su ustanovili da su ljudima ti uslovi najviše odgovarali u poslednjih 6.000 godina, a da se ta granica pomerila zahvaljujući naprednoj tehnologiji poput klimatizacije.
Ipak ima nade
Među najtoplijim mestima na Zemlji je saharski deo Afrike gde je prosečna tempetratura iznad 29 stepeni, a ti ekstremni uslovi pokrivaju 0,8 odsto oblasti na zemlji, međutim naučnici u studiji napominju da bi te ekstremne vrućine mogle da se prošire na 19 odsto zemljine površine i pogode 3,5 milijardi ljudi.
Najviše bi mogle da budu pogođene oblasti subsaharske Afrike, Južne Amerike, Indije, Jugoistočne Azije, Arapskog poluostrva i Australije.
Međutim, naučnici smatraju da ima nade jer brzo i suštinsko smanjenje globalne emisije ugljenika mogao da prepolovi broj ljudi izloženih surovo toplim uslovima.
Autori objašnjavaju da postoje brojne neizvesnosti kako će klimatska kriza podstaći raseljavanje i u kojoj meri i rekli da se studija ne može koristiti za predviđanje migracije.
Tanjug
************************************************************************
Imamo li razloga za (ne)opravdani strah ili je to malo prenaduvano?
Ko je kriv za nezaustavljivo zagrijavanje planete zemlje?
Ipak smo svjedoci da su temperature u konstantnom porastu i da se ništa bez razloga ne dogadja.
Do 2070. godine milijardu ljudi živeće u pretoplim oblastima.
Ukoliko Zemlja nastavi da se zagreva trenutnom brzinom tokom narednih 50 godina, više od tri milijarde ljudi moglo bi da živi u oblastima pretoplim za stanovanje, pokazala je najnovija studija objavljena u Zborniku radova Nacionalne akademije nauka SAD.
Studiju je izradio međunarodni tim arheologa, klimatologa i ekologa i u njoj se navodi da će, ukoliko se emisija gasova sa efektom staklene bašte nastavi trenutnim tempom, do 2070. godine milijardi ljudi živeti u uslovima vrelijim od onih koji su omogućili da život napreduje tokom poslednjih 6.000 godina.
Za svaki stepen zagrevanja, milijarda ljudi će morati da migrira u hladnije regione ili da se adaptira na ekstremno visoke temperature.
Studija objašnjava da će se to dogoditi zato što su hiljadama godina ljudi živeli u uskoj "klimatskoj niši", u kojoj su prosečne temperature idealne da društvo cveta, a uslovi povoljni za uzgoj hrane i održavanje stoke.
Koja nam temperatura najviše odgovara?
Koautor studije, arheolog sa Univerziteta u Vašingtonu Tim Koler, rekao je da bi nalazi studije trebalo da se posmatraju kao najgori slučaj ili scenario koji bi mogao da se dogodi ukoliko ne promenimo način života.
Koristeći podatke o temperaturi u svetu kroz istoriju i distribuciji ljudske populacije, istraživači su otkrili da ljudi, kao i druge vrste životinja najbolje uspevaju u uskom klimatskom krugu, odnosno da većina svetske populacije živi u oblastima gde su prosečne godišnje temperature između 11 i 15 stepeni.
Naučnici su ustanovili da su ljudima ti uslovi najviše odgovarali u poslednjih 6.000 godina, a da se ta granica pomerila zahvaljujući naprednoj tehnologiji poput klimatizacije.
Ipak ima nade
Među najtoplijim mestima na Zemlji je saharski deo Afrike gde je prosečna tempetratura iznad 29 stepeni, a ti ekstremni uslovi pokrivaju 0,8 odsto oblasti na zemlji, međutim naučnici u studiji napominju da bi te ekstremne vrućine mogle da se prošire na 19 odsto zemljine površine i pogode 3,5 milijardi ljudi.
Najviše bi mogle da budu pogođene oblasti subsaharske Afrike, Južne Amerike, Indije, Jugoistočne Azije, Arapskog poluostrva i Australije.
Međutim, naučnici smatraju da ima nade jer brzo i suštinsko smanjenje globalne emisije ugljenika mogao da prepolovi broj ljudi izloženih surovo toplim uslovima.
Autori objašnjavaju da postoje brojne neizvesnosti kako će klimatska kriza podstaći raseljavanje i u kojoj meri i rekli da se studija ne može koristiti za predviđanje migracije.
Tanjug
************************************************************************
Imamo li razloga za (ne)opravdani strah ili je to malo prenaduvano?
Ko je kriv za nezaustavljivo zagrijavanje planete zemlje?
Ipak smo svjedoci da su temperature u konstantnom porastu i da se ništa bez razloga ne dogadja.
U Kini, gle cuda, moze da se dise u gradskoj zoni cak i bez shkrga.
Treba, dakle, naci alternativnije izvore
