Manga Hilux
Stara legenda
- Poruka
- 87.027
Glavobolje /cefalalgije/ nisu bolest same po sebi, već alarmni signal organizma da nešto nije u ravnoteži.
One predstavljaju simptom, a ne uzrok. Na to ukazuju njihova različita jačina, trajanje i lokalizacija. U većini slučajeva glavobolje su posledica psihosocijalnog stresa, nervne i emocionalne napetosti, hroničnog straha, ljutnje, potisnutih sećanja i iscrpljenosti i još mnogo toga. U takvim situacijama bol obično spontano prolazi, ali ponekad može biti praćen širenjem krvnih sudova u mozgu najčešće preko povećanog pritiska i iritacije nerava u krvonosnom sustemu mozga , napetostima mišića vrata i ramena.
Bol u potiljku i u predelu čela često ukazuje na umor, reumatske promene, ili bolesti kičmenog stuba, naročito vratnog dela /cervikalni segment//atlas i axis/. Ove tegobe se mogu pojačati kod osoba koje dugo sede, rade za računarom ili imaju loše držanje tela.
Česte glavobolje mogu, međutim, biti znak ozbiljnijih stanja_ kao što su migrena, hipertenzija, povišen očni pritisak /glaukom/, hormonski disbalans, infekcije, pa čak i neurološki poremećaji. Zbog toga se savetuje konsultacija sa lekarom, naročito ako su glavobolje učestale, jake, ili praćene drugim simptomima poput mučnine, povraćanja, poremećaja vida ili vrtoglavice.
Odmaranje i relaksacija _ Lezite u tihoj, zamračenoj prostoriji i zatvorite oči. Lagano disanje i kratka meditacija mogu pomoći u smanjenju napetosti.
Hladne ili tople obloge
Kod tenzijskih glavobolja korisne su tople obloge na vrat i ramena za opuštanje mišića.
Kod migrena i pulsirajućih bolova pomažu hladne obloge na čelo ili slepoočnice (npr. krpa natopljena hladnom vodom ili kesica sa ledom umotana u tkaninu).
Kod migrenozne boli _hladno.
Kod tenzijskih boli _toplo
Hidratacija _Jedan od najčešćih uzroka blage glavobolje je dehidratacija. Potrebno je piti dovoljno vode /1,5_2 litre dnevno/.
Fizička aktivnost _ Umereno vežbanje, naročito šetnje na svežem vazduhu, poboljšava cirkulaciju i smanjuje stres, čime se glavobolje mogu sprečiti.
Pravilan način života _ Dovoljno sna /7–8 sati/, redovni obroci, izbegavanje preterane konzumacije kofeina, alkohola i cigareta, kao i redovno kretanje, dokazano smanjuju učestalost glavobolja.
Masaža _Lagana masaža slepoočnica, vrata i ramenog pojasa može trenutno smanjiti napetost mišića i ublažiti bol.
Aromaterapija _Ulja lavande, mente i eukaliptusa imaju blago analgetsko i opuštajuće dejstvo; mogu se umasirati u slepoočnice ili udisati putem difuzera.
Terapija hladnom vodom _U narodnoj medicini poznato je umivanje ili tuširanje hladnom vodom radi stimulacije cirkulacije i smanjenja bola. Ovaj efekat je povezan sa refleksnim sužavanjem krvnih sudova i povećanjem sistemskog dotoka kiseonika u vazhnije organe , zbog preusmeravanje krvi
da zaključimo
Glavobolja je upozoravajući simptom koji ne treba ignorisati. Najvažnije je otkriti njen uzrok _ bilo da je u pitanju stres, napetost, loša cirkulacija, poremećaj sna ili neki fizički problem. Kombinacija zdravog načina života, relaksacionih tehnika, dovoljnog unosa tečnosti i umirenog uma najbolja je preventiva. U svakom slučaju, ako glavobolje postanu učestale ili neuobičajeno jake, obavezno je potražiti stručni medicinski pregled.
One predstavljaju simptom, a ne uzrok. Na to ukazuju njihova različita jačina, trajanje i lokalizacija. U većini slučajeva glavobolje su posledica psihosocijalnog stresa, nervne i emocionalne napetosti, hroničnog straha, ljutnje, potisnutih sećanja i iscrpljenosti i još mnogo toga. U takvim situacijama bol obično spontano prolazi, ali ponekad može biti praćen širenjem krvnih sudova u mozgu najčešće preko povećanog pritiska i iritacije nerava u krvonosnom sustemu mozga , napetostima mišića vrata i ramena.
Bol u potiljku i u predelu čela često ukazuje na umor, reumatske promene, ili bolesti kičmenog stuba, naročito vratnog dela /cervikalni segment//atlas i axis/. Ove tegobe se mogu pojačati kod osoba koje dugo sede, rade za računarom ili imaju loše držanje tela.
Česte glavobolje mogu, međutim, biti znak ozbiljnijih stanja_ kao što su migrena, hipertenzija, povišen očni pritisak /glaukom/, hormonski disbalans, infekcije, pa čak i neurološki poremećaji. Zbog toga se savetuje konsultacija sa lekarom, naročito ako su glavobolje učestale, jake, ili praćene drugim simptomima poput mučnine, povraćanja, poremećaja vida ili vrtoglavice.
Prevencija i ublažavanje glavobolje
Kada se javi glavobolja, pre nego što se posegne za lekovima, preporučljivo je pokušati sa prirodnim i nefarmakološkim metodama ublažavanja bola:Odmaranje i relaksacija _ Lezite u tihoj, zamračenoj prostoriji i zatvorite oči. Lagano disanje i kratka meditacija mogu pomoći u smanjenju napetosti.
Hladne ili tople obloge
Kod tenzijskih glavobolja korisne su tople obloge na vrat i ramena za opuštanje mišića.
Kod migrena i pulsirajućih bolova pomažu hladne obloge na čelo ili slepoočnice (npr. krpa natopljena hladnom vodom ili kesica sa ledom umotana u tkaninu).
Kod migrenozne boli _hladno.
Kod tenzijskih boli _toplo
Hidratacija _Jedan od najčešćih uzroka blage glavobolje je dehidratacija. Potrebno je piti dovoljno vode /1,5_2 litre dnevno/.
Fizička aktivnost _ Umereno vežbanje, naročito šetnje na svežem vazduhu, poboljšava cirkulaciju i smanjuje stres, čime se glavobolje mogu sprečiti.
Pravilan način života _ Dovoljno sna /7–8 sati/, redovni obroci, izbegavanje preterane konzumacije kofeina, alkohola i cigareta, kao i redovno kretanje, dokazano smanjuju učestalost glavobolja.
Masaža _Lagana masaža slepoočnica, vrata i ramenog pojasa može trenutno smanjiti napetost mišića i ublažiti bol.
Aromaterapija _Ulja lavande, mente i eukaliptusa imaju blago analgetsko i opuštajuće dejstvo; mogu se umasirati u slepoočnice ili udisati putem difuzera.
Terapija hladnom vodom _U narodnoj medicini poznato je umivanje ili tuširanje hladnom vodom radi stimulacije cirkulacije i smanjenja bola. Ovaj efekat je povezan sa refleksnim sužavanjem krvnih sudova i povećanjem sistemskog dotoka kiseonika u vazhnije organe , zbog preusmeravanje krvi
Upotreba lekova protiv bolova
Ukoliko se bol ne smanji nakon odmora, hidratacije ili obloga, mogu se uzeti blagi analgetici /paracetamol, ibuprofen, aspirin/ u preporučenim dozama. Međutim, učestala upotreba ovih lekova može dovesti do tzv. rebound glavobolja /glavobolja izazvana preteranim uzimanjem lekova/, pa je važno ne uzimati ih često bez saveta lekara.da zaključimo
Glavobolja je upozoravajući simptom koji ne treba ignorisati. Najvažnije je otkriti njen uzrok _ bilo da je u pitanju stres, napetost, loša cirkulacija, poremećaj sna ili neki fizički problem. Kombinacija zdravog načina života, relaksacionih tehnika, dovoljnog unosa tečnosti i umirenog uma najbolja je preventiva. U svakom slučaju, ako glavobolje postanu učestale ili neuobičajeno jake, obavezno je potražiti stručni medicinski pregled.
