lanavi
Aktivan član
- Poruka
- 1.908
Poštovani posetioci i aktivni učesnici foruma, a pre svega podforuma Književnosti, nadam se da je Deda Mraz oslušnuo Vaše želje i isporučio dosta toga ispod drvceta radosti dok će se za ostatak sigurno pobrinuti u preostalih 363 dana (do one naredne prilike da ispravite iskrivljeno i nedovršeno).
A sada, nakon preobilnih obroka, muzike i sjaja ledenih noći, sledi trenutak da uživate u sjajnim stihovima dve prispele pesme na naše poetsko takmičenje. Izdvojite jednu pesmu koja vam se dopada i udelite joj svoj glas. Takmičarima želim puno sreće. Hvala.
Pesma br.1
Bez tebe
Ponekad ljubav, ma koliko god snažna da je,
vremenom bledi i onda u potpunosti nestaje.
Obuzet čudnom mišlju da se to može desiti i nama,
Nalazim sebe izvan vremena, gde mi se srce slama.
“Šta ako” - pomislim iole često za jednog čoveka,
Strah i strepnja su knjige moje, čitava biblioteka.
Knjige o kojima ti nećeš ni jednu jedinu reč čuti,
Niti osetiti bol kojim te reči tih knjiga mogu ganuti.
Okrutna je sudbina, običan lopov bez časti,
Kako je samo mogla tebe od mene ukrasti.
Prisećam se očiju tvojih , tako punih sjaja,
Bol me savladava u vrtlogu patnji beskraja.
A tek osmeh tvoj , oh, kako me je samo grejao,
Bio sam nesalomiv čak i zimi dok je sneg vejao.
“Naći ćeš neku drugu” - govorilla si mi za života,
Nesvesna da ti za mene ne možeš biti fusnota.
Ne možeš biti samo beleška uspomene knjige moje,
Duše naše, ni Bog , a ni đavo, ne mogu da razdvoje.
Veza između nas snažnija je od bilo kakvog čvora,
zato što sam ja vitez, a ti lady naše ljubavi izvora.
Dani mi postaju kraći, a noći neutešno duge,
Polako tonem i nestajem u kandžama tuge.
Mazeći mačka tragam za toplinom koja mi treba,
Čujem je kako doalzi , to me anđeo smrti vreba.
“Vrati mi se” - izgovorih te reči sasvim tupo,
Potpuno nesvestan koliko to zvuči glupo.
Slomljen od bola, tuge, praznine i očajanja,
Ne bih mogao zamisliti život bez tebe, Dajana.
Pesma br. 2
Ima jedan svet
svet u kom ptica možeš biti
a da ptica nisi
u kome izvor možeš biti
a da izvor nisi
u kome možeš teći
a da reka nisi
ali jesi, sve ono što jesi.
Ima jedan svet, u koji svako doći ne može,
a i ne treba.
U njemu je svako ostrvo za sebe
I reka za sebe, more, obala, kiša, orkan,
I zemlja i trava i nebo il’ oblačno il’ vedro,
I lađa što vetar joj puni jedro.
Ima jedan svet, što sjaji sam za sebe u sebi
Svet pisanja……svet reči
I u njemu jesi, sve ono što jesi.
A sada, nakon preobilnih obroka, muzike i sjaja ledenih noći, sledi trenutak da uživate u sjajnim stihovima dve prispele pesme na naše poetsko takmičenje. Izdvojite jednu pesmu koja vam se dopada i udelite joj svoj glas. Takmičarima želim puno sreće. Hvala.
Pesma br.1
Bez tebe
Ponekad ljubav, ma koliko god snažna da je,
vremenom bledi i onda u potpunosti nestaje.
Obuzet čudnom mišlju da se to može desiti i nama,
Nalazim sebe izvan vremena, gde mi se srce slama.
“Šta ako” - pomislim iole često za jednog čoveka,
Strah i strepnja su knjige moje, čitava biblioteka.
Knjige o kojima ti nećeš ni jednu jedinu reč čuti,
Niti osetiti bol kojim te reči tih knjiga mogu ganuti.
Okrutna je sudbina, običan lopov bez časti,
Kako je samo mogla tebe od mene ukrasti.
Prisećam se očiju tvojih , tako punih sjaja,
Bol me savladava u vrtlogu patnji beskraja.
A tek osmeh tvoj , oh, kako me je samo grejao,
Bio sam nesalomiv čak i zimi dok je sneg vejao.
“Naći ćeš neku drugu” - govorilla si mi za života,
Nesvesna da ti za mene ne možeš biti fusnota.
Ne možeš biti samo beleška uspomene knjige moje,
Duše naše, ni Bog , a ni đavo, ne mogu da razdvoje.
Veza između nas snažnija je od bilo kakvog čvora,
zato što sam ja vitez, a ti lady naše ljubavi izvora.
Dani mi postaju kraći, a noći neutešno duge,
Polako tonem i nestajem u kandžama tuge.
Mazeći mačka tragam za toplinom koja mi treba,
Čujem je kako doalzi , to me anđeo smrti vreba.
“Vrati mi se” - izgovorih te reči sasvim tupo,
Potpuno nesvestan koliko to zvuči glupo.
Slomljen od bola, tuge, praznine i očajanja,
Ne bih mogao zamisliti život bez tebe, Dajana.
Pesma br. 2
Ima jedan svet
svet u kom ptica možeš biti
a da ptica nisi
u kome izvor možeš biti
a da izvor nisi
u kome možeš teći
a da reka nisi
ali jesi, sve ono što jesi.
Ima jedan svet, u koji svako doći ne može,
a i ne treba.
U njemu je svako ostrvo za sebe
I reka za sebe, more, obala, kiša, orkan,
I zemlja i trava i nebo il’ oblačno il’ vedro,
I lađa što vetar joj puni jedro.
Ima jedan svet, što sjaji sam za sebe u sebi
Svet pisanja……svet reči
I u njemu jesi, sve ono što jesi.
