sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
GLE...
Jednom, kada me više ne bude,
Kada ti postelja i ruke prazne osvanu,
Pa s tišinom, kroz vreme, hodaš korakom umornim
I znaš, da doći neću, a opet, kafu za dvoje po navici pristavljaš,
Tad, u ruke uzmi kao lek, redove knjige ove, što o životu govore
Otvori zelene korice, i znam, u sebi tiho reći ćeš,
„Gle, pa tu si ti.“
Jednom, kada te više ne bude,
Kada mi postelja i ruke prazne osvanu,
Pa s tišinom, kroz vreme, hodam korakom umornim
I znam da doći nećeš, a opet, kafu za dvoje po navici pristavljam
Tad, u ruke uzeću kao lek, redove knjige ove, što o životu govore
Otvoriću zelene korice, i znam, u sebi tiho reći ću,
„Gle, pa tu si ti.“
Jednom, kada Nas više ne bude,
Deca će naša, kada im život dozvoli,
u ruke uzeti redove knjige ove što o životu govore
I brzo shvatiti da lek i put jesu
Otvoriće zelene korice i znam, sa srećnom setom reći će
„Gle, pa tu su oboje“.
PS Dobro vam jutro.....i lep, uspešan dan želim, šta god radili, nek trag lepote na drugima ostavite, jer svi pišemo svoje knjigice, zar ne? Tragovi na drugima, to smo mi
PSPS Sad, kad iznakačih ovia slilni srcići, mogu d' uvatim tutanj u dan ....al' ću svrnem, kad otpravim opajdaru Ljiljku na pauzicu
