- Poruka
- 131.089
Dobro veče.
Stigle su samo dve priče, ali pošto je bilo sasvim dovoljno vremena za slanje, ne vidim svrhu da produžavam
još.
Možete glasati do 30.03. do 21h.
Imate 5 poena koje možete podeliti kako želite.
Priča br. 1
OSTRVO
U adaptiranom, po poslednjoj modi dizajniranom poslovnom prostoru, odbor foruma je tog jutra i zvanično odlučio da spovede u delo novi projekat. Članovi odbora efikasno završiše preostale pravne začkoljice i potvrdiše renomiranim osiguravajućim kućama da pristaju na bezobrazno visoke polise osiguranja. Na kraju, zatvorivši svoje laptope, nazdraviše rashlađenim viskijem uz zdravicu: "Neka počne." Sastanak je time završen.
Pola sata nakon toga, svaki forumaš koji se ulogovao na pomenuti forum je doživeo nesvakidašnje iskustvo. Na monitoru se pojavila crna rupa koja je "usisala" zbunjenog i prestravljenog forumaša koji se potom spuštao niz veliki plavi tobogan i zaustavio ni manje ni više nego na palubi broda. Zbunjeni i prestravljeni nisu bili jedino oni koji su prethodnu noće proveli uz najdraže im opijate, te su celi taj nesvakidašnji događaj doživeli kao i inače, kao nastavak lične fikcije.
Za to vreme, u stvarnom vremenu i prostoru, kopija forumaša je i dalje sedela na svojoj stolici, fotelji ili krevetu i nastavljala svoje redovne aktivnosti, sa jednom jedinom razlikom: interes za forum je potpuno nestao, tačnije, za njih, kopije, postojanje nekad im dragog foruma je zauvek izbrisano iz sećanja.
Na palubu broda su iz tobogana "izletali" forumaši sve većom brzinom. Zatečene toalete su bile zanimljive: spektar forumašica se kretao od šarmantno raščupanih, u pidžamama ili satenskim spavaćicama, preko helanki, trenerki, kariranih košulja (primetilo se i muških), do uredno isfeniranih, u poslovnim kombinacijama odenutih gospođa i gospođica. Jer, sve je, naravno, zavisilo od toga u kojem momentu i na kojoj lokaciji se dotična ulogovala tog dana. Sve su bile čudesne i...tako stvarne! S druge strane, ne manje zanimljivo, ali ni posebno vredno opisivanja, je izgledalo "izletanje" muških pripadnika. Uglavnom su zevali, što vilicama, što očima u to čudo neviđeno pred kojim se zadesiše (neko u brod, neko u more, neko u forumašice i slično).
Posle prvog šoka nastade žamor, u početku tih, u neverici, a kasnije sve glasniji, u sve većoj neverici. Tad se iz zvučnika začu glas kapetana broda. Pozdravivši ih učtivo, ukratko je objasnio o čemu se radi: da su svi oni, kao zaslužni i lojalni članovi najposećenijeg foruma, dobili čast i priliku za nesvakidašnje iskustvo. Brod na kojem se trenutno nalaze će ih za par sati dovesti do prelepog ostrva. Na ostrvu su obezbeđeni uslovi za preživljavanje svih njih, ali se to neće tako činiti u početku. Naprotiv, verovatno će određen broj njih morati biti udaljen sa ostrva. Na koji način će to forumaši rešiti, prepušteno je njima. Predviđena dužina trajanja projekta je petnaest dana. Šta se desi na ostrvu, ostaje na ostrvu. Nema kamera, nema interneta, kao ni komunikacije sa vanjskim svetom. Glas je govorio dalje još nešto o ljudskim pravima, zakonima, osiguranju, mogućim tužbama i slično, ali taj deo je slušao samo određen broj forumaša, što će se kasnije pokazati vrlo korisnim. Predstavljanje je završeno važnim obaveštenjem; na brodu postoje delovi nazvani po podforumima, to treba da olakša adaptaciju na novu situaciju. Tamo se forumaši mogu presvući, osvežiti, upoznati sa ljudima sa kojima najčešće razmenjuju misli i slično. Svi su obavezni nositi bedž sa svojim imenom tj. nickom. Taj deo je neophodan iz praktičnih razloga : ako neki forumaš na primer poželi udaviti drugog forumaša, potrebno je da bude siguran da neće pogrešiti, ili ako neki forumaš na primer želi razjasniti nešto o "tamo nekoj temi" od pre dva meseca, imaće priliku da vreme korisno iskoristi tako što će se poput orla obrušiti na bazu znanja i iskustva svog cenjenog kolege ili koleginice.
Ovaj deo projekta se pokazao vrlo korisnim. Znatiželja i nemiran duh,lični interesi, kao i mnogi drugi motivi koji su naše forumaše uopšte naveli da posećuju forum, sad još više dođoše do izražaja. Tenzije popustiše i zameni ih dečija radost. Ta, mali je broj onih koji bi propustili takvu priliku, kad su je već tako velikodušno dobili na tacni!
Ipak, mislilo se i na one koji ipak nisu želeli takvo iskustvo. Ne, oni nisu mogli biti potpuno izuzeti iz projekta. Oni će ostati na brodu, uz vrlo neugodna zaduženja: ribanje palube, farbanje zapuštenih delova broda i razne druge nepodopštine, do zadataka kao što su pisanje rada na temu psihoanalize (to jest na temu "Zašto nisam želeo učestvovati u projektu?" kao i "Razlozi da mi dopustite da posećujem forum i nakon završetka projekta" ). Oni koji su se pobunili i protiv nošenja pločice sa imenom su razmotreni u posebnoj kabini i uz overen dokument od strane komisije, po njih je došao helikopter nepoznatog donatora i simpatizera društvenih mreža. U njima zauvek ostade osećaj propuštene prilike i nada da će o zanimljivim događajima moći bar kasnije da čitaju na omiljenom kutku neta. U helikopteru se dogovoriše da organizuju kladionicu za čije potrebe će otvoriti tajni sajt. Do kraja leta se nisu hteli predstaviti jedni drugima. Ostaće tajnoviti zauvek, nesvesni da je na toj činjenici neko upravo zaradio finu svotu novca u jednoj drugoj, nekoliko dana ranije formiranoj kladionici.
Za to vreme, osveženim forumašima se posluživao doručak u vidu švedskog stola. Bilo je svega u izobilju, te i najveći stidljivke zapade fino parče šunke i par kroasana (dva slana, dva slatka). Dok je DJ iznimno dobro obavljao svoju funkciju i miksao muziku za svačiji ukus (mesecima se pripremao za projekat, analizirajući taj čudesni akvarijum raznih forumskih ribica), kapetan se ponovo oglasio vestima: u narednih pola sata pistom će prodefilovati moderatori, kratko će se zadržati na maloj bini i najbržih dvadeset forumaša će imati priliku da im priđe na blizinu od pola metra. O poljupcima, zagrljajima i autogramima odlučuje isključivo svaki moderator za sebe. Upozoravaju se forumaši da će obezbeđenje izvršiti sve potrebne radnje da spreči eventualne prenaglašene negativne i pozitivne reakcije, uz slogan "Budi kul".
Nakon tog, vrlo emotivnog i , na momente napetog, događaja, forumaši su zamoljeni da uđu u salu gde im je predstavljeno ostrvo na koje idu. Uz divne tonove muzike , bez reči su zurili u lepotu na filmskom platnu. Prelepo zelenilo, peščane plaže, egzotično cveće, retke ptice i burni susreti talasa sa visokim ostrvskim stenama ih ispuni osećajem beskrajne zahvalnosti prema onima koji osmisliše ovaj projekat. Kao i u svim sličnim okolnostima, pojedinci nisu zurili u tu lepotu, nego su koristli priliku da, naprežući oči, pročitaju što više imena, tj.nickova oko sebe. Pojedine forumašice su revnosno prebirale po mislima podsećajući se pravila prve pomoći, neke su se setile da niko nije rekao da li u tim vodama ima ajkula, dok je bilo i onih pripadnika oba pola koji su proklinjali svoju nedisciplinovanost u nameri da skinu kilograme, da ofarbaju kosu pre dve večeri ili da pročitaju onih pet knjiga sa spiska "Deset knjiga koje svaki čovek treba da pročita" ). I slično. Uglavnom, koncentracija se sasvim poboljšala kad je prikazana mapa ostrva sa izvorima pitke vode i lokacijama jestivih plodova. Na tom delu su se svi morali osloniti na svoju sposobnost fotografskog pamćenja, jer su slike promicale velikom brzinom.
Kad su izašli na palubu, suncem obasjana obala ostrva ih je dočekala osmehom lepšim od svih slika koje su upravo videli. Uskoro stižu. Nasta ponovo komešanje.
Pre ponovog obraćanja, kapetan pogleda u kutiju sa neiskorištenim pločicama. Bilo ih je više nego što je mislio. Klonovi. Biće zanimljivo videti koje nikove su odabrali za ovu avanturu.
_ Kraj prvog dela _
Stigle su samo dve priče, ali pošto je bilo sasvim dovoljno vremena za slanje, ne vidim svrhu da produžavam
još.
Možete glasati do 30.03. do 21h.
Imate 5 poena koje možete podeliti kako želite.
Priča br. 1
OSTRVO
U adaptiranom, po poslednjoj modi dizajniranom poslovnom prostoru, odbor foruma je tog jutra i zvanično odlučio da spovede u delo novi projekat. Članovi odbora efikasno završiše preostale pravne začkoljice i potvrdiše renomiranim osiguravajućim kućama da pristaju na bezobrazno visoke polise osiguranja. Na kraju, zatvorivši svoje laptope, nazdraviše rashlađenim viskijem uz zdravicu: "Neka počne." Sastanak je time završen.
Pola sata nakon toga, svaki forumaš koji se ulogovao na pomenuti forum je doživeo nesvakidašnje iskustvo. Na monitoru se pojavila crna rupa koja je "usisala" zbunjenog i prestravljenog forumaša koji se potom spuštao niz veliki plavi tobogan i zaustavio ni manje ni više nego na palubi broda. Zbunjeni i prestravljeni nisu bili jedino oni koji su prethodnu noće proveli uz najdraže im opijate, te su celi taj nesvakidašnji događaj doživeli kao i inače, kao nastavak lične fikcije.
Za to vreme, u stvarnom vremenu i prostoru, kopija forumaša je i dalje sedela na svojoj stolici, fotelji ili krevetu i nastavljala svoje redovne aktivnosti, sa jednom jedinom razlikom: interes za forum je potpuno nestao, tačnije, za njih, kopije, postojanje nekad im dragog foruma je zauvek izbrisano iz sećanja.
Na palubu broda su iz tobogana "izletali" forumaši sve većom brzinom. Zatečene toalete su bile zanimljive: spektar forumašica se kretao od šarmantno raščupanih, u pidžamama ili satenskim spavaćicama, preko helanki, trenerki, kariranih košulja (primetilo se i muških), do uredno isfeniranih, u poslovnim kombinacijama odenutih gospođa i gospođica. Jer, sve je, naravno, zavisilo od toga u kojem momentu i na kojoj lokaciji se dotična ulogovala tog dana. Sve su bile čudesne i...tako stvarne! S druge strane, ne manje zanimljivo, ali ni posebno vredno opisivanja, je izgledalo "izletanje" muških pripadnika. Uglavnom su zevali, što vilicama, što očima u to čudo neviđeno pred kojim se zadesiše (neko u brod, neko u more, neko u forumašice i slično).
Posle prvog šoka nastade žamor, u početku tih, u neverici, a kasnije sve glasniji, u sve većoj neverici. Tad se iz zvučnika začu glas kapetana broda. Pozdravivši ih učtivo, ukratko je objasnio o čemu se radi: da su svi oni, kao zaslužni i lojalni članovi najposećenijeg foruma, dobili čast i priliku za nesvakidašnje iskustvo. Brod na kojem se trenutno nalaze će ih za par sati dovesti do prelepog ostrva. Na ostrvu su obezbeđeni uslovi za preživljavanje svih njih, ali se to neće tako činiti u početku. Naprotiv, verovatno će određen broj njih morati biti udaljen sa ostrva. Na koji način će to forumaši rešiti, prepušteno je njima. Predviđena dužina trajanja projekta je petnaest dana. Šta se desi na ostrvu, ostaje na ostrvu. Nema kamera, nema interneta, kao ni komunikacije sa vanjskim svetom. Glas je govorio dalje još nešto o ljudskim pravima, zakonima, osiguranju, mogućim tužbama i slično, ali taj deo je slušao samo određen broj forumaša, što će se kasnije pokazati vrlo korisnim. Predstavljanje je završeno važnim obaveštenjem; na brodu postoje delovi nazvani po podforumima, to treba da olakša adaptaciju na novu situaciju. Tamo se forumaši mogu presvući, osvežiti, upoznati sa ljudima sa kojima najčešće razmenjuju misli i slično. Svi su obavezni nositi bedž sa svojim imenom tj. nickom. Taj deo je neophodan iz praktičnih razloga : ako neki forumaš na primer poželi udaviti drugog forumaša, potrebno je da bude siguran da neće pogrešiti, ili ako neki forumaš na primer želi razjasniti nešto o "tamo nekoj temi" od pre dva meseca, imaće priliku da vreme korisno iskoristi tako što će se poput orla obrušiti na bazu znanja i iskustva svog cenjenog kolege ili koleginice.
Ovaj deo projekta se pokazao vrlo korisnim. Znatiželja i nemiran duh,lični interesi, kao i mnogi drugi motivi koji su naše forumaše uopšte naveli da posećuju forum, sad još više dođoše do izražaja. Tenzije popustiše i zameni ih dečija radost. Ta, mali je broj onih koji bi propustili takvu priliku, kad su je već tako velikodušno dobili na tacni!
Ipak, mislilo se i na one koji ipak nisu želeli takvo iskustvo. Ne, oni nisu mogli biti potpuno izuzeti iz projekta. Oni će ostati na brodu, uz vrlo neugodna zaduženja: ribanje palube, farbanje zapuštenih delova broda i razne druge nepodopštine, do zadataka kao što su pisanje rada na temu psihoanalize (to jest na temu "Zašto nisam želeo učestvovati u projektu?" kao i "Razlozi da mi dopustite da posećujem forum i nakon završetka projekta" ). Oni koji su se pobunili i protiv nošenja pločice sa imenom su razmotreni u posebnoj kabini i uz overen dokument od strane komisije, po njih je došao helikopter nepoznatog donatora i simpatizera društvenih mreža. U njima zauvek ostade osećaj propuštene prilike i nada da će o zanimljivim događajima moći bar kasnije da čitaju na omiljenom kutku neta. U helikopteru se dogovoriše da organizuju kladionicu za čije potrebe će otvoriti tajni sajt. Do kraja leta se nisu hteli predstaviti jedni drugima. Ostaće tajnoviti zauvek, nesvesni da je na toj činjenici neko upravo zaradio finu svotu novca u jednoj drugoj, nekoliko dana ranije formiranoj kladionici.
Za to vreme, osveženim forumašima se posluživao doručak u vidu švedskog stola. Bilo je svega u izobilju, te i najveći stidljivke zapade fino parče šunke i par kroasana (dva slana, dva slatka). Dok je DJ iznimno dobro obavljao svoju funkciju i miksao muziku za svačiji ukus (mesecima se pripremao za projekat, analizirajući taj čudesni akvarijum raznih forumskih ribica), kapetan se ponovo oglasio vestima: u narednih pola sata pistom će prodefilovati moderatori, kratko će se zadržati na maloj bini i najbržih dvadeset forumaša će imati priliku da im priđe na blizinu od pola metra. O poljupcima, zagrljajima i autogramima odlučuje isključivo svaki moderator za sebe. Upozoravaju se forumaši da će obezbeđenje izvršiti sve potrebne radnje da spreči eventualne prenaglašene negativne i pozitivne reakcije, uz slogan "Budi kul".
Nakon tog, vrlo emotivnog i , na momente napetog, događaja, forumaši su zamoljeni da uđu u salu gde im je predstavljeno ostrvo na koje idu. Uz divne tonove muzike , bez reči su zurili u lepotu na filmskom platnu. Prelepo zelenilo, peščane plaže, egzotično cveće, retke ptice i burni susreti talasa sa visokim ostrvskim stenama ih ispuni osećajem beskrajne zahvalnosti prema onima koji osmisliše ovaj projekat. Kao i u svim sličnim okolnostima, pojedinci nisu zurili u tu lepotu, nego su koristli priliku da, naprežući oči, pročitaju što više imena, tj.nickova oko sebe. Pojedine forumašice su revnosno prebirale po mislima podsećajući se pravila prve pomoći, neke su se setile da niko nije rekao da li u tim vodama ima ajkula, dok je bilo i onih pripadnika oba pola koji su proklinjali svoju nedisciplinovanost u nameri da skinu kilograme, da ofarbaju kosu pre dve večeri ili da pročitaju onih pet knjiga sa spiska "Deset knjiga koje svaki čovek treba da pročita" ). I slično. Uglavnom, koncentracija se sasvim poboljšala kad je prikazana mapa ostrva sa izvorima pitke vode i lokacijama jestivih plodova. Na tom delu su se svi morali osloniti na svoju sposobnost fotografskog pamćenja, jer su slike promicale velikom brzinom.
Kad su izašli na palubu, suncem obasjana obala ostrva ih je dočekala osmehom lepšim od svih slika koje su upravo videli. Uskoro stižu. Nasta ponovo komešanje.
Pre ponovog obraćanja, kapetan pogleda u kutiju sa neiskorištenim pločicama. Bilo ih je više nego što je mislio. Klonovi. Biće zanimljivo videti koje nikove su odabrali za ovu avanturu.
_ Kraj prvog dela _
