Nikad ne reci - "nikad"... Izuzetno mi je teško da pomislim, kažem, napišem da je neka predstava čist promašaj,
posebno ako je ta predstava na repertoaru našeg najboljeg pozorišta, Jugoslovenskog dramskog... Ipak, došlo
je, nažalost, i to vreme... Radi se o predstavi "Alisa u zemlji strahova"...
"Godinama sam fasciniran pričom o Alisi. Svoj metod rada u pozorištu, na predstavama upoređujem sa Alisinim
padom u rupu. Nazvao sam ga "Slobodan pad", inspirisan njenom hrabrošću, da dok pada razmišlja o stvarima
i svetu koji vidi oko sebe. Na taj način vidim i sebe dok padam kroz materijal drame koju radim"... izjavio je
režiser Aleksandar Popovski, uoči premijere "Alisa u zemlji strahova", koja je bila pre dva i po meseca...
("Sam pao, sam se ubio"... je nova mudrost našeg naroda..)
Pa, nastavlja: "Danas je velika sramota kada neko pogreši, kad neko padne. Taj je odmah izbačen iz sveta
uspešnih...
Volim da padam zajedno sa Alisom, volim da sam slobodan dok padam i da se ne bojim što ću da tresnem na
pod, jer duboko verujem da postoje druge sile, podjednako moćne kao one koje vuku prema dole, koje će me
zadržati. Da je mašta dovoljno jaka da savlada silu gravitacije"...
(Koliko sam videla, popadaše i oni oko njega... "Sami pali, sami se ubili"...)
Eva Mahkovic je mlada dramaturškinja iz Ljubljane, koja kaže: "Alisa u zemlji strahova" je moj veoma intiman
tekst, jer pisanje je za mene pre svega terapija i nužnost. Koristeći likove i motive Luisa Kerola i njegove
"Alise u zemlji čuda", napravila sam fluidan tekst, ali ovog puta je sve drugačije i mračnije sa sadržajima koji
mene najviše dotiču: kako da kao mlada žena uspem, radim, preživim, uz to nešto i da osećam u današnjem
svetu... kakvi su moji strahovi, želje, očekivanja, frustracije, a pre svega razočaranja u sebe i u sve... sve sam
to preusmerila u dramski tekst "Alisa u zemlji strahova"...
Alisa je kao dete od sveta očekivala čudesa, a danas, kada bi trebalo da je odrasla, Beli zec, Puh, Gusenica,
Kraljica Herc, Mačak koji se smeje su figure iz života koje je opterećuju, a čudesa su se pretvorila u razočaranja.
Glavni problem odrasle Alise je proticanje vremena... "Kad budete veliki, moći ćete sve" - obećano je generaciji
Alise... Sada, da se bude bilo šta je veoma teško... Dosta dugo sam u ovom svetu, iskoristila sam svaku priliku,
a skoro je za sve već prekasno"..kaže Alisa... "Ovo je noćna mora, ali je istovremeno i život" - kaže Kraljica Herc.
"Ovo nikada nije bilo istinitije nego sada"... završava Eva Mahkovic...
Ovakav dramski tekst i režija Popovskog rodili su predstavu "Alisa u zemlji strahova" u kojoj se režiser baš i nije
potrudio... Alisa Eve Mahovic upada u vremensku rupu i to doživljava kao zaglavljen životni trenutak sa dilemom
da li da odrubi glave prijateljima, ili da rodi dete nekakvom dolazećem - odlazećem muškarcu... Susret sa Gusenicom
je susret sa trudnom prijateljicom, susret sa Blizancima je vezan za intervju sa dvoličnim političarem... Fenomen
vremena iz Kerolovog romana je ovde banalizovan i pretvoren u jurnjavu Belog zeca (psihijatar) na samom početku,
koju je spisateljica vezala isključivo za biološki sat žene od 35 godina... U svemu Alisu prati psihijatar uz stalno
izrugivanje i neverovatnu rečenicu "Boli me k...c"...
Pitanje identiteta Alise nije stalno menjanje oblika, već se prema dramskom tekstu svelo na njene ponavljajuće
rečenice da ne zna ko je, ni šta hoće, bez ikakvih naznaka šta je uzrok takvih stanja...
Dosadna predstava se može staviti na račun Popovskog, jer je ostavio slobodu stilizacije glumcima da se snalaze
ko kako zna i ume... Pa tako, Alisa sve vreme govori ravnim glasom... niti da ga povisi, niti da ga spusti, bez pauze
glas joj klizi bez emocija... isto kao i njeno lice ... bez ekspresija... Totalno promašena, šuplja gluma, koja ni to nije.
Milena Radulović, zalutala u pozorište, u ulozi Alise je ostala neprivlačna i neuspešna...
Neinspirativni tekst u bezličnoj interpretaciji glumaca je trajao sve vreme predstave, osim u dve scene u kojima
su finim finim nijansiranjem, nervom za suštinu apsurda za trenutak oživeli predstavu Soboda Mićalović, Jovana
Belović, Tamara Šustić, Radovan Vujović i Beli zec, Nebojša Ljubišić... Ostali su zalutali... ne u predstavu, već u
pozorište...
Ko je računao na poznata imena pri kalkulaciji i pravljenju repertoara ovog našeg najboljeg pozorišta, ovog puta
je pao... "Sam je pao" - svi se ubismo! Ni "u" od umetnosti...
Pita me sin: "Kakva je predstava"?
"Žali Bože para za taksi"...
Alisa i psihijatar...
Kraljica Herc i Alisa
Poklon za kraj pred polupraznim gledalištem...
posebno ako je ta predstava na repertoaru našeg najboljeg pozorišta, Jugoslovenskog dramskog... Ipak, došlo
je, nažalost, i to vreme... Radi se o predstavi "Alisa u zemlji strahova"...
"Godinama sam fasciniran pričom o Alisi. Svoj metod rada u pozorištu, na predstavama upoređujem sa Alisinim
padom u rupu. Nazvao sam ga "Slobodan pad", inspirisan njenom hrabrošću, da dok pada razmišlja o stvarima
i svetu koji vidi oko sebe. Na taj način vidim i sebe dok padam kroz materijal drame koju radim"... izjavio je
režiser Aleksandar Popovski, uoči premijere "Alisa u zemlji strahova", koja je bila pre dva i po meseca...
("Sam pao, sam se ubio"... je nova mudrost našeg naroda..)
Pa, nastavlja: "Danas je velika sramota kada neko pogreši, kad neko padne. Taj je odmah izbačen iz sveta
uspešnih...
Volim da padam zajedno sa Alisom, volim da sam slobodan dok padam i da se ne bojim što ću da tresnem na
pod, jer duboko verujem da postoje druge sile, podjednako moćne kao one koje vuku prema dole, koje će me
zadržati. Da je mašta dovoljno jaka da savlada silu gravitacije"...
(Koliko sam videla, popadaše i oni oko njega... "Sami pali, sami se ubili"...)
Eva Mahkovic je mlada dramaturškinja iz Ljubljane, koja kaže: "Alisa u zemlji strahova" je moj veoma intiman
tekst, jer pisanje je za mene pre svega terapija i nužnost. Koristeći likove i motive Luisa Kerola i njegove
"Alise u zemlji čuda", napravila sam fluidan tekst, ali ovog puta je sve drugačije i mračnije sa sadržajima koji
mene najviše dotiču: kako da kao mlada žena uspem, radim, preživim, uz to nešto i da osećam u današnjem
svetu... kakvi su moji strahovi, želje, očekivanja, frustracije, a pre svega razočaranja u sebe i u sve... sve sam
to preusmerila u dramski tekst "Alisa u zemlji strahova"...
Alisa je kao dete od sveta očekivala čudesa, a danas, kada bi trebalo da je odrasla, Beli zec, Puh, Gusenica,
Kraljica Herc, Mačak koji se smeje su figure iz života koje je opterećuju, a čudesa su se pretvorila u razočaranja.
Glavni problem odrasle Alise je proticanje vremena... "Kad budete veliki, moći ćete sve" - obećano je generaciji
Alise... Sada, da se bude bilo šta je veoma teško... Dosta dugo sam u ovom svetu, iskoristila sam svaku priliku,
a skoro je za sve već prekasno"..kaže Alisa... "Ovo je noćna mora, ali je istovremeno i život" - kaže Kraljica Herc.
"Ovo nikada nije bilo istinitije nego sada"... završava Eva Mahkovic...
Ovakav dramski tekst i režija Popovskog rodili su predstavu "Alisa u zemlji strahova" u kojoj se režiser baš i nije
potrudio... Alisa Eve Mahovic upada u vremensku rupu i to doživljava kao zaglavljen životni trenutak sa dilemom
da li da odrubi glave prijateljima, ili da rodi dete nekakvom dolazećem - odlazećem muškarcu... Susret sa Gusenicom
je susret sa trudnom prijateljicom, susret sa Blizancima je vezan za intervju sa dvoličnim političarem... Fenomen
vremena iz Kerolovog romana je ovde banalizovan i pretvoren u jurnjavu Belog zeca (psihijatar) na samom početku,
koju je spisateljica vezala isključivo za biološki sat žene od 35 godina... U svemu Alisu prati psihijatar uz stalno
izrugivanje i neverovatnu rečenicu "Boli me k...c"...
Pitanje identiteta Alise nije stalno menjanje oblika, već se prema dramskom tekstu svelo na njene ponavljajuće
rečenice da ne zna ko je, ni šta hoće, bez ikakvih naznaka šta je uzrok takvih stanja...
Dosadna predstava se može staviti na račun Popovskog, jer je ostavio slobodu stilizacije glumcima da se snalaze
ko kako zna i ume... Pa tako, Alisa sve vreme govori ravnim glasom... niti da ga povisi, niti da ga spusti, bez pauze
glas joj klizi bez emocija... isto kao i njeno lice ... bez ekspresija... Totalno promašena, šuplja gluma, koja ni to nije.
Milena Radulović, zalutala u pozorište, u ulozi Alise je ostala neprivlačna i neuspešna...
Neinspirativni tekst u bezličnoj interpretaciji glumaca je trajao sve vreme predstave, osim u dve scene u kojima
su finim finim nijansiranjem, nervom za suštinu apsurda za trenutak oživeli predstavu Soboda Mićalović, Jovana
Belović, Tamara Šustić, Radovan Vujović i Beli zec, Nebojša Ljubišić... Ostali su zalutali... ne u predstavu, već u
pozorište...
Ko je računao na poznata imena pri kalkulaciji i pravljenju repertoara ovog našeg najboljeg pozorišta, ovog puta
je pao... "Sam je pao" - svi se ubismo! Ni "u" od umetnosti...
Pita me sin: "Kakva je predstava"?
"Žali Bože para za taksi"...
Alisa i psihijatar...
Kraljica Herc i Alisa
Poklon za kraj pred polupraznim gledalištem...
Poslednja izmena:
