Manga Hilux
Stara legenda
- Poruka
- 84.324
autorska
skockano i prevedeno
Glikemijski indeks (GI) je sistem za hranu koja sadrži ugljene hidrate i pokazuje nam koliko brzo svaka namirnica utiče na nivo šećera (glukoze) u krvi kada se konzumira. Razvio ga je dr Dejvid Dženkins kako bi rangirao ugljene hidrate za osobe sa dijabetesom. Umesto da ugljene hidrate klasifikuje kao oligosaharide, monosaharide ili polisaharide, hranu je rangirao na skali od 0 do 100, nazvanoj Glikemijski indeks (GI).
Nizak GI: manji od 55
Srednji GI: 55-69
Visok GI: preko 70
Hrana koja brzo podiže nivo glukoze u krvi ima viši GI u poređenju s hranom koja ga sporije podiže. Na nagle skokove glukoze reagujemo proizvodnjom većih količina insulina (hormona odgovornog za skladištenje glukoze u ćelijama).
Ako imamo insulinsku rezistenciju, brzi skokovi šećera u krvi vremenom mogu da iscrpe pankreas, što smanjuje proizvodnju insulina i povećava rizik od dijabetesa.
Konzumiranje hrane sa nižim GI pomaže u izbegavanju naglih skokova glukoze u krvi, što može doprineti kontroli telesne težine i održavanju zdravlja.
Važno je znati: Hrana sa visokim GI nije uvek nezdrava, a hrana sa niskim GI nije uvek zdrava. Na primer, lubenica i paškanat imaju visok GI, dok čokoladna torta može imati niži GI.
Masnoće usporavaju apsorpciju ugljenih hidrata, smanjujući njihov GI. Na primer, čips ima niži GI od kuvanog krompira bez masnoća, ali je bogat mastima i treba ga jesti umereno. Kombinovanje obroka sa proteinima i mastima dodatno usporava varenje hrane sa visokim GI.
Banane: Efekat banane na šećer u krvi zavisi od njene zrelosti. Zrele banane sadrže manje otpornog skroba i više šećera, što znači da imaju viši GI i brže podižu šećer u krvi u poređenju sa zelenim, nezrelim bananama. Glikemijsko opterećenje 100 grama banane je oko 10,1, što se smatra umerenim.
Sušeno voće: Ima viši GI u poređenju sa svežim voćem jer se tokom sušenja uklanja voda, što koncentrira šećere i kalorije.
skockano i prevedeno
Glikemijski indeks (GI) je sistem za hranu koja sadrži ugljene hidrate i pokazuje nam koliko brzo svaka namirnica utiče na nivo šećera (glukoze) u krvi kada se konzumira. Razvio ga je dr Dejvid Dženkins kako bi rangirao ugljene hidrate za osobe sa dijabetesom. Umesto da ugljene hidrate klasifikuje kao oligosaharide, monosaharide ili polisaharide, hranu je rangirao na skali od 0 do 100, nazvanoj Glikemijski indeks (GI).
Nizak GI: manji od 55
Srednji GI: 55-69
Visok GI: preko 70
Hrana koja brzo podiže nivo glukoze u krvi ima viši GI u poređenju s hranom koja ga sporije podiže. Na nagle skokove glukoze reagujemo proizvodnjom većih količina insulina (hormona odgovornog za skladištenje glukoze u ćelijama).
Ako imamo insulinsku rezistenciju, brzi skokovi šećera u krvi vremenom mogu da iscrpe pankreas, što smanjuje proizvodnju insulina i povećava rizik od dijabetesa.
Konzumiranje hrane sa nižim GI pomaže u izbegavanju naglih skokova glukoze u krvi, što može doprineti kontroli telesne težine i održavanju zdravlja.
Važno je znati: Hrana sa visokim GI nije uvek nezdrava, a hrana sa niskim GI nije uvek zdrava. Na primer, lubenica i paškanat imaju visok GI, dok čokoladna torta može imati niži GI.
Masnoće usporavaju apsorpciju ugljenih hidrata, smanjujući njihov GI. Na primer, čips ima niži GI od kuvanog krompira bez masnoća, ali je bogat mastima i treba ga jesti umereno. Kombinovanje obroka sa proteinima i mastima dodatno usporava varenje hrane sa visokim GI.
Banane: Efekat banane na šećer u krvi zavisi od njene zrelosti. Zrele banane sadrže manje otpornog skroba i više šećera, što znači da imaju viši GI i brže podižu šećer u krvi u poređenju sa zelenim, nezrelim bananama. Glikemijsko opterećenje 100 grama banane je oko 10,1, što se smatra umerenim.
Sušeno voće: Ima viši GI u poređenju sa svežim voćem jer se tokom sušenja uklanja voda, što koncentrira šećere i kalorije.
