gost 382857
Aktivan član
- Poruka
- 1.913
Stiglo nam je 6 lepih pesama za koje ćemo glasati novim sistemom od 5 bodova koji se mogu dati jednoj pesmi ili podeljeno po želji samo da je ukupan zbir 5.
Glasa se do utorka 28. februara, 20:00h.
Navucite maske i priključite se karnevalu ili hrabro pokažite pravo lice.
.............................................................................................................
Pesma broj 1
Osvetnik Zoro
Au, crna Zorka, Zoro - Zorice,
ko ti je namazao, ofarbao lice?
Da li je onaj "osvetnik Zorro"bio?
Znam! opet te onaj garavi ljubio.
Skidaj se! da li je ostavio (Z) znak,
dole kod butina gde je večni mrak?
Ne, to mi se crna maskara razlila,
kad' sam za ručak crveni luk ljuštila.
..............................................................................................................
Pesma broj 2
januar introverta
nosi ga
žućkasta reka
piva i testa
na licu grč
u ruci petarda
simbol slobode
čudesna spravica
uveća strah
posle dođe
olakšanje
iznenada
nasukan na obalu
nije više u elementu
da bude u jedinjenju
sužava kez
ionako polako ističe
vreme poseta
"bilo je veselo vidimo se"
u toplom međuprostoru
četiri zida
suši svoju
vlažnu masku
i sluša neku
melanholičnu muziku
.................................................................................................................
Pesma broj 3
Nedodirivi
Sa poštovanjem pozdravite
zlotvore, demone i bednike uklete
što razgaljuju pitom zverinjak
savesti odveć trome!
Poklonite im se!
Pored uglja njinih očiju
i najflekavija, blatnjava duša
blješti čistinom vode na izvoru.
Opaki kez usta jezivih
neverovatno na nekoga liči,
samo ne na vas,
iza maske vi ste van greha, nedodirivi.
................................................................................................................
Pesma broj 4
Grumen
Oni, koji nemaju dara
za daske koje život znače
i koji, uz to, nemaju žara
da sebe duhom preinače;
oni čije praznine zveče
poput jecaja narikače,
celog života na svoja lica
navlače opsene.
Maske navlače.
Žalosni navlače krinke srećne,
mrzitelji - ljubavi večne,
isprazni kostime izobilja,
tašti i oholi - reči od milja,
razvrat se odeva u čedno belu,
laž tetovira "poštenje" na čelu,
svi žure, svečani, kao za misu,
da se predstave k'o ono što nisu.
A ako, na dan karnevala,
kada se svetost maski slavi,
međ šumu štula, na paradi
zaluta dečak goluždravi,
sa zvezda pao,
radoznao,
pogleda prodornog,
jezika britkog
koji od istine ne preza
prepoznaće ga
kao uljeza
kao bolesno
nastrano biće
i plastičnim noktima
kožu sa njegovog
musavog lica
uhvatiće
i strgnuće je
potezom jednim,
potom i meso -
- sve do kosti,
a onda kopati do same srži,
kopati do iznemoglosti,
jer nikom od njih svejedno nije -
šta li taj ispod maske krije?
I kada se, iz srži kosti,
zvezdani prah na maske razveje,
naći će svetleći grumen duše,
i čuti malog kako se smeje
Nervozno će okrenuti leđa,
frknuti britko, otići dalje,
jer niko od maski na toj paradi
ne zna
šta s grumenom takvim da radi.
..................................................................................................................................
Pesma broj 5
Staviću masku,
šapućem,
dok odajem ti tajnu.
Sakriću lice.
Imaće zube oštre
režim...
ratničke boje
i oči pijanice!
Da ne vide me
gorim od sebe,
da stida nema
i krivice.
Vidiš,
šapućem opet,
ja ih zavoleh!
Zato im prilazim
s' maskom.
Da ne oteram ih od sebe.
A šta ako i oni,
pitaš me,
šta ako i oni masku
zbog toga nose,
jer zavolese tebe?
..................................................................................................................................
Pesma broj 6
Karneval
Znam ko si.
Iza sarene fasade motri bezdusni voajer,
bez osecaja, ustupaka, milosti,
ceka posrnuce necije zaspale duse.
Prevaris zrakom, iznudis ispruzenu ruku,
onda dograbis sve i cinis sta hoces.
Neke zatvorene oci se odupiru praznom pogledu,
dok srce odbrojava do uzdaha.
Maska se jednako cereka, u svojoj igri
zaboravlja da vreme ne nestaje bez traga.
Glumeci velikodusnost propusta jedan zivot niz prste,
okrece se i odmah salece nove plave oci.
U ritmu karnevalskih lazi oblece oko tanane figure,
uvlaci se pod njenu svilenu odoru,
klizi od nogu, preko stomaka, grudi, sve do vrata…
zanesena igrom samoljublja, greskom podilazi pod tudju masku,
samoprevarom preobracena, ostaje zarobljenik novog lica.
.................................................................................................................................
Glasanje može da počne!
Glasa se do utorka 28. februara, 20:00h.
Navucite maske i priključite se karnevalu ili hrabro pokažite pravo lice.
.............................................................................................................
Pesma broj 1
Osvetnik Zoro
Au, crna Zorka, Zoro - Zorice,
ko ti je namazao, ofarbao lice?
Da li je onaj "osvetnik Zorro"bio?
Znam! opet te onaj garavi ljubio.
Skidaj se! da li je ostavio (Z) znak,
dole kod butina gde je večni mrak?
Ne, to mi se crna maskara razlila,
kad' sam za ručak crveni luk ljuštila.
..............................................................................................................
Pesma broj 2
januar introverta
nosi ga
žućkasta reka
piva i testa
na licu grč
u ruci petarda
simbol slobode
čudesna spravica
uveća strah
posle dođe
olakšanje
iznenada
nasukan na obalu
nije više u elementu
da bude u jedinjenju
sužava kez
ionako polako ističe
vreme poseta
"bilo je veselo vidimo se"
u toplom međuprostoru
četiri zida
suši svoju
vlažnu masku
i sluša neku
melanholičnu muziku
.................................................................................................................
Pesma broj 3
Nedodirivi
Sa poštovanjem pozdravite
zlotvore, demone i bednike uklete
što razgaljuju pitom zverinjak
savesti odveć trome!
Poklonite im se!
Pored uglja njinih očiju
i najflekavija, blatnjava duša
blješti čistinom vode na izvoru.
Opaki kez usta jezivih
neverovatno na nekoga liči,
samo ne na vas,
iza maske vi ste van greha, nedodirivi.
................................................................................................................
Pesma broj 4
Grumen
Oni, koji nemaju dara
za daske koje život znače
i koji, uz to, nemaju žara
da sebe duhom preinače;
oni čije praznine zveče
poput jecaja narikače,
celog života na svoja lica
navlače opsene.
Maske navlače.
Žalosni navlače krinke srećne,
mrzitelji - ljubavi večne,
isprazni kostime izobilja,
tašti i oholi - reči od milja,
razvrat se odeva u čedno belu,
laž tetovira "poštenje" na čelu,
svi žure, svečani, kao za misu,
da se predstave k'o ono što nisu.
A ako, na dan karnevala,
kada se svetost maski slavi,
međ šumu štula, na paradi
zaluta dečak goluždravi,
sa zvezda pao,
radoznao,
pogleda prodornog,
jezika britkog
koji od istine ne preza
prepoznaće ga
kao uljeza
kao bolesno
nastrano biće
i plastičnim noktima
kožu sa njegovog
musavog lica
uhvatiće
i strgnuće je
potezom jednim,
potom i meso -
- sve do kosti,
a onda kopati do same srži,
kopati do iznemoglosti,
jer nikom od njih svejedno nije -
šta li taj ispod maske krije?
I kada se, iz srži kosti,
zvezdani prah na maske razveje,
naći će svetleći grumen duše,
i čuti malog kako se smeje
Nervozno će okrenuti leđa,
frknuti britko, otići dalje,
jer niko od maski na toj paradi
ne zna
šta s grumenom takvim da radi.
..................................................................................................................................
Pesma broj 5
Staviću masku,
šapućem,
dok odajem ti tajnu.
Sakriću lice.
Imaće zube oštre
režim...
ratničke boje
i oči pijanice!
Da ne vide me
gorim od sebe,
da stida nema
i krivice.
Vidiš,
šapućem opet,
ja ih zavoleh!
Zato im prilazim
s' maskom.
Da ne oteram ih od sebe.
A šta ako i oni,
pitaš me,
šta ako i oni masku
zbog toga nose,
jer zavolese tebe?
..................................................................................................................................
Pesma broj 6
Karneval
Znam ko si.
Iza sarene fasade motri bezdusni voajer,
bez osecaja, ustupaka, milosti,
ceka posrnuce necije zaspale duse.
Prevaris zrakom, iznudis ispruzenu ruku,
onda dograbis sve i cinis sta hoces.
Neke zatvorene oci se odupiru praznom pogledu,
dok srce odbrojava do uzdaha.
Maska se jednako cereka, u svojoj igri
zaboravlja da vreme ne nestaje bez traga.
Glumeci velikodusnost propusta jedan zivot niz prste,
okrece se i odmah salece nove plave oci.
U ritmu karnevalskih lazi oblece oko tanane figure,
uvlaci se pod njenu svilenu odoru,
klizi od nogu, preko stomaka, grudi, sve do vrata…
zanesena igrom samoljublja, greskom podilazi pod tudju masku,
samoprevarom preobracena, ostaje zarobljenik novog lica.
.................................................................................................................................
Glasanje može da počne!
