Prigušeno crveno svetlo lagana muzika tiho ispunjava sobu. Sedim na krevetu i
razmišljam, pogled mi luta po zidu, prelazi preko ormana, odeća razbacana po
stolicama. Otvorena knjiga leži na stolu dopola pročitana i odbačena. Kroz otvoreni
prozor mesec zaviruje u sobu i prosipa svoju lepotu po njenoj slici koja gleda u mene
i slatko se osmehuje. Mesečevi zraci čine je još čarobnijom i odbijajući se od nje
kao iglice leda zabijaju se u moje srce okivajući ga bolom do besvesti. Obrazi mi sve
više blede a oči umorne od nesanice i beskonačnog neodvajanja pogleda od slike.
Na kraju umirih se, ubih nervozu i brzinu, i posle svega lepo mi se učini ovo veče.
U srcu mi postade toplo jer maštah o svemu lepom. Postade mi jasno da srećan
je samo onaj ko uvek misli na lepe stvari.
razmišljam, pogled mi luta po zidu, prelazi preko ormana, odeća razbacana po
stolicama. Otvorena knjiga leži na stolu dopola pročitana i odbačena. Kroz otvoreni
prozor mesec zaviruje u sobu i prosipa svoju lepotu po njenoj slici koja gleda u mene
i slatko se osmehuje. Mesečevi zraci čine je još čarobnijom i odbijajući se od nje
kao iglice leda zabijaju se u moje srce okivajući ga bolom do besvesti. Obrazi mi sve
više blede a oči umorne od nesanice i beskonačnog neodvajanja pogleda od slike.
Na kraju umirih se, ubih nervozu i brzinu, i posle svega lepo mi se učini ovo veče.
U srcu mi postade toplo jer maštah o svemu lepom. Postade mi jasno da srećan
je samo onaj ko uvek misli na lepe stvari.
