Glasači iz RS u Srbiji: Srpska sloga u raljama izbora

[комшија]

Па ниси вампир, па да си био жив пре 200 година, па да ти верујемо на реч? Јел' те сис'о Секереши?

 

[cronnin]

...

Па да ли је ишта од овога штампано тада или је можда новијег датума?

 

[комшија]

Па да ли је ишта од овога штампано тада или је можда новијег датума?

Ма да у праву си "брате", "зле комуњаре" су смислиле израз Београдски пашалук да би напакостиле "свеколиком срБству"

 

[комшија]

MЕĐUNARODNA TRGOVINA: Uvoz birača iz Republike Srpske u Srbiju​

Koliko god to odlagali, pitanje dobrosusedskih odnosa će jednom doći na red, baš kao i definitivno odustajanje od pretenzija na tuđe teritorije. Sve što naše komšije očekuju od nas jeste da ih konačno ostavimo na miru​

Piše: Tomislav Marković Objavljeno: 08. veljača 2022.

Veze između Srbije i Republike Srpske su tesne, brojne i ozvaničene raznim dokumentima. Još 1997. godine Savezna Republika Jugoslavija sklopila je sa manjim bosansko-hercegovačkim entitetom Sporazum o specijalnim paralelnim vezama, kasnije je Srbija nasledila ovaj sporazum i implementirala ga 2010. godine. Godinu dana ranije, u junu 2009, sklopljen je Sporazum o saradnji u oblasti privrede koji se odnosio na izvoz, kupovinu automobila „FIAT punto”, traktora „IMT”, nameštaja, kao i na izdvajanje subvencija za kredite građanima Srbije koji bi da turistički posete Republiku Srpsku.

Ovih dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić, poznat po tome što se razume u sve i još ponešto, primetio je da na srbijanskom tržištu nedostaju razni artikli, poglavito kontigent birača Srpske napredne stranke. Nestašica glasača najviše je pogodila beogradsku nahiju, pa je predsednik morao nešto hitno da preduzme. Domaći proizvodni kapaciteti napregnuti su do krajnjih granica izdržljivosti, lokalna nalazišta biračkog tela totalno su iscrpljena, uz nesebičnu pomoć ucena, podmićivanja, manipulacija i medijskog terora.

Nestašica glasača

Vučiću nije ostalo ništa drugo osim da interventnim uvozom nadoknadi manjak tražene robe. Pod sloganom „Kad je teško – Dodik“, predsednik se okrenuo svom tradicionalnom prekodrinskom poslovnom partneru, te započeo opsežnu akciju nabavke sigurnih glasova, pod velom tajne, ispod žita i medijskih radara. Rukovodeći se jevanđeoskim geslom „Ništa nije skriveno što se neće otkriti, ni tajno što se neće doznati“ koje su opevali Bjesovi, predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas obelodanio je nekoliko snimaka koji razotkrivaju Vučićev uvozni biznis.

Na jednom snimku se vide građani koji su vozilima sa registarskim oznakama iz Republike Srpske prijehali u Beograd kako bi po ubrzanoj proceduri dobili državljanstvo Srbije. Na drugom snimku zabeležen je razgovor sa naprednjačkim kadrom zaduženim za organizaciju uvoza i koordinaciju biračkog tela iz susedne države, jednim od mnogih, jer je u pitanju opsežna operacija. Đilasov stranački kolega Borko Stefanović obznanio je slična saznanja na konferenciji za štampu, rekavši da se ulici Cara Nikolaja broj 72 na Vračaru, prijavilo dvadeset avetinjskih glasača, a na tom mestu se nalazi napuštena, devastirana kuća nepogodna za stanovanje.

Odjeci i reagovanja

Povodom optužbi na račun naprednjačkog rukovodstva, oglasio se državni vrh Srbije. Vučić se javio sa puta po dalekoj Kini, skrećući priču na neku drugu stranu, govoreći kako opozicija svoje pristalice hrani mržnjom, ali zapravo nije demantovao da je u toku operacija povećavanja naprednjačkog biračkog tela uz pomoć nečasnih sredstava. Predsednica Vlade u Vučićevoj senci Ana Brnabić pokušala je da nešto suvislo prozbori za Tanjug, ali joj nije išlo. Govoreći o Đilasu, premijerka je uspela da sroči sledeću zbunjozu:

„On očigledno misli da su oni stado kojim neko može da upravlja, kao što misli za mnoge druge ljude da neko njima može da upravlja i da neko može da kupi njegove glasove… njihove... naše… izvinite. Možemo ponovo samo?”

Te puste frojdovske omaške, omaknu se čoveku kad se najmanje nada, pa proslovi i ono što nipošto ne bi smeo, baš ono što je nameran da sakrije.

Reagovao je i izvoznik sigurnih glasova iz Banjaluke, dedinjski rezident Milorad Dodik, rekavši da je Republika Srpska za pojedince iz opozicije u Srbiji daleko inostranstvo, kojeg bi se najradije odrekli, a bolje bi im bilo da se založe da Srbi iz Srpske imaju automatsko državljanstvo Srbije. Ukazao je Dodik i na svetli primer Hrvatske koja je svakom Hrvatu u BiH dala državljanstvo, a u tome „niko ne vidi problem”.

Do ove tačke sve je išlo kako treba, uloge su bile precizno podeljene, jasno je bilo ko kupuje glasove a ko nečasnu trgovinu razotkriva, ko su dobri a ko loši momci. A onda se javio predsednik Partije demokratskog progresa Branislav Borenović koji je podsetio na nekoliko neprijatnih činjenica i tako uneo pometnju u priču o uvozu birača. On je naveo da je pravo na državljanstvo Srbije građanima Republike Srpske omogućeno izmenama Zakona o državljanstvu Srbije 2007. godine, za vreme vlasti Demokratske stranke. Podsetio je da su demokratski funkcioneri Vuk Jeremić i Boris Tadić učestvovali u Dodikovim predizbornim kampanjama i pozivali građane BiH da glasaju za njihovog favorita, a da im je Dodik uslugu uzvraćao istom merom. Podsetio je zaboravne i da Milorad Dodik već godinama redovno glasa na izborima u Srbiji.

Povratak bumeranga

Vaistinu, Dodik se 2018. godine i hvalio da je glasao na lokalnim izborima u Beogradu, mašući srpskim pasošem i objavljujući fotografije iz izborne jedinice na Savskom vencu. Međusobna podrška političkog vrha Srbije i Milorada Dodika nije počela s Vučićem, on je glavnog baju iz Republike Srpske nasledio od svojih demokratskih prethodnika, te dodatno razvio specijalne odnose s njim. Kao što je danas Dodik mirođija u svakoj naprednjačkoj čorbi, tako je i juče igrao ulogu istog neizbežnog sastojka u demokratskoj kuhinji. Pravo na dvojno državljanstvo, pa i na učešće građana BiH na srbijanskim izborima traje već dugo, nije to Vučić izmislio, već samo koristi tekovine prethodnika u svoje svrhe. Tako se demokratama vratio bumerang koji su sami hitnuli, tresnuvši ih posred lica.

Ruku na srce, nisu ni demokrate izmislile politiku po kojoj je sasvim normalno tretirati Srbe u BiH kao glasački rezervoar i uplitati se u poslove susedne države. To je stara nacionalistička politika koja je dominirala od kraja osamdesetih godina prošlog veka, sa tragičnim posledicama koje su nam dobro poznate. A ni tada to nije bila novina, pretenzije nacionalističkih ideologa i političara na teritoriju Bosne i Hercegovine potiču još iz XIX veka, to je jedno od najčvršćih uporišta ove agresivne i ubilačke ideologije. Uvozna operacija Aleksandra Vučića nije nikakav incident, već logičan nastavak jedne duge tradicije koja je u srbijanskoj politici dominantna.

Ako opozicija zaista želi da se suprotstavi Vučiću, ne samo kao konkretnom pojedincu i autokrati koji je zarobio Srbiju, već kao predstavniku određene ideologije i političke prakse, trebalo bi da izvrši radikalan zaokret, da zauzme dijametralno suprotan stav u odnosu na naprednjake, te da se odrekne i vlastitih grešaka iz prošlosti koje joj se sad obijaju o glavu. Umesto što baštine ćosićevske ideje, bolje bi im bilo da se okrenu tankoj, ali jedino smislenoj srpskoj liberalnoj tradiciji.

Zanemarena liberalna tradicija

Kad Milorad Dodik kaže da „niko ne vidi problem” u tome što Hrvati iz BiH imaju državljanstvo Hrvatske i glasaju u susednoj državi, te da je to recept koji valja primeniti i na Srbe u BiH, opozicija bi trebalo da kaže da upravo u tome i jeste problem. I da istakne kako je BiH nezavisna, suverena država, a da Srbija nema nameru da se meša u unutrašne poslove drugih zemalja. Mogli bi da se prisete jednog govora Marka Nikezića iz 1969. godine u kojem je vođa srpskih liberala rekao: „Kad počnu da se svađaju srpski i hrvatski nacionalisti oko Bosne, to je – razbijanje Jugoslavije”. Bile su to proročke reči koje nije imao ko da čuje.

A mogli bi da se prisete i šta je Nikezić govorio Srbima iz Bosne kad su došli u Beograd da se požale na svoje probleme. “Vaše interese jedino možete ostvariti u Bosni i Hercegovini. Tu je vaše rukovodstvo”, poručio im je tada Nikezić. Ove reči danas profesor Milo Lompar, nacionalistički ideolog blizak Dverima, vidi kao “duh samoporicanja”, kao “nastojanje po kojem Srbi ne treba da se vezuju za svoj narod, jer oni ne treba da teže integralnosti srpske kulturne egzistencije nego treba da se poistovećuju sa neprijateljskim državnim okvirom”.

Razotkrivanje afere sa uvozom biračkog tela iz Republike Srpske moglo bi da posluži kao idealan povod opoziciji da se ideološki pozicionira na političkoj sceni, te da se založi za jedinu politiku koja vodi stabilnosti na Balkanu. Kad je u pitanju odnos Srbije prema BiH, tu postoje samo dve mogućnosti. Prva je ona stara, nacionalistička za koju je Bosna večna meta teritorijalnih aspiracija, koja granicu na Drini smatra privremenom i samo čeka pogodan čas da otme pola susedne države.

Druga mogućnost je zanemarena i skrajnuta liberalna tradicija koja Bosnu smatra posebnom državom koja pripada podjednako svim narodima koji u njoj žive, te odlučno odriče svaku pomisao na to da Srbija treba da se stara o svim Srbima u regionu, ili da svi Srbi treba da žive u jednoj državi. Liberalni stav podrazumeva i konačno okretanje Srbije sebi, bavljenje sopstvenim problemima i odustajanje od uloge nekakvog Pijemonta. Znajući srpsku opoziciju, ne sumnjam da će propustiti priliku za ozbiljno ideološko suprotstavljanje Vučiću. Međutim, koliko god to odlagali, pitanje dobrosusedskih odnosa će jednom doći na red, baš kao i definitivno odustajanje od pretenzija na tuđe teritorije. Sve što naše komšije očekuju od nas jeste da ih konačno ostavimo na miru.


(zurnal.info)

 

[cronnin]

Ма да у праву си "брате", "зле комуњаре" су смислиле израз Београдски пашалук да би напакостиле "свеколиком срБству"

Све је могуће, па чак и та твоја теорија. "Зле комуњаре" су познате по томе да су имале Резолуцију о томе како да се уништо "србство".

 

[JankoTheGreat]

Све је могуће, па чак и та твоја теорија. "Зле комуњаре" су познате по томе да су имале Резолуцију о томе како да се уништо "србство".

 

[комшија]

Pogledajte prilog 1103041

е ТО је прави СрбIN!

Види се одма` да није атеиста, одреко` се Тита чим се Милошевић појавио и сада воли само Дражу, Недића сматра србском мајком, а не мрзи ни Миту, сигурно је прочитао нешто од Николаја, и то је то.

 

[Fring]

е ТО је прави СрбIN!

popovi kod Srba uvjek bili harambasse i kolovodje buna i ustanaka
Kod tebe u Bosni pre 150 god je bio poznat pop Djoko Karan



поп Ђоко Каран

Призор дједе објешеног на дрвету, који је ту висио цијели дан, урезао се у душу малог Ђорђа, који ће касније постати свештеник, у народу познати поп Ђоко Каран Карановић. И он је, као свештеник и српски национални трибун имао силне проблеме са турским властима.

Побјегавши из заробљеништва у Малој Азији, и дочепавши се Кнежевине Србије, на прве вијести о устанку 1875. године похитао је у Босанску Крајину. Одмах је ступио у везу са искусним ратницима из времена Дољанске буне 1858. – попом Вајаном, протом Стојановићем и Михајлом Поповићем.

Истакавши се, на повратку у Босну, у борбама са Турцима у околини Цазина, са војводом Голубом Бабићем, Јовом Деспотовићем и другим војводама, тукао је Турке на Чађавици, Ивањској, на Градини код Грахова, код Дубовика, Арапуше, Санице…



На турске покличе Алаху и пророку Мухамеду, четари попа Карана су пјевали:

Бјеж’те Турци зарана,

Ето попа Карана!

И он носи сабљу змију

Бјеж’те Турци у Азију!

Поп Ђоко Каран Карановић био је оличење српског крајишког поноса и јунаштва. Није био једини који је уз крст носио и мач, који је поред Јеванђеља проповиједао народу епске пјесме и подучавао да на зло треба одговорити праведном силом.

Свештенство Босанске Крајине дало је великих жртава у ослободилачким напорима. У Босанско-херцеговачком устанку 1875-1878. године живог учешћа су узели монаси из манастира Рмањ Илија и Давид Грубор, Перо Зорић и Илија Билбија. Давид Грубор је био рањен у главу приликом окршаја и чишћења Унца од Турака у јесен 1875. године. Устаници су се напајали моралном снагом која је опстајала у старовременској и прадедовској вјери, поетској мјешавини епског предања и хришћанског учења.

Јеромонаси Илија Бабић и Давид Грубор са свештеником из Плавна Петром Петрановићем су након Свете Литургије освештали устанички барјак на рушевинама цркве у Тишковцу.

Од свештеника се као устанички командант поред поменутог попа Карана истицао и Вајан Ковачевић. Уз њих нису заостајали ни свештеници Лазар Ћулибрк и Лука Недимовић. У Босанској привременој народној влади је сједио свештеник Јово Пећанац, али и фра Бобо Дрежњак. Устанак су помагали национални прваци са Тромеђе међу којима и православни свештеници Петар Петрановић из Плавна, Дане Будисављевић са Осредака, парох из Срба Тодор Вовјодић, парох у личкој Суваји Данило Чучковић…



Крајем 1876. године устаничка територија у Босанској Крајини ишла је линијомк Шатор – Роре – Црни Врх – Клековача – Осјеница – Мартин Брод – личка страна. Од житеља прекајске парохије јуналки се показао Петар Срдић који је погинуо на Кључу замјенивши своју главу са четворицом Турака. Крах јужнобосанског устанка је донио згаришта у сва српска села поменуте области; становништво је избјегло углавном у Далмацију, а нешто мање у Лику.

Православно свештенство је, заправо, у свим националним покретима у Босанској Крајини XIX вијеку имало доминатну улогу. Све српске буне против турске власти предводили су у ствари свештеници: Јанчићева буна 1809, Машићка 1834, Дољанска 1858, као и Босанско-херцеговачки устанак 1875-1878.

Српска православна црква у Босанској Крајини је допринијела стицању огромне националне енергије која је издржала и долазећу аустро-угарску окупацију 1878. и анексију 1908. године.

(Скрећени текст преузет из монографије „Прекаја – парохија у Босанској Крајини (1878-2008), Радована Пилиповића, Бања Лука – Босански Петровац, стр 15-24)

 

[комшија]

Kod tebe u Bosni

Босанац, ја сам рођен у Београду, а пореклом сам из срца Србије - Параћина. За разлику од тебе, ја сам прави Србин.

 

[cronnin]

...

Опет ти не разликујеш ставку и подставку?
Колико пута ћемо исту ову причу?

 

[комшија]

Опет ти не разликујеш ставку и подставку?
Колико пута ћемо исту ову причу?

"Брате", видим да ти историјске чињенице нису јача страна... Да ли си некад чуо за Илију Гарашанина? Гарашанин ти је био наш Србијански књижевник и политичар, рођен у селу Гараши код Аранђеловца у Шумадији, пре равно двеста година. Е он ти у свом националном програму названом Начертаније из 1844. године све то изБосне назива Бошњацима, без обзира на њихову верску припадност и јасно их разликује од нас Србијанаца, тј. правих, органских Срба. Па тако Гарашанин у свом Нечертанију пише, на пример, (цитирам) : "На источног вероисповеданија Бошњаке већи уплив неће бити за Србију тежак задатак. Више предострожности и вниманија на против тога изискује то, да се католички Бошњаци задобиједу. На челу ових стоје фрањевачки фратри". Или (цитирам) : "Неколико младих Бошњака у српску службу државну прима да би се ови (…) обучавали и за такве чиновнике припремали који би оно шта су у Србији научили после у свом отечеству у делу привести могли." А да би се његов план стварања политичких Срба од Бошњака боље остваривао, Гарашанин износи свој став да треба да се напише и "општа историја Босне" где се (цитирам) "не би смела да се изостави слава и имена неких мухамеданској вери прешавши Бошњака" и посебно наглашава да би та "историја" требала да буде написана (цитирам) "у духу народног јединства Срба и Бошњака".

 

[cronnin]

"Брате", видим да ти историјске чињенице нису јача страна... Да ли си некад чуо за Илију Гарашанина? Гарашанин ти је био наш Србијански књижевник и политичар, рођен у селу Гараши код Аранђеловца у Шумадији, пре равно двеста година. Е он ти у свом националном програму названом Начертаније из 1844. године све то из Босне назива Бошњацима, без обзира на њихову верску припадност и јасно их разликује од нас Србијанаца....

Нараво, па и ми данас разликујемо те две територије Србију и Босну. Исто као што се разликују Банат и Бачка. Или Невада и Јута.
Нема ту ништа спорно.

Па тако Гарашанин у свом Нечертанију пише, на пример, (цитирам) : "На источног вероисповеданија Бошњаке већи уплив неће бити за Србију тежак задатак. Више предострожности и вниманија на против тога изискује то, да се католички Бошњаци задобиједу. На челу ових стоје фрањевачки фратри". Или (цитирам) : "Неколико младих Бошњака у српску службу државну прима да би се ови (…) обучавали и за такве чиновнике припремали који би оно што су у Србији научили после у свом отечеству у делу привести могли." А да би се његов план стварања политичких Срба од Бошњака боље остваривао, Гарашанин износи свој став да треба да се напише и "општа историја Босне" где се (цитирам) "не би смела да се изостави слава и имена неких мухамеданској вери прешавши Бошњака" и посебно наглашава да би та "историја" требала да буде написана (цитирам) "у духу народног јединства Срба и Бошњака".

Ти имаш проблем са семантиком. Из територије Босне проистичу њени становници - Босанци или Бошњацу. То су они који припадају Босни.
Са друге стране Србин је етничка припадност и нема везе са територијом.

 

[комшија]

Ти имаш проблем са семантиком. Из територије Босне проистичу њени становници - Босанци или Бошњацу. То су они који припадају Босни.
Са друге стране Србин је етничка припадност и нема везе са територијом.

"Брате", послушај шта је причао овај велики Црногорац:

 

[cronnin]

"Брате", послушај шта је причао овај велики Црногорац:

Када не извлачимо ствари из контекста, видимо како изгледа тај "тајни план који ником није смео пасти у руке"

- практична обука што се тиче финансија, државе управе и правосуђа
- спаситељна идеја општег уједињења и великог напретка

Могу само да замислим како изгледају муслимански или католички тајни планови, када знамо шта су јавно говорили и чинили.

 

[комшија]

 

[комшија]

​

​

CRTA: Omogućiti proveru biračkog spiska po mestu prebivališta, utvrditi da li je bilo ‘uvoza birača’​

Beta 14.02.2022.

Posmatračka misija Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) saopštila je danas da je uputila zahtev Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave da se na sajtu ministarstva, pored već postojećih mogućnosti uvida u delove biračkog spiska, omogući biračima da izvrše pregled prijavljenih birača na svojim adresama.

Unosom jedinstvenog matičnog broja, kao i broja lične karte, birač bi na ovakav način dobio uvid u to koliko je ukupno birača prijavljeno na njegovoj adresi stanovanja, kao i imena i prezimena prijavljenih lica. U cilju zaštite podataka o ličnosti, pretraga bi bila moguća samo za mesto prebivališta birača koji radi proveru, ali ne i za druge adrese.

Kako se u poslednje vreme sve češće govori o manipulacijama biračkim spiskom, takozvanom „uvozu birača“ ili naseljavanju novim biračima pojedinih opština i gradova, uvođenjem ove dodatne kontrole doprinelo bi da se otklanjanju sumnje u zloupotrebe i kompromitovanost biračkog spisaka, navela je CRTA.

Kako je navela, „već dugo vremena među građanima vlada veliko nepoverenje u birački spisak“.

„Prema istraživanju Crte čak 60 odsto građana smatra da sa biračkim spiskom nešto nije u redu i sumnjaju u njegovu ispravnost. Upravo zbog toga, svaki napor uložen u povećanje transparentnosti biračkog spiska, vodeći računa o zaštiti podataka ličnosti, naročito pred predstojeće izbore za predsednika i narodne poslanike, biće od velike važnosti prilikom ocene kvaliteta izbornog procesa u Srbiji“, navedeno je u saopštenju.

Posmatračka misija OEBS/KDILJ je posle izbora 2020. godine kao prioritetnu preporuku istakla izlaganje biračkog spiska javnosti na uvid i kontrolu.

Kontrolisanim i ograničenim objavljivanjem podataka o biračima po mestu prebivališta, vodeći računa o zaštiti podataka o ličnosti, CRTA veruje da bi se prostor za spekulacije o manipulacijama biračkim spiskom značajno smanjio, a time doprinelo izgradnji poverenja građana u birački spisak.