- Poruka
- 2.207
Decenijama, multinacionalne korporacije koriste složene poreske strategije za preusmeravanje profita iz zemalja u kojima obavljaju poslovne aktivnosti, što dovodi do značajnih gubitaka u porezima za mnoge države. Procene ukazuju da vlade širom sveta gube približno 500 milijardi američkih dolara godišnje u neplaćenim porezima, pri čemu su posebno pogođene zemlje u razvoju koje nemaju dovoljno resursa da se efikasno bore protiv ovakvih praksi.
Ovaj problem je još izraženiji u digitalnoj eri, gde tehnološki giganti mogu ostvariti milijarde prihoda od korisnika širom sveta, bez fizičke prisutnosti ili zaposlenih u tim zemljama. Na primer, kompanije poput Google, Facebook i Amazon često koriste složene poreske strukture i rutu za preusmeravanje profita, čime izbegavaju plaćanje poreza u zemljama gde ostvaruju značajne prihode. To je izazvalo rastuću zabrinutost da trenutni međunarodni poreski sistem nije dovoljno efikasan u regulisanju takvih praksi.
Na međunarodnom nivou, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) radi na reformi poreskog sistema kroz inicijative poput "Poreske rute za digitalnu ekonomiju", koje imaju za cilj da obezbede pravičniju raspodelu poreskog opterećenja među državama. U 2021. godini, OECD je predstavila globalni sporazum koji predviđa minimum korporativne porezne stope od 15%, kako bi se smanjile mogućnosti za poresku izbegavanje i podstakla veća fiskalna odgovornost.
Međutim, izazovi ostaju. Neke od najvećih ekonomija, poput Sjedinjenih Država i Kine, nisu odmah pristale da se pridruže ili su izrazile sumnju u efikasnost ovih mera. Kritičari ističu da će bez široke međunarodne saradnje, ove reforme teško osigurati željene rezultate i zaštititi manje razvijene zemlje od gubitka poreskih prihoda.
Osim toga, digitalna transformacija i razvoj novih tehnologija dodatno komplikuju poresku situaciju. Velike tehnološke kompanije mogu ostvariti prihode iz zemalja gde nemaju fizičku prisutnost, čime se gubi mogućnost adekvatnog oporezivanja. Zbog toga je važno razmotriti pitanje da li je trenutni sistem dovoljno fleksibilan i pravičan ili je potrebno uspostaviti nove mehanizme za regulisanje globalnih finansijskih tokova.
Postavlja se pitanje, da li će nove mere biti dovoljne da zaustave gubitke u porezima? Ili će biti potrebne duboke reforme međunarodnih poreskih pravila kako bi se osigurala stabilnost i pravednost u globalnoj ekonomiji?
Ovaj problem je još izraženiji u digitalnoj eri, gde tehnološki giganti mogu ostvariti milijarde prihoda od korisnika širom sveta, bez fizičke prisutnosti ili zaposlenih u tim zemljama. Na primer, kompanije poput Google, Facebook i Amazon često koriste složene poreske strukture i rutu za preusmeravanje profita, čime izbegavaju plaćanje poreza u zemljama gde ostvaruju značajne prihode. To je izazvalo rastuću zabrinutost da trenutni međunarodni poreski sistem nije dovoljno efikasan u regulisanju takvih praksi.
Na međunarodnom nivou, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) radi na reformi poreskog sistema kroz inicijative poput "Poreske rute za digitalnu ekonomiju", koje imaju za cilj da obezbede pravičniju raspodelu poreskog opterećenja među državama. U 2021. godini, OECD je predstavila globalni sporazum koji predviđa minimum korporativne porezne stope od 15%, kako bi se smanjile mogućnosti za poresku izbegavanje i podstakla veća fiskalna odgovornost.
Međutim, izazovi ostaju. Neke od najvećih ekonomija, poput Sjedinjenih Država i Kine, nisu odmah pristale da se pridruže ili su izrazile sumnju u efikasnost ovih mera. Kritičari ističu da će bez široke međunarodne saradnje, ove reforme teško osigurati željene rezultate i zaštititi manje razvijene zemlje od gubitka poreskih prihoda.
Osim toga, digitalna transformacija i razvoj novih tehnologija dodatno komplikuju poresku situaciju. Velike tehnološke kompanije mogu ostvariti prihode iz zemalja gde nemaju fizičku prisutnost, čime se gubi mogućnost adekvatnog oporezivanja. Zbog toga je važno razmotriti pitanje da li je trenutni sistem dovoljno fleksibilan i pravičan ili je potrebno uspostaviti nove mehanizme za regulisanje globalnih finansijskih tokova.
Postavlja se pitanje, da li će nove mere biti dovoljne da zaustave gubitke u porezima? Ili će biti potrebne duboke reforme međunarodnih poreskih pravila kako bi se osigurala stabilnost i pravednost u globalnoj ekonomiji?
