Glas protiv

One što bude iz sna
prosute onako bez razloga
možda sa smislom koji ne shvatam
u vremenu ovom trenutku a ni onom
nadolazećem talasu života koji sustiže
neosušene suze tugom izazvane
s radošću novog rađanja ih meša.
Čemu one, one tamne i nerazumne
mahnite furje koje pritiskaju grudi
dah oduzimaju tek onako da bi potvrdile
prisustvo svoje nametnule su mrakom
prikrivajući svetlo koje poziva
svakim novim korakom njih čini
nepotrebnim a ipak su tu.
One tuge tame protiv njih
glas svoj podižem iz dubine
snagom tajnom neotkrivenom
mašem im dok odlaze
protiv njih
nemu reč samo imam.
 
Kliknite za proširenje...
Hehe,pa tu su da podsete da nije ovaj svet mesto gde se uživa.I svaku čašu meda čaša žuči prati a početku svakom kraj se neizbežan ceri,džabe što bi čovek da u snove i iluzije beži.:per:;):D
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top