hakim bej
Elita
- Poruka
- 16.476
Sta se desi kada ljudi shvate da su zli i da to samo bogovi mogu promeniti
al ne menjaju ?
A onda isti ti bogovi ocekuju od ljudi da ne budu zli.
Znamo li mi uopste sta je zlo, ili smo svi grupni neuspeli abortus hladnoratovske propagande?
Dobar vojnik je onaj ko najvise ubije.
Dobar pravnik vesto eskivira pravdu i nudi "tumacenje istine".
Dobar bankar zaradjuje hipotekama, unistavajuci neciju imovinu.
Dobar mesar... dobro...
Da li je nas izbor da se vadimo na bogove koje smo izmislili da bi skinuli sa svoje savesti odgovornost za lose postupke?
Nema druge osude osim sopstvene savesti, osim licnog osecaja za pravednost i krivicu.
Ako se taj osecaj iskrivi, iskrivice se covek.
Mozete videti ljude koji hodaju uspravno i gledaju pravo, koji se ne ustrucavaju da zapevaju, dodirnu, zagrle, zapevaju. Da lako i prihvate i ponude svoj osmeh, cak i pomoc. Da im nije neprijatno ni da prime ni da daju nagradu.
Cesci su oni koji hodaju pogrbljeno, spustenog pogleda koji uplaseno skenira metar ispred sebe, koji u svakome i svacemu vide pretnju i trose svu svoju zivotnu energiju da tu pretnju otklone. Svoje strahove lako i rado dele sa drugim pogrbljenim ljudima, ali ni oni nikada nece postati prijatelji.
I jedni i drugi imaju razlog, i jedni i drugi nemaju cilj, i jedni i drugi uce da zive, i zele da vole.
A to se valjda ne uci, to cak i deca znaju, samo zivis i volis.
Dodirnuti znaci usuditi se, uzeti, posedovati.
Ali dodir nije jednosmeran. Kada nekoga dodirnemo, i on je dodirnuo nas.
Ako smo ocekivali da cemo dodirom uzeti, nismo, jer smo jednako dodirom dali.
Nesigurni ljudi ne znaju cime raspolazu, nesigurni su koliko njihovo vredi.
Nesigurni ljudi nerado daju. Zato nerado i uzimaju.
Ako dodir donosi vise nego sto daje, bice prihvacen.
Ako vise uzima nego sto daje, bice neprijatnost.
Vrednost datog i vrednost dobijenog dodira odredjuju nasi strahovi, nas osecaj za dobro i lose.
I sada smo ponovo na pocetku teksta.
al ne menjaju ?
A onda isti ti bogovi ocekuju od ljudi da ne budu zli.
Znamo li mi uopste sta je zlo, ili smo svi grupni neuspeli abortus hladnoratovske propagande?
Dobar vojnik je onaj ko najvise ubije.
Dobar pravnik vesto eskivira pravdu i nudi "tumacenje istine".
Dobar bankar zaradjuje hipotekama, unistavajuci neciju imovinu.
Dobar mesar... dobro...
Da li je nas izbor da se vadimo na bogove koje smo izmislili da bi skinuli sa svoje savesti odgovornost za lose postupke?
Nema druge osude osim sopstvene savesti, osim licnog osecaja za pravednost i krivicu.
Ako se taj osecaj iskrivi, iskrivice se covek.
Mozete videti ljude koji hodaju uspravno i gledaju pravo, koji se ne ustrucavaju da zapevaju, dodirnu, zagrle, zapevaju. Da lako i prihvate i ponude svoj osmeh, cak i pomoc. Da im nije neprijatno ni da prime ni da daju nagradu.
Cesci su oni koji hodaju pogrbljeno, spustenog pogleda koji uplaseno skenira metar ispred sebe, koji u svakome i svacemu vide pretnju i trose svu svoju zivotnu energiju da tu pretnju otklone. Svoje strahove lako i rado dele sa drugim pogrbljenim ljudima, ali ni oni nikada nece postati prijatelji.
I jedni i drugi imaju razlog, i jedni i drugi nemaju cilj, i jedni i drugi uce da zive, i zele da vole.
A to se valjda ne uci, to cak i deca znaju, samo zivis i volis.
Dodirnuti znaci usuditi se, uzeti, posedovati.
Ali dodir nije jednosmeran. Kada nekoga dodirnemo, i on je dodirnuo nas.
Ako smo ocekivali da cemo dodirom uzeti, nismo, jer smo jednako dodirom dali.
Nesigurni ljudi ne znaju cime raspolazu, nesigurni su koliko njihovo vredi.
Nesigurni ljudi nerado daju. Zato nerado i uzimaju.
Ako dodir donosi vise nego sto daje, bice prihvacen.
Ako vise uzima nego sto daje, bice neprijatnost.
Vrednost datog i vrednost dobijenog dodira odredjuju nasi strahovi, nas osecaj za dobro i lose.
I sada smo ponovo na pocetku teksta.
). evo ja mogu da te izmasiram, da vidis da nije uopste strasno. bicu nezna, osecajna, lakoprsta .
< to se odnosi na ta nebeska tela 
