Mozgalice (ili neka moja razmišljanja inspirisana ko zna čime......)
Gledaju moje godine,mlade majke i očeve dok šetaju sa svojim klincima po tržnom centru jer ovde sam mnogo sati tokom dana. Gledam ih na Savi dok po nekad izadjem da prošetam psa i udahnem vazduh. Gledam.......i mislim se, da li će i moja deca ovako da se ponašaju sa svojom decom. Iskreno se nadam da neće........nadam se, jer nisu tako učeni. I što je najgore, i bake i deke koji šetaju svoju unučad se isto tako ponašaju. Deca vitlaju po tržnom centru, valjaju se po štrokavom podu iskazujući bes jer njihov šetač neće da im plati autić da se voze. Skidaju patike i gadjaju majke i očeve vrišteći iz sveg glasa. Oni ih ubedjuju i pokušavaju razgovorom da ih umire. Mislim se u sebi, dok pokušavam da ne čujem histerični plač malenog bića, sestro slatka da si pričala detetu na vreme sada ne bi bilo na podu tržnog centra. Mame obilaze prodavnice, gledaju i preturaju a ništa ne kupuju. U redu, njihovo pravo.........dok deca ručicama umazanim od čokolade iz kolica (koja su kao spejs šatl) hvataju garderobu koja visi na štenderima. Druga mama priča li priča sa prijateljicom dok je njeno dete bar sto puta jednoličnim glasom ponovilo "mamaaaaaa" na šta se ona ne obazire. Ne pada joj na pamet da tim svojim neodazivanjem kod deteta izaziva osećaj odbačenosti, nebrige, usamljenosti. Posle nekog vremena, mama se napokon javi vičući na dete jer je dosadno i ljuteći se jer ne može na miru da razgovara. Dva-tri puta dnevno, skoro svakodnevno, i kod klinca ili klinceze se razvije osećaj i ubedjenje da mamu nije briga. Gledajući ovakve prizore svakoga dana, i ja imam taj utisak. Kada izadju iz centra, onda se šetaju oko njega. Usku stazu koja obavija ovo zdanje zakrče kolica, male bicikle a mališani su taman malo iznad auspuha od kola. Tako svakodnevno udahnu dovoljnu količinu štetnih gasova. Od toga se verovatno raste, postaje pametniji i poslušniji...........mora da sam ja zastarela kad ovo ne razumem.
Od tržnog centra, samo 100 metara je trava, penjalice, kuce, mace, druga deca, pesak, cveće i drveće, ah, da, i nema kola, a ako podjete još samo 300 metara dolazite do šetališta na Savi. Livade, žbunje, staze, bicikli, splavovi i patkice, ptice i ako imate sreće po neka veverica. Penzioneri šetaju ili sede i čavrljaju, igraju šah dok trava miriše i sunce miluje izborana lica. E, to sunce bi verovatno bilo još sretnije da poljubi i po neko bledo lice mališana i da ga štipne za obraz razvlačeći osmeh na malenom licu. Ali, nema koga da uštine..........
Slike sa Save..........riznica
Džumi (skraćeno od džumara) umiljata kuca sa splava
