(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
GLAVNI JUNAK
Život je težak, raditi treba
ruke i glava u poslu vazda
od ničeg ipak stvoriti nešto
i izvesti to jako vešto.
Veština ova ljude pleni
malo i zavist.....ma ljudi su samo.
Gledaju kao u neko čudo
Misleći kako živiš ludo.
Ako je glavni junak priče ove
rad da misli i vredan da radi
borba sa životom, svojim i tudjim
učiniće ga sve ludjim i ludjim
da osmehe deli ljudima tužnim
al' tako vešto da liči na bajku
njegov život što liči na hajku.
I ljudi tužni misliće opet
kako je junaku vazda fino,
ne videć žuljeve i noći budne,
misleći kako su samo čudne
te osobe lude što vazda misle
i stalno nešto prave i bistre
u odori staroj, pognute glave
stvaralaštvo svoje slave.
I slaveć tako radom, ne gozbom
nastaje život i osmeh i cvet.
I slaveć tako radom, ne gozbom
nastaje ideja i rod i dom
praveći reda u životu tom.
Dok snena glava i bolne ruke
spiraju umor u krevetu mekom
misli se roje dok san ga hvata
to glava junaka još uvek radi
iako telo već odavno spava
život mu liči na život mrava.
Ali kako život gore-dole hodi
glavni junak sada sedi ruku čistih.
Ne može da stvara i ruke da isprlja
ali zato piše o željama svojim.
Priseća se osećaja kako beše kad se radja,
kada misli lete i napokon slete
da drvo il' metal, tkaninu il' kamen
pretvore u život itekako stamen,
kako ruke crne i osmeh na licu
srce mogu dati čak i mrtvom prutu.
I teši se junak da je ovo deo,
samo mali deo na njegovom putu.
PS glavnog junaka
I mudre glave zboriše reči
pametne reči na sve strane
ipak bih svoje reči da kažem
pa makar one imale i mane.
