Hoćeš li prestati više da cmizdriš ti plačljivi monstrume?
Hoćeš li prestati više da bacaš svu tu vodurinu na nas?
Hoćeš li prestati više da se duriš, da navlačiš na lice sivu šminku?
Zar ne znaš da ovog leta siva boja nije u modi, što znači da si totalno demode?
Umorni smo brate od preskakanja bara, od zapljuskivanja autobusa i nesavesnih vozača (možda oni i nisu nesavesni nego samo nemaju kud drugde da prodju od silne vode)
Više nemamo šta suvo da obujemo jer i ovo što imamo ne može da se osuši.
Ustanem mokra, pijem kafu mokra, dodjem na posao mokra, odem s posla mokra, legnem mokra.......pa kad bre misliš da se osušim? Duša mi je mokra, sa misli se cedi voda.
I u maju si mnogo plakao. Od tvojih suza su mi sve ruže skapale. Pupoljak je trunuo na mladoj grani pun vode. One sirote koje su imale sreću da procvetaju samo su se onako teške oklembesile.
Onda si malo prestao da plačeš te su se opravile, iznedrile nove pupoljke, a sada ih opet tamaniš.
Jel ti misliš da ja ovog leta uopšte sednem u dvorište i uživam.........bar malo? Zar ne znaš da mi je to hrana za dušu, za oko, za misao? Zar da krepam gladna samo zato što si ti nadrndan?
Trava džiglja, korov džiglja. Ne mogu ni da pokosim, ni da oplevim. I nemam nameru da kupujem jaču kosilicu samo da bih pokosila kada se jednog dana umilostiviš da prestaneš da cmizdriš. A hoćeš, je da?
Ni kuče ne možemo da prošetamo. Kud ću sa njim po ovom mokrom kijametu? Zar ne znaš da to hrani njegovu kereću dušu? Zar i on da lipše od smaranja i nekretanja a pre toga ima nas da pobije kukajući da izadjemo? Znaš li ti kasko izgleda kada on šapara? Kad mu kažem "daj šapu" on je na moj dlan spusti tako nežno da će ruku iz ramena da mi iščaši.
Da ne pričam o depresiji, melanholiji, kostobolji i ostalim zdravstvenim problemima koje izaziva ovakvo tvoje tvrdoglavo ponašanje.
Ajde, molim te prestani da plačeš, da nahranimo svoje duše, gladni smo.
Hoćeš li prestati više da bacaš svu tu vodurinu na nas?
Hoćeš li prestati više da se duriš, da navlačiš na lice sivu šminku?
Zar ne znaš da ovog leta siva boja nije u modi, što znači da si totalno demode?
Umorni smo brate od preskakanja bara, od zapljuskivanja autobusa i nesavesnih vozača (možda oni i nisu nesavesni nego samo nemaju kud drugde da prodju od silne vode)
Više nemamo šta suvo da obujemo jer i ovo što imamo ne može da se osuši.
Ustanem mokra, pijem kafu mokra, dodjem na posao mokra, odem s posla mokra, legnem mokra.......pa kad bre misliš da se osušim? Duša mi je mokra, sa misli se cedi voda.
I u maju si mnogo plakao. Od tvojih suza su mi sve ruže skapale. Pupoljak je trunuo na mladoj grani pun vode. One sirote koje su imale sreću da procvetaju samo su se onako teške oklembesile.
Onda si malo prestao da plačeš te su se opravile, iznedrile nove pupoljke, a sada ih opet tamaniš.
Jel ti misliš da ja ovog leta uopšte sednem u dvorište i uživam.........bar malo? Zar ne znaš da mi je to hrana za dušu, za oko, za misao? Zar da krepam gladna samo zato što si ti nadrndan?
Trava džiglja, korov džiglja. Ne mogu ni da pokosim, ni da oplevim. I nemam nameru da kupujem jaču kosilicu samo da bih pokosila kada se jednog dana umilostiviš da prestaneš da cmizdriš. A hoćeš, je da?
Ni kuče ne možemo da prošetamo. Kud ću sa njim po ovom mokrom kijametu? Zar ne znaš da to hrani njegovu kereću dušu? Zar i on da lipše od smaranja i nekretanja a pre toga ima nas da pobije kukajući da izadjemo? Znaš li ti kasko izgleda kada on šapara? Kad mu kažem "daj šapu" on je na moj dlan spusti tako nežno da će ruku iz ramena da mi iščaši.
Da ne pričam o depresiji, melanholiji, kostobolji i ostalim zdravstvenim problemima koje izaziva ovakvo tvoje tvrdoglavo ponašanje.
Ajde, molim te prestani da plačeš, da nahranimo svoje duše, gladni smo.
