GLEDAM JE

Pospana,
umirila se pod belim plaštom,
ko nevesta treperi od dodira
razigranih upletenih iglica.
Pahulje,
iz sivih oblaka paperjastih
labudića u pratnji ponosnih,
zaljubljenih, nerazdvojnih.
Ona,
milovana vezom zimske haljine.
Venčana, šumom il’ obalom,
prepliće se i valja talase.
Tiha,
tone u san, zadovoljna, milovanja
uzvraća sanjana, zamahom krila,
labud će jutro da pozdravi.

 

[bracaco]

Svide mi se baš

 

[Tamišarka]

Hvala