Gitaristi koji su ostavili trag

[LastDay]

​

“Moja gitara je ništa.To je samo produžetak mene same. To je ono što sam ja.“​

Džoan Džet

Listu najboljih gitarista po magazinu Rolling Stone čine gitaristi različitih žanrova muzike
– od roka, džeza, regea, kantrija, folka, bluza, preko panka, metala, disko muzike, do bosa nove, rumbe, flamenka…
"Gitaristi su često ikone, to ako i glavni pevači bendova u kojima sviraju.
Ali, zvezde poput Džimija Pejdža, Brajana Maja i Edija Van Halena, samo su deo ove priče.
Želeli smo da pokažemo evoluciju gitare“,
piše "Rolling Stone“ u uvodniku teksta o 250 najboljih gitarista.

Cela lista :

https://www.rollingstone.com/music/music-lists/best-guitarists-1234814010/andy-summers-3-1234815076/

Elmor Džejms (1918 - 19639)​

Američki blues gitarista za kojeg kažu da je akustičnu gitaru svirao sa električnim „pikapom“.
Njegov stil sviranja bio je veliko nadahnuće za generaciju gitarista.
„Vežbao sam sviranje čak 12 sati dnevno, dok mi prsti nisu prokrvarili, pokušavajući da dobijem zvuk isti kakav je imao Elmor Džejms“,
rekao je svojevremeno Robbi Robertson i dodao:
„A onda mi je neko rekao da se on igrao takozvanim toboganom“.

​

 

[LastDay]

Poli Džin Harvi (1969)​

"Često se setim tog vremena kada sam prvi put dobila gitaru, imala sam 16 ili 17 godina",
rekla je ova muzičarka za „Njujorker“
“Pre toga sam napisala mnogo reči. Kad sam shvatila da mogu spajati reči s muzikom, osetila sam kao da su mi se neka nova vrata otvorila."
Za svoje sviranje gitare kaže da je najviše u vezi sa tim uzbuđuje kada otkrije zvuk za koji misli da ga ra nije nigde nije čula.

​

 

[LastDay]

Kurtis Mejfild (1942 – 1999)​

Jedan od najboljih pevača, tekstopisaca i producenata američkog soula.
Takođe, bio je i tihi učitelj mnogim mlađim gitaristima koji su pokušavali da oponašaju njegovo nežno, fluidno sviranje
. “U šezdesetima je svaki gitarist želeo da svira kao on“, rekao je Džordž Klinton.

​

 

[LastDay]

Edže (1961)(U2)​

Kao gitarist tinejdžer u sedamdesetim godinama prošlog veka, Edže je svirao sve – od panka, preko fankija i bluza, do R&B-a.
Zatim je spojio sve te uticaje u svoje rane radove svirajući za grupu U2. “Nisam teorijski muzičar, ja sam praktičar koji se muzikom bavi na naivan način. Jednostavno volim kada me ponesu zvuci. Inspiraciju crpim iz zvuka“. Edže je svoj zvuk usavršio na „The Joshua Tree“.

​

 

[LastDay]

Frenk Zapa (1940 – 1933)​

Kao apsolutni šef svojih bendova, uključujući legendarne postave Mothers of Invention,
Zapa je čvrstom rukom spojio „doo-wop“, urbani bluz, big-band džez i orkestarski modernizam.
Kao gitarista crpeo je inspiraciju iz svih tih žanrova, a zatim je improvizirao s besnim i istinskim oduševljenjem.

​

 

[LastDay]

Stiv Kroper (1941)​

Još kao tinejdžer, imao je svoj prvi hit ("Last Night") a kasnije je njegovo slobodno sviranje puno duše, bilo delo mnogih pesama
na različitikm pločama rok i R&B izvođača, uključujući one koje su objavili Blues Brothers.

​

 

[LastDay]

Džoni Ramon (1948 – 2004)​

Otac pank-rok gitare, imao je veliki uticaj na moderni metal, jedan je od velikih anti-junaka ovog instrumenta.
Proslavio se jeftinom gitarom „Mosrite“, na kojoj je izbijao brze akorde s niskim udarcima u oštrom, minimalističkom stilu koji je postao poznat kao "buzzsaw".
Kao pokretač čistog ritma, Ramon gotovo nikada nije svirao solo,
ali njegovo je sviranje imalo strmoglavi talas nadolazećeg voza podzemne železnice.

​

 

[LastDay]

Džon Grinvud (1971) (Radiohead)​

Na samom početku svoje karijere pokazao je da ga zanima da radi čudne stvari sa svojim instrumentom,
te je čak nosio i steznik za ruku dok je svirao.

​

 

[LastDay]

Vernon Rid (1958)(Living Colour)​

U osamdesetima, Living Colour služio je kao podsetnik na to da i crni muzičari mogu svirati rok kao i svi drugi,
a ta činjenica je bila posebno istaknuta kada je bend postao MTV zvezda.
Vernon je jedan od retkih gitarista kojeg su svi hteli – od Mika Džegera do Džona Zorna.

​

 

[LastDay]

Bo Didli (1928 – 2008)​

"To je majka rifova", rekao je gitarista Džoni Mar za Didlija.
Taj rif su posle preuzeli svi – od garažnih rokera i pankera,
a Kit Ričards je rekao da je ovaj gitarista imao neviđeni stil.

​

​

 

[LastDay]

Čet Etkins (1924 – 2001)​

Kao izvršni direktor i producent u šezdesetim godinama prošlog veka, on je stvorio „mudri pop nešvilski zvuk“,
koji je spasio kantri muziku od komercijalnog pada. Kao gitarist, bio je još inventivniji, savladavši kantri, džez i klasične stilove
i usavršivši sposobnost sviranja akorda i melodije istovremeno,
zahvaljujući svom prepoznatljivom stilu prebiranja palcem i tri prsta.

​

 

[LastDay]

Angus i Malkom Jang (1963 – 2011)​

“Thunderstruck”, singl AC/DC-ja iz 1990. zvuči kao sredina Venov dijagram s Mocartom na jednoj strani i Džonom Li Hukerom na drugoj.
Angus svira munjeviti klasični ostinato, dok njegov brat, Malkolm, upravlja bluz rifovima koji potresaju temelje i koji pružaju
čvrstu površinu za neponovljivo sagorevanje AC/DC-ja.
Spoj Angusovog nestašluka i Malkolmove pouzdanosti doveo je bend do velike slave

​

 

[LastDay]

Pit Taunsend (1945)(The Who)​

Bio je jedan od prvih gitarista koji je pronašao muzičku upotrebu povratne informacije pojačala,
a njegov naglasak na rifovima i pisanju pesama umesto sola (iako su njegove glavne uloge podcenjene)
učinilo ga je gitaristom iz doba Woodstocka.

​

 

[LastDay]

Elizabet Koten (1893 – 1987)​

Njen jedinstveni stil sviranja bio je produkt njene samoukosti.
Bila je levoruka ali je počela učiti na instrumentu postavljenom za desnoruke osobe koji je jednostavno preokrenula bez ponovnog zapinjanja žica.
Ovaj naopaki pristup omogućio joj je da razvije ritmičku tehniku koja je menjala bas note birane prstima i melodije palcem.
Ponovo otkrivena 1960-ih, Koten je posthumno uvrštena u Kuću slavnih rok end rola 2022.

​

 

[LastDay]

Erik Klepton (1945)​

Otkako je započeo svoju karijeru na britanskoj bluz-rok sceni 1960-ih, on je imao jedinstven dar za melodiju
zbog koje su njegove solaže bile jednako zarazne kao i pesme koje su krasile.
Uvek je marljivo proučavao bluz, ali su njegove najupečatljivije numere nastale su iz tragedije iz stvarnog života,
inspirirane ljubavlju prema ženi svog najboljeg druga, ali i smrću sina.
Mnogi vrhunski gitaristi obožvaju stil sviranja Erika Kleptona.

​

 

[LastDay]

Džeri Garsia (1942 – 1995)​

Opsednut folkom i „bluegrass-om“ koji je počeo svirati gitaru s 15 godina.
Ti koreni, plus doživotna ljubav prema Čaku Beriju, podstakli su njegove eksperimente s Grateful Dead.

​

 

[LastDay]

Brajan Mej (1947)​

Verojatno jedini gitarist koji je stekao diplomu iz astrofizike, slavni član grupe Queen (i čest tekstopisac) je avanturist koji uvek traži nove efekte
. Njegov rani cilj bio je "biti prvi koji je stavio pravilne trodelne (gitarske) harmonije na ploču".
Čak je i njegov instrument proizašao iz njegove mašte: njegova glavna gitara, Red Special, a.k.a. Old Lady,
čudo je domaće izrade, konstruirali su je Mej i njegov otac ranih šezdesetih od komponenti uključujući drva iz kamina.

​

​

 

[LastDay]

Nastaviće se....
Kad osvanem sutra.

 

[CrveniGulas]

Da te preduhitrim: Karlos Santana, Džo Satrijani i Dajmbeg Darel.

 

[LastDay]

Džek Vajt (1975)​

On nam je dao najprepoznatljiviji rok rif 21. veka s gustim, niskim zvukom "Seven Nation Army".
Džek kaže da svaki put kada uzme gitaru oseća da je pred njim nov izazov. “
Kad sviram solo, to je napad, borba“, rekao je za „Rolling Stone“ 2014. “Nije me briga za virtuozne note. "

 

[LastDay]

Da te preduhitrim: Karlos Santana, Džo Satrijani i Dajmbeg Darel.

Postavi nešto..

 

[LastDay]

Džordž Harison

S Beatlesim-a, postavio je gitaru na novo mesto a sa svakom novom pločom donosio je inovacije.
Nije samo stvorio ulogu glavnog gitariste u rok bendu. Definirao je mesto gitare u srcu pop muzike.

​

​

 

[LastDay]

Nil Jang (1945)​

. Neki čistunci gitare odbacili su njegov rad kao "primitivan" jer su neke od njegovih najpoznatijih sola doslovno jedna nota koja se ponavlja više puta
. Ali oni potpuno propuštaju smisao njegova rada.
“Nikoga nije briga znaš li svirati lestvice”, rekao je Jang 1992. “Nikoga nije briga imaš li dobru tehniku ili ne. Stvarno je važno imate li emocije koje želite izraziti muzikom“.

​

 

[LastDay]

Edvard Hejzl (1950 – 1992)​

Legenda kaže da je “Maggot Brain”, 10-minutni gitaristički solo koji je pokojnog Hejzla pretvorio u gitarisku legendu,
bio stvoren tokom ejsid tripa.

​

 

[LastDay]

Dejvid Gilmur (1946)​

Kao producenta i tekstopisca iz Pink Floyda privlače ga lebdeće, sanjive teksture, ali kada uzme svoj crni Stratocaster da odsvira solo,
potpuno drugačiji senzibilitet ga obuzme:
“Želeo sam svetli, moćni ton vodeće gitare”, rekao je.
Bio je vatreni solista koji se temeljio na bluzu u bendu koji jedva da je ikada svirao bluz.

​