lanavi
Aktivan član
- Poruka
- 1.908
Na zadatu temu Toplina, pristigle su dve pesme. Molim glasace da ih pazljivo procitaju, opredele se za jednu i njoj daju glas. Jako su lepe!
Izvolite, glasanje moze da pocne.
Pesma br. 1:
Toplina
...vjetar
kojim si pošla
neka te odnese
do dubodolina
i nauči
kako se ne smije dopustiti
nikome
nikad
da ti gnijezdo isprazni
jer šta ako u povratku
on tj. ja još sam tu
i pospremam
povratku tvome
pokupio dosta plodova za zimu
i oči tvoje oblije tama
i budeš svjesna
da ja nijesam sam
ti si s a m a ...
Pesma br. 2:
Toplina
Hodah tako snežnom stazom, o da, sasvim polako,
Kad gle, videh uplašenu pticu, zaključih posve olako.
„Hej! Ti! Ptico!“ , dozivah je vrlo znatiželjnim glasom,
Ali ptica čim me vide odlete što je pre mogla sa užasom.
Premda zbunjen, pratio sam tu pticu tiho, sve dalje,
Želeo sam doznati njenih teških muka sve detalje.
Shvatila je da sam blizu, te viknu vrlo glasno,
„Odlazi odavde! Za moje muke već je kasno“
„O ptico nad pticama“ , uzvratih joj ja nešto tiše,
„Poveri se meni, reci mi kakve te muke zarobiše“
Ptica zlovoljno poskoči , pa slete ispred mene,
Do pola već u snegu, pa zbori reči promišljene.
„O čoveku nad ljudima“, beše ona veoma tiha,
“Sve što videh, ne može stati u nekoliko stiha.
“Moje pevanje je zvuk bola, patnje I straha,
Oh, glasnik sam prica koje ostavljaju bez daha”
“Videh čoveka , skitnicu, kako prosi sav tužan,
Ljudi ga ne primetiše, oh kakav je to san ružan.
Videh zaboravljene snove svih onih što pate,
Oh, tužni su to snovi, istinu ti govorim, brate.
Videh bogate porodice, ali zavist im beše u srcu,
Ne nađoše sreće čak ni u tom prelepom dvorcu.
Videh velike, videh male, I svi neku bitku vode,
Strepnjama njihovim, zimsku čaroliju odvode”
Bez ijedne reči više, odleprša ta ptica bela,
Oh, kakve mi je ovo crne vesti ona donela.
“Tata, tata!” , probudi me glas mog sina,
I tada shvatih šta znači mog doma toplina.
Izvolite, glasanje moze da pocne.
Pesma br. 1:
Toplina
...vjetar
kojim si pošla
neka te odnese
do dubodolina
i nauči
kako se ne smije dopustiti
nikome
nikad
da ti gnijezdo isprazni
jer šta ako u povratku
on tj. ja još sam tu
i pospremam
povratku tvome
pokupio dosta plodova za zimu
i oči tvoje oblije tama
i budeš svjesna
da ja nijesam sam
ti si s a m a ...
Pesma br. 2:
Toplina
Hodah tako snežnom stazom, o da, sasvim polako,
Kad gle, videh uplašenu pticu, zaključih posve olako.
„Hej! Ti! Ptico!“ , dozivah je vrlo znatiželjnim glasom,
Ali ptica čim me vide odlete što je pre mogla sa užasom.
Premda zbunjen, pratio sam tu pticu tiho, sve dalje,
Želeo sam doznati njenih teških muka sve detalje.
Shvatila je da sam blizu, te viknu vrlo glasno,
„Odlazi odavde! Za moje muke već je kasno“
„O ptico nad pticama“ , uzvratih joj ja nešto tiše,
„Poveri se meni, reci mi kakve te muke zarobiše“
Ptica zlovoljno poskoči , pa slete ispred mene,
Do pola već u snegu, pa zbori reči promišljene.
„O čoveku nad ljudima“, beše ona veoma tiha,
“Sve što videh, ne može stati u nekoliko stiha.
“Moje pevanje je zvuk bola, patnje I straha,
Oh, glasnik sam prica koje ostavljaju bez daha”
“Videh čoveka , skitnicu, kako prosi sav tužan,
Ljudi ga ne primetiše, oh kakav je to san ružan.
Videh zaboravljene snove svih onih što pate,
Oh, tužni su to snovi, istinu ti govorim, brate.
Videh bogate porodice, ali zavist im beše u srcu,
Ne nađoše sreće čak ni u tom prelepom dvorcu.
Videh velike, videh male, I svi neku bitku vode,
Strepnjama njihovim, zimsku čaroliju odvode”
Bez ijedne reči više, odleprša ta ptica bela,
Oh, kakve mi je ovo crne vesti ona donela.
“Tata, tata!” , probudi me glas mog sina,
I tada shvatih šta znači mog doma toplina.
